ZAPAD U ĆORSOKAKU: Nema plan B za kosovsko pitanje
Autor: Glas javnosti
Da li će rat u Izraelu ubrzati ili usporiti procese u vezi sa rešavanjem kosovskog problema - pitanje je koje se nameće od kako se ponovo zapucalo na Bliskom istoku.
Analitičari ocenjuju da je Zapadu u interesu da barem krizu na Zapadnom Balkanu što pre reši iako smatraju da bi na tome EU i SAD ubrzano radili nezavisno od rata u Izraelu pošto im je sledeća godina izborna.
Uz rat u Ukrajini, svet već skoro dve nedelje drma još jedna kriza, ona na Bliskom istoku. Ako se tome dodaju i tenzije u podsaharskoj Africi i na Zapadnom Balkanu jasno je da planeta ima puno žarišta koja prete da dodatno eskaliraju i naprave "globalni požar".
U takvoj situaciji kada je Zapadu fokus usmeren, pre svega, na Bliski istok nije još izvesno kako će rat u Izraelu uticati na ostala krizna područja pa tako i na kosovsko pitanje.
Dolazak velike petorke zapadnih diplomata u Beograd i Prištinu u subotu najavljuje novi pokušaj Zapada da dijalog Beograda i Prištine dovede do normalizacije odnosa dve strane. Takođe, to pokazuje da je EU i SAD-u izuzetno stalo da nakon tragičnih događaja u Banjskoj situacija na severu Kosova deeskalira i konačno se ostvari napredak u pregovorima Beograda i Prištine.
Tri razloga zašto rat u Izraelu može da zabrine Srbiju
Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da su tri razloga zbog čega rat u Izraelu i trenutna dešavanja u svetu mogu, pre svega, da zabrinu Srbiju.
"Ako sve što se događa na Bliskom istoku eskalira po principu koncentričnih krugova, to može da se odrazi i na nas i na priču o Kosovu. Problem je što su u sve involvirane velike sile koje su zbog toga sprečene da budu racionalne što može voditi podsticanju raznih elemenata krize", navodi Milivojević.
Drugo, kako kaže, sukob u Izraelu pokazuje da su "zamrznuti konflikti veoma rizični".
"Imali smo eskalaciju na severu Kosova naročito posle događaja u Banjskoj, a Priština i dalje ima maksimalistički pristup. Sve to predstavlja veliko upozorenje", poručuje Milivojević.
Treće,dodaje da je i interes Zapada da se zbog rata u Izraelu kriza na Kosovu što pre reši.
"Zapad želi da kosovsko pitanje ne bude otvoreno kada se budu rešavala mnoga za njih važnija pitanja. Koliko je to važno EU videlo se i u Tirani gde je veliki pritisak usmeren, pre svega, ka povratku dijalogu. To se najhitnije traži i to na platformi Ohridskog sporazuma. Čak se toliki značaj ne pridaje ni događajima u Banjskoj niti sankcijama Rusiji. Pritisak raste i to će se videti već u subotu kada dolazi "velika petorka", a mi imamo sužen manevarski prostor", ocenjuje Milivojević
Milivojević tvrdi da je granična linija za Srbiju Sretenje.
"Posle toga doći će do rasformiranja evropskog parlamenta zbog izbora sledeće godine. Slično će biti u Americi koja se pred izbore bavi isključivo unutrašnjim pitanjima. Problem je što Zapad nema varijantu B nego samo plan A, a to je Ohridski sporazum", zaključuje Milivojević.
Istraživač organizacije "Novi treći put" Dragoljub Rašeta smatra da rat u Izraelu neće ni usporiti ni ubrzati procese u vezi sa pitanjem Kosova.
"I SAD i EU imaju svoje specijalne izaslanike za Zapadni Balkan koji rade na tome da formalno reše kosovsko pitanje i da privole Beograd i Prištinu na normalizaciju odnosa do izbora sledeće godine", navodi Rašeta.
Kako kaže, na normalizaciju odnosa više utiču druge stvari.
"Vidimo da je Francuska suspendovala viznu liberalizaciju Prištini zbog toga što dijalog ne napreduje. Mislim da na procese normalizacije odnosa više utiču Beograd i Priština nego rat u Izraelu", poručuje Rašeta.
Dodaje da je ipak moguće postići određen stepen napretka u dijalogu Beograda i Prištine.
"Miislim da neće doći do potpune normalizacije u odnosima jer je za to isuviše kratak rok pošto su sledeće godine i izbori u SAD-u i EU", ističe Rašeta.
Glas javnosti/B06S
SKINI APLIKACIJU
.png)
