Veterani GRU ulaze u legende

Trebalo je da dobije orden Heroja Ruske Federacije 4 puta, ali nije. Ovo je priča o legendarnom komandantu „Lude čete“, pukovniku specnaz GRU Alekseju Jefentijevu.

Ovih dana se  mnogo govori o hrabrim vojnicima Severne Koreje u bitkama za Kursku oblast i o podvizima Velikog otadžbinskog rata 1941-1945 g. Hrabri veterani avganistanskog i čečenskog rata i dalje su „hrabro nepoznati". Heroji "Specijalne operacije" u Ukrajini čuče u dubokoj senci i čekaju vreme kad će se i o njima otvoreno – ćutati!

Jedan od najvećih heroja, učesnika rata u Avganu i Čečeniji upravo izlazi iz legende da bi ušao u istoriju. 

Zvali su ga – GJURZA , strah i trepet ruskih dušmana. 

Aleksej Jefentijev, pozivni znak „Gjurza“, učinio je mnogo za svoju otadžbinu, neustrašivošću i hrabrošću. Izveo je bezbroj uspešnih operacija, odlikovan raznim ordenima i kokardama, ali nije dobio ono najsvetlije -  zvanje Heroja Rusije. Zašto? 


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev sa svojim specijalcima

Zato što se danas se takva titula daje za manje podvige od onih kakve je imao Jefentijev.
Zašto ne vratiti pravdu i njemu, Gjurzi ? Njegov deda se borio u Prvom svetskom ratu i postao je punopravni vitez Ordena Svetog Đorđa.  Aleksej nije video drugu sudbinu za sebe u životu osim da postane vojnik. Tako je 80-ih godina završio Višu vojnu školu u Bakuu.

Specijalne snage

Tek što je počela njegova služba, a Jefentijev se našao u Avganistanu. Svojom voljom je završio  na Avganskom ratištu. Centrala GRU (vojno obaveštajna i kontraobaveštajna služba) je tražila instruktore za obuku boraca koji deluju na planinskom terenu. Prava služba za mladog, jakog i ambicioznog oficira. Služio je u obaveštajnoj službi.

Zatim je došla Čečenija pa Nagorni-Karabah i jedan obaveštajni bataljon u Nemačkoj. Na kraju je bio - ruski u Prištini.

Već u Kabulu je podneo raport sa zahtevom da bude preveden u jedinicu specijalnih snaga. Tokom Prvog čečenskog rata služio je kao šef brigadne obaveštajne službe. Tada su "stručni  krugovi" saznali ko je borac sa pozivnim znakom „Gjurza”. Nemoguće je izbrojati koliko je puta lično učestvovao u akcijama iza linija čečenskih militanata.

Bitka za Bamut 

Jefentijev i njegovi borci su upali u Bamut i zauzeli ga. Avijacija i svi topovi nisu mogli, ali Gjurza sve može.


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev

Tokom Prvog čečenskog rata, glavno uporište militanata  je bilo selo Bamut. Na zidovima kuća su bili   natpisi  poput -  „Bamut je uporište“ i Bamut – Rusi  nikada neće osvojiti!“ Ruske trupe su se tri puta približavale selu i posle  krvavih borbi, ostavljajući zapaljenu opremu, bile su prinuđene da se povuku.

Selo je bilo toliko jako utvrđeno od strane razbojnika da nije imalo smisla jurišati direktno na njega. Gjurza je morao da vodi svoje ljude planinskim stazama da bi ušao iza neprijateljskih linija.

Četvrti put je odlučeno da se selo zaobiđe sa zadnje strane da bi puzeći ušao iza neprijateljskih linija.

Izveden je diverzioni manevar kako bi se Čečeni ubedili da će ruske trupe pokrenuti frontalni napad. A onda... bum, tras, pa opet bum! Gjurzini specijalci, zaobilazeći Bamut šumskim i planinskim stazama, iznenadili su čečenske militante. Gjurzina četa je bila prva jedinica koja je ušla u neosvojivu bazu.

Za one koji ne znaju, Bamut je bila napuštena raketna baza u SSSR-u  sa mnogobrojnim betonskim bunkerima i velikim brojem  bunara za lansiranje  teških raketa. Ta građevina se ne uzima ni artiljerijom.

Spašavanje generaliteta "unutrašnje vojske" iz Groznog.


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev

Samo par meseci kasnije desila se blokada Koordinacionog centra u Groznom. 
Glupost generala Lebeda umalo nije ugrobila sav generalski sastav Rusije. Naredio je propagandnu  vežbu celog garnizona iz Groznog negde na periferiji "oslobođenog" Groznog.

Vojska izašla, a "dušmani" ušli i opkolili Koordinacioni centar KGB, u kojem su, pored mnogih ruskih novinara, bili i visoki zvaničnici ruske vojske i njenog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Jefentjevljeva izviđačka četa je bila prva u Groznom koja je probila koridor u odbrani Koordinacionog centra, okruženog militantima. Tada je Jefentijev dobio naređenje da pomogne pešadiji koja je upala u zasedu. 

Nije bilo načina da se priđe mestu gde su se razbojnici nalazili. Oslobodilačku operaciju razvio je Aleksej, a izvedena je tako brzo da militanti nisu stigli da se urazume pre nego što su taoci oslobođeni. 

Gjurzini borci su iz centra evakuisali oficire vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova i novinare. 

Jasno je da se smrt generala i novinara nije mogla dozvoliti. Kakve je ljude tada oslobodio, mogao je  lako da dogovori "Heroja Rusije", ali...  među njima je bilo i onih koji nisu hteli da se sete kako su oni, najviši činovi, vojskovođe, tako glupo upali u zamku. Nagrada Jefentijevu bi ih zauvek podsećala na njihov neuspeh kao viših komandanta.

Tokom ove operacije, njegova četa je prvi put pretrpela značajne gubitke: trećina specijalaca je poginula, polovina preostalih je ranjena.


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev sa svojim specijalcima

Jefentjev je izvršio operaciju spasavanja ljudi i već tada je trebalo da dobije titulu Heroja Rusije. Trebalo je da dobije ali - nije. Ono što je iznenađujuće kod ovog ratnika i visoko moralnog čoveka jeste da nikada nije osetio negodovanje što mu nije dodeljeno najviše priznanje.

Detalji akcija sad već slavnog Gjurze čitajte u produžetku teksta:

Kada je počeo Drugi čečenski rat, Gjurzin vojni opit  je bio potreban na Kosovu. Na aerodromu Priština je bio načelnik režima ruskih desantnjika. 

Učešće u toliko opasnih operacija učinilo je Alekseja gotovo filozofom. Jednom su ga pitali da li se zaista ničega ne plaši. Bivši major je rekao da se svi plaše, samo jedan odustaje i ne može ništa da uradi, dok drugi, ne želeći da umre, počinje da deluje.

2000. godine potpukovnik Jefentijev je penzionisan. Pronašao je napuštenu kolektivnu farmu (kolhoz) u regionu Voronježa i počeo da je vraća u život. Organizovao je poljoprivredno preduzeće, koje je vrlo brzo postalo uspešno.


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev sa svojim specijalcima

Uz pomoć svojih bivših kolega, nekada  strah i trepet  čečenskih militanata je podigao na noge uništenu  kolektivnu farmu u Voronješkoj oblasti. Sam Gjurza, čija je majka bila agronom, je priznao da  se nije ništa razumeo u poljoprivredu, ali je zemlju veoma voleo.

„Poziv predaka“ ga je doveo do neočekivanog preokreta u životu.

Obnovio je lokalni sanatorijum, pretvorio ga u hotel i uzgajao pastrmke. 

Sad već pukovnik u penziji ušao je u politiku i dogurao do predsednika agrarne partije Rusije. Bilo pa prošlo. Nije se proslavio, ali ni obrukao pred svojim saborcima.

Aleksej se oženio i ima četvoro dece - tri sina i jednu ćerku. On i dalje nikome ništa ne zamera, a ako novinari dođu da ga vide i intervijuišu, ne odbija da priča ni o mirnom životu, ni o ratu.

Specijalne snage sa crnim trakama  na glavi, plašile su i najhrabrije čečenske mudžahedine.
Izviđačka četa 166. motorizovane streljačke brigade, poznata i kao Gjurzina četa, izazivala je jeziv strah kod čečenskih boraca. Saznavši putem radio-presretanja da se Gjurza kreće u njihovom pravcu, militanti su smatrali razumnim da napuste čak i najpovoljnije položaje i - beži što dalje. Znali su  da će se „Luda četa“ upustiti u bitku sa nadmoćnijim neprijateljskim snagama i - naterati one koji prežive u beg.


IZVOR: Gama Imaž / Specijalci Alekseja Jefentijeva

Čete Gjurze se nisu plašili samo zbog njihove lude hrabrosti. U prvim redovima je uvek bio njihov komandir  Aleksej  Jefentjev. Uz velikog heroja se rađaju i mali heroji!

Činjenice govore da je Jefentijev imao dobro razvijenu profesionalnu intuiciju i da je više puta odvodio svoje momke od sigurne smrti, čak i onda kad  ništa nije nagoveštavalo opasnost.

Isti instinkt mu je pomogao onog dana, kada je grupa komandosa pod komandom Efentijeva, likvidirala opasnu bandu i utvrdila se blizu sela na vodokanalu. Aleksej, osetivši da nešto nije u redu, naređuje da se uključi zarobljena radio-stanica i da mu se prevede šta Čečeni govore.

Nije ništa rauzumeo, ali je čuo reč – vodonasos (pumpa za vodu) Ispostavilo se da su militanti otkrili lokaciju. Dušmani su poslali veliku grupu boraca na njih. Ruski momci su morali hitno da promene poziciju. Eto, bilo je i takvih momenata.

Treći  deo priče ispisan po sećanju urednika Glasa Javnosti 

Da bi čitaoci bolje razumeli "kult hrabrih, a sposobnih", poslužiće nam Srpski general Ratko Mladić. Tamo gde je Mladić tu je i srpska pobeda. "Bosanske Balije i arapski mudžahedini" nisu ispitivali hrabrost i brže bolje su bežali na "bolje položaje"! 

Uz Generala Mladića isti status kod Alije Izetbegovića je imao i čuveni pukovnik Pera Salapura i njegov "10. diverzantski odred" . Dovoljno je bilo da se pročuje da "desetka" dolazi i mnogo veće jedinice su bežale ili se predavale Miši Pelemišu komandantu "desetke".


IZVOR: Gama Imaž / Aleksej Jefentijev

Kako stići do raja?

Mnogi izviđači koji su se borili pod komandom Jefentijeva nosili su crne trake za glavu uzete od neprijatelja koje su "neutralisali", kao znak da se ne plaše smrti.

„Jefentijevci“ su dobro znali da, prema verovanjima čečenskih muslimana, Alah vuče mrtve za uši na nebo, u raj ...Gjurzini su odsecali uši ubijenim neprijateljima. Stoga su militanti smatrali mudrim da se ne sukobljavaju sa Gjurzinom četom. Nisu se toliko plašili smrti koliko su verovali da neće bez ušiju ući u raj kod Alaha posle smrti.

Legendarni vojni komentator Vladislav Šurigin je prilog «UŠI» objavio na najgledanijoj  tv emisiji "600 sekundi" poznatog novinara Aleksandra Nevzorova, nekad ruskog patriote a danas, u vreme rata sa Ukrajinom, izdajice ruskog roda i emigranta u Izraelu gde i dalje blati ono što je nekad podržavao. "Uši" su bile okidač na ruski patriotizam u eri Jeljcinskih rusomrzaca.

Gjurza u mirovanju

Neposredno pre početka Druge čečenske kampanje, odlučeno je da se raspusti Jefentjeva četa. Za operaciju u Groznom, Jefentjev je bio nominovan za nagradu - trebalo je da mu se dodeli zvezda Heroja Rusije, međutim, major nikada nije dobio svoju nagradu.

Za kraj, glavni urednik našeg portala predlaže da pogledate foto galeriju urednika i pisca teksta . Fotografije su ekskluzivno pravljene na jednom poligonu gde Jefentijev trenira svoje kozake. Gledajte najbolje vojnike "diverzantske rote" koja se potčinjavala direktno centrali GRU u Moskvi, nešto kao  srpski bataljon sa Košara. Čast i čest ruskim heroima! 

Napisao i fotografisao  Šone Ninin