Vučić Srbiju doveo na ivicu provalije
Autor: Glas javnosti
Strane banke više ne daju kredite, a investicioni fondovi ne žele ni pod izuzetno povoljnim uslovima da kupe srpske državne obveznice. Svi znaju da je Srbija bankrotirala, da nema novca da vraća kredite.
Međunarodne finansijske institucije zahtevaju da se kurs dinara prilagodi tržišnim uslovima, a ne političkim odlukama. Procenjuje se da bi se, do kraja ove godine, realni kurs kretao od 250 do 350 dinara za jedan evro. To bi vrednost plata i penzija smanjilo za dve trećine. Istovremeno, Srbiji preti nestašica energenata, koja će pokrenuti novi talas inflacije. Beogradski GSP već smanjuje broj vozila na određenim linijama, kao i privatni prevoznici na međugradskim trasama. Stiže duga, hladna i gladna zima, kao logična posledica Vučićeve vladavine.
Republički budžet je u deficitu od skoro tri milijarde evra. Budžet Beograda je u deficitu 90 miliona evra. Strane banke ne daju kredite za infrastrukturne projekte. Investicioni fondovi ne žele da kupe srpske državne obveznice. Organizatori međunarodne izložbe EXPO traže novu destinaciju, pošto nema šanse da bude održana u Srbiji. Odlazak iz Srbije najavljuje i više od 200 stranih kompanija, a stižu samo nove američke sankcije, nestašice energenata, poskupljenja, inflacija i duga, hladna i gladna zima.
U kakvom su stanju finansijski i privredni sistem Srbije i sa kakvim posledicama će se uskoro suočiti najbolje ilustruje činjenica da ministar Siniša Mali nije uspeo da nađe kupce za novu emisiju državnih obveznica u iznosu od dve milijarde evra. Mali je sredinom oktobra boravio u Sjedinjenim Američkim Državama u potrazi za investicionim fondom kome bi mogao da proda srpske hartije od vrednosti. Na prvi pogled, ponuda je odlična: kamate od 5,25 odsto, sa rokom otplate od deset godina. Ipak, niko nije hteo da je prihvati. Američki finansijski eksperti su procenili da Srbija ne može da izmiruje ni ranije uzete kredite, pa neće moći ni novo zaduživanje.
Prema toj analizi, iako Srbija prikazuje javni dug u iznosu 38,55 milijardi evra, njegova realna vrednost je oko 106 milijardi evra. Na razliku, između ostalog, utiče fiksni kurs dinara. Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, kao i druge finansijske institucije, smatraju da ta politička odluka više nije održiva i da kurs dinara mora biti uskladiti sa realnim odnosima na tržištu.
U praksi, to bi značilo da bi jedan evro, u trenutku ukidanja fiksnog kursa, vredeo između 250 i 350 dinara, sa tendencijom daljeg rasta. Pre ili kasnije, do toga mora doći. Tržišno određivanje kursa dinara ne odgovara uvozničkom lobiju, ali moglo bi da podstakne oporavak privrede. Međutim, suočavanje sa stvarnim stanjem biće izuzetno bolno za građane, čije plate i penzije će se smanjiti za dve trećine. Finansijski sistem, koji je formirao režim Aleksandra Vučića, već 13 godina se održava na fiskalnim manipulacijama. Taj model je iscrpljen. Više nema stranih kredita, pa ne mogu ni da se isplaćuju plate od hiljadu evra.
Surove realnosti su svesni i glavni krivci za takvo stanje. Vlada Srbije je 16. septembra ove godine organizovala aukciju desetipogodišnjih državnih obveznica u vrednosti od 28,55 milijardi dinara. Prodate su obveznice za samo 10,98 milijardi dinara po kuponskoj stopi od 5,25 odsto. Sledeća aukcija, koja je planirana za 17. decembar, otkazana je usled nedostatka zainteresovanih klijenata.
Vučić i Mali su planirali da otkupe sve državne obveznice preko svojih fondova u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i jednog iz SAD-a, na koji navodno ima uticaj njihov poslovni partner Ričard Grenel. Plan je propao čim su se promenile okolnosti, koje su dovele do toga da državne obveznice izgube vrednost, a njihova kupovina postane čisto bacanje para.
Energetska kriza, inicirana američkim sankcijama NIS-u i ruska rešenost da ne prodaju tu kompaniju, preti povratkom Srbije u devedesete godine prošlog veka. Već prvog novembarskog dana poskupelo je gorivo. Očekuje se da Rafinerija u Pančevu do sredine novembra potroši sve rezerve nafte za preradu, a tada počinje kolaps sistema.
Derivati iz uvoza neće biti dovoljni ni za 30 odsto tržišta, a cena će im se udvostručiti. Rast cena goriva pokrenuće talas inflacije, koja je ionako među najvećima u Evropi. Od Srbije, veću stopu inflacije trenutno imaju samo Ukrajina i Estonija.
Beograđani već osećaju posledice nestašice goriva. Gradsko saobraćajno preduzeće je smanjilo broj autobusa na određenim linijama. Takođe, privatni autoprevoznici redukuju broj polazaka na međugradskim linijama i povećavaju cene karata.
Problemi sa snabdevanjem naftom izazvali su i probleme u radu Elektroprivrede Srbije, tako da se može očekivati i nestašica struje. Usled nedostatka novca, za potrebe TENT-a kupljen je jeftin, niskokalorični ugalj iz Indonezije. Sa tim ugljem, koji se mrvi u ruci, ne može da se ostvari nivo proizvodnje električne energije, koji je neophodan za pokrivanje tržišta.
Uz sve to, 1. januara 2026. stupa na snagu odluka Evropske komisije, po kojoj će EPS morati da plaća godišnju „karbonsku taksu“ od 200 miliona evra. Ta odluka je doneta pre pet godina, ali EPS i Vlada Srbije ništa nisu preduzeli da sistem proizvodnje prilagode zahtevanim standardima. Na otplatu te takse otići će sav godišnji prihod EPS-a, što će dodatno ugroziti poslovanje kompanije.
Iako Vučić najavljuje mogućnost da problem sa naftom reši nacionalizacijom NIS-a, to bi izazvalo još veći udar na energetski sistem. Ako Srbija na tzv. neprijateljski način preuzme NIS od Gasprom Njefa i Gasproma, ne može da očekuje novi povoljan ugovor za isporuku ruskog gasa. S obzirom da aktuelni ugovor ističe 1. januara 2026, u slučaju nacionalizacije NIS-a, čak i ako pristane na nastavak trgovine gasom, Rusija sigurno neće isporučivati iste količine po istoj, izuzetno povoljnoj, ceni. Bez gasa biće ugroženo više od 340.000 domaćinstava i dve trećine industrijskih postrojenja.
Sve što je Vučićev režim radio od dolaska na vlast, vodilo je ka ovakvom kraju. Doveo je Srbiju do provalije. Što je najgore, Vučić namerava da nastavi u istom smeru. Da bi kupio vreme, dok čeka da se Amerikanci i Rusi nagode oko NIS-a, Vučić je omogućio toj ruskoj kompaniji da nastavi platni promet preko Dina kartica i kupovine u kešu.
Američke vlasti su, poslednjeg dana u oktobru, poslale dopis Narodnoj banci Srbije sa upozorenjem da postoji mogućnost uvođenja tzv. sekundarnih sankcija. Ukoliko dođe do toga, biće prekinute međunarodne transakcije sa Srbijom, strane banke i osiguravajuća društva će obustaviti poslovanje u Srbiji i sve finansijske institucije će prekinuti saradnju sa NBS.
Uporedo s tim, iz Evropskog parlamenta stižu pritisci koji još više pogađaju Vučića i njegove saradnike iz vrha vlasti, jer nisu usmereni samo na Srbiju, nego i na njih lično. Rezolucija, u tačkama 29 i 30, poziva Evropsku komisiju da „razmotri uvođenje ciljanih sankcija protiv lica odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava“. Osim toga, Evropski parlament je pozvao sve zemlje koje učestvuju na EXPO 2027 u Srbiji da „uzmu u obzir zabrinutosti i dokaze o širokoj korupciji povezanoj sa vlastima, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i pravnih zahteva u organizaciji i izgradnji objekata namenjenih za tu izložbu“.
Iako Rezolucija nema obavezujući karakter, nema sumnje da je na ovaj način stavljena tačka na EXPO. Sve evropske države moraju da uzmu u obzir upozorenje na korupciju i nepoštovanje građevinskih standarda. Na to mora da reaguje i Međunarodni biro za izložbe (Bureau International des Expositions), sa sedištem u Parizu. Menadžeri Biroa već su ponudili španskoj Malagi da preuzme organizaciju EXPO 2027, ali taj grad, koji je bio protivkandidat Beogradu na konkursu pre dve godine, nije pristao.
Dok traje potraga za novim organizatorom međunarodne izložbe, Vučić i njegovi politički i poslovni ortaci ne mogu da se pomire sa gubitkom očekivanog plena od oko 15 milijardi evra. Ipak, to ne znači da su odustali od namere da nastave sa čerupanjem javnih resursa.
Bez obzira na nestašicu novca u budžetu, Vučić je proširio „Beograd na vodi“ od savske obale do Terazija i uzvodno do Čukaričke padine. Sličan model otimačine gradske imovine namerava da sprovede beogradski gradonačelnik Aleksandar Šapić. Realizacija projekta „Beograd pametan grad“ sprovodiće se u stilu „Beograda na vodi“. Suspenzija Zakona o javnim nabavkama omogućiće sklapanje poslova direktnom pogodbom, bez tendera, kako bi ugovore dobijale firme tajkuna iz SNS-a.
Šapić namerava da budžetski deficit pokrije prodajom imovine grada Beograda, a istovremeno da se kod domaćih banaka zaduži za još pet milijardi dinara. Dve i po milijarde dinara namenjeno je za izgradnju kućica za komunalnu miliciju. Osim toga, za projekat „Platforma za bezbednost vrtića i škola“, namenjeno je 8,7 milijardi dinara, koje će dobiti privatna firma Atlas Security, čiji batinaši su uključeni u gradsko obezbeđenje, a honorarno su angažovani i na gušenju studentskih i građanskih protesta.
Za takve poslovne partnere i njihove projekte, Šapić će naći novac, a nema ga za gradsko preduzeće Apotekarske ustanove „Beograd“. Apoteke duguju više od 1,9 milijardi dinara dobavljačima, a njihovim radnicima plata kasni pet meseci. Onemogućeno je izdavanje lekova i medicinskih sredstava na recept, kao i redovno snabdevanje osnovnim lekovima, uključujući antibiotike, citostatike, analgetike, insulin… Račun Apoteka „Beograd“ je u blokadi, ali predstavnici vlasti nemaju rešenje za to. Oni se ionako leče u inostranstvu. Za lečenje Srbije potrebno je, pre svega, smeniti vlast Aleksandra Vučića. Iza njega će ostati brojni teški problemi, ali i šansa za oporavak državi i naroda od posledica vladavine naprednjačkog kartela.
AUTOR: Predrag Popović
SKINI APLIKACIJU
