SLOBODAN RELJIĆ: Kod Olafa Šolca antisrbizam se pojaljuje kao endemska bolest

Olaf Šolc baš ume da se upušta u srpsko pitanje.

Po principu kao da je pao s Marsa. Prvo je u Moskvi Vladimir Putin morao da ga ispravlja da je i pre Ukrajinske krize bilo rata u Evropi posle Drugog svetskog i da ga podseti na – SR Jugoslaviju, odnosno Srbe. I da je Nemačka učestvovala u bombardovanju i ubijanju.

A sad je opet legalnu borbu Srba u Bosni i Hercegovini za poštivanje Ustava i Dejtonskog sporazuma sanjivi Šolc označio kao – secesiju, tj. secesionističku politiku.

Kod Šolca antisrbizam se pojaljuje kao endemska bolest.

SAMO NAIVNI VERUJU DA ĆE SVET BITI KAO PRE: Dramatično upozorenje bivšeg šefa izraelske tajne službe

Naravno, tu nema slučajnosti. Antisrpska politika je zvanična nemačka politika. Tu nikakve taktike nema. Jer izaslanik nemačkog Bundestaga za BiH je Adis Ahmetović – Nemac imena i prezimena koje neupitno sugeriše njegovo etničko poreklo. Mladac je iz Šolcovog SPD. Socijaldemokrata. Što, naravno, ne bi bilo samo po sebi problematično da mladac nije javno i na sav glas pokazao da zastupa radikalne bošnjačke stavove kad je rešavanje bosanskih konflikta u pitanju.

Kad Adis nastupa Bakir Izetbegović može da računa na sigurne poene na međunarodnoj sceni. A i Srbi i Hrvati Adisa doživljavaju kao „bošnjačku bebu“.

Dakle, od Šolca se uvek i svuda može očekivati da neće uvažiti ništa od srpskih interesa u Bosni, a bogami, ni u bilo kojoj drugoj situaciji kad je tzv. Zapadni Balkan u pitanju.

Problem je što je Olaf kancelar SR Nemačke, što nosi određene posledice. Ne zna se ko je od devedesetih od nemačkih kancelara imao bilo kakvo rezumevanje za srpsko pitanje, pa se kod Olafa antisrbizam pojaljuje kao endemska bolest.

I tako je neupitno jasno da nikakve reči ne mogu uticati na njega, pa ni one srpskog člana Predsedništva BiH Milorad Dodik koji je nemačkom kancelaru objašnjavao „da ne vodi secesionističku politiku“ i da „ne postoji nijedan akt kojim bi se to moglo dokazati.“

Naravno, da Šolca akti ne interesuju.

Ostatak teksta Slobodana Reljića pročitajte OVDE

SKINI APLIKACIJU