Zašto se lov na kobalt i litijum seli na morsko dno i kako to može uticati na nas?

Najzagrejaniji već pripremaju robote za prikupljanje uzoraka, a ekolozi upozoravaju na uništavanje morskih ekosistema.

Početkom januara, norveški parlament je ovlastio komercijalne kompanije da istraže oko 280.000 kvadratnih kilometara dna svog teritorijalnog mora radi mogućeg rudarenja.To je potencijalno ogromna industrija bušenja i usisavanja morskog dna za ekstrakciju retkih metala kao što su kobalt, litijum i bakar, koji su neophodni u borbi protiv klimatskih promena i naporima za dekarbonizaciju za proizvodnju električnih automobila, solarnih panela, vetroturbina i drugih proizvoda.

Industrija je do sada bila ograničena uglavnom na međunarodne vode u Pacifiku, gde je deo morskog dna pod nazivom Clarion-Clipperton zona prekriven vrednim mineralnim grudvama. 17 kompanija trenutno sprovodi svoja istraživanja u toj oblasti, gde, prema procenama američkog Geološkog zavoda, ima više slobodno dostupnih rezervi određenih metala nego u svim zemljišnim nalazištima zajedno, prenosi Vok.

Ipak, odluka parlamenta je istorijska, jer je njome Norveška prva zemlja na svetu koja je otvorila mogućnosti dubokomorskog rudarenja. Prema časopisu Vired, kompanije već mogu da se prijave za istraživačke licence, ali će vladi ponovo biti potrebno odobrenje parlamenta da bi odobrila stvarnu eksploataciju.

- Još uvek imamo dug put i nikako nije garantovano da će Norveška ikada dozvoliti vađenje minerala sa morskog dna - rekla je za Vired Marijana Sivertsen Nes, norveška poslanica i predsednica Komiteta za energetiku i životnu sredinu.

Ipak, odluka norveškog parlamenta je presedan koji bi mnoge druge zemlje mogle da slede. "Odluka bi mogla dodatno da legitimiše dubokomorsko rudarstvo, jer mnoge zemlje Norvešku vide kao odgovornog vlasnika svojih prirodnih resursa, pa su im njene akcije važne", rekla je za Vired Ida Soltvedt Hvinden, stručnjak za arktičku i pomorsku politiku.

Među vodećim igračima u dubinskoj rudarskoj industriji su uglavnom mladi norveški start-up kompanije koje finansijski podržavaju velike korporacije. Takav je start-ap Loke Marine Minerals, osnovan 2019. godine, iza kojeg stoje norveška tehnološka kompanija Kongsbeerg, koja se bavi razvojem svemirskih, energetskih, vazduhoplovnih, odbrambenih i drugih rešenja, i brodograditelj Vilhelmsen.

Kompanija je već dobila dve licence za istraživanje u zoni Clarion-Clipperton kupovinom britanske kompanije za duboko more UK Seabed Resources od američkog proizvođača oružja Lockheed Martin, a sada planira da konkuriše za domaći sertifikat. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Loke će doneti investicionu odluku o rudarstvu u Pacifiku do 2027. godine, a direktor kompanije Valter Sonjes rekao je za Bi-Bi-Si da bi najranije norveške operacije mogle da se održe posle 2030. godine.

Dok se čini da je Loke za sada fokusiran na norvešku i pacifičku mangansku koru, Green Minerals, još jedan start-up, nada se da će izvući bakar iz nalazišta sulfida. Stole Monstad, izvršni direktor startapa, kaže da se slična tehnologija već koristi u naftnoj industriji. On je odredio vremenski okvir za prve pokušaje bušenja 2028. godine. Adepth Minerals, koji takođe namerava da se prijavi za licencu za istraživanje, ima slične planove, ali ne otkriva buduće planove.

Pomenute kompanije predstavljaju dubokomorsko rudarenje kao efikasnije i ekološki prihvatljivije od tradicionalnog, uglavnom zbog većeg sadržaja željenih metala u steni. "Trenutni podaci pokazuju da je kvalitet podvodne rude potencijalno veći, što igra veliku ulogu jer dobijate više uz manje rada", rekla je za Vired Anette Broch M. Tvedt, direktorka Adepth Minerals.

Istovremeno, rudari ističu potrebu za novim zalihama sirovina. "Rezerve dubokog mora su jasan odgovor na trenutnu geopolitičku situaciju. Ljudi počinju da shvataju da moramo da se oslobodimo naše vezanosti za Kinu", rekao je za Fajnenšel tajms Hans Olav Hide, Lokov predsednik. Podršku novoj industriji izrazila je i norveška vlada, koja tvrdi da je dodatni priliv sirovina neophodan za globalnu elektrifikaciju.

Navođenje prednosti dubokomorskog rudarenja nije ubedilo kritičare. Zabrinutost najglasnije izražavaju naučnici i ekolozi, koji tvrde da jednostavno ne znamo dovoljno o ​​podvodnim ekosistemima da bismo procenili posledice.

- Zbog nedostatka dovoljno znanja, nemoguće je dati bilo kakvu objektivnu procenu štete eksploatacije podvodnih sirovina - rekao je za Vired Norveški institut za biologiju mora, koji je predložio odlaganje komercijalnog rada za dodatnih pet do deset godina.

Sadašnje studije nisu pogodne za podvodno rudarenje. Nedavna ispitivanja bušenja morskog dna u Japanu su pokazala da je populacija životinja u pogođenom području značajno smanjena zbog štetnih vibracija, buke i svetlosnog zagađenja. Prema Svetskom institutu za resurse, ovo je veliki problem jer su svetski okeani najveći sakupljači ugljen-dioksida, koji apsorbuju oko četvrtine svih emisija, a mikroorganizmi igraju ključnu ulogu u ovom sistemu.

Pored toga, svaka takva aktivnost povećava mogućnost izlivanja hemikalija, što može brzo dovesti do ekološke katastrofe, neki su od argumenata protiv dubokomorskog rudarenja koje navode protivnici.


Glas javnosti/ B01S