MIŠA ĐURKOVIĆ: Civilizacija opsednuta seksualnošću
Autor: Glas javnosti
Kuda nas vodi put razbijanja svih tabua i isticanja seksualnosti kao primarne odlike identiteta savremenih ljudi? Hoćemo li sve resurse usmeriti ka upražnjavanju različitih oblika seksualnosti?
Ako išta definiše našu civilizaciju danas, to je apsolutna opsednutost seksom i seksualnošću. Ovaj proces opisao je još pre skoro 70 godina sociolog Pitirim Sorokin u knjizi Američka seksualna revolucija. Svega nekoliko godina nakon objavljivanja ozloglašenih Kinsijevih „izveštaja” o seksualnom ponašanju muškaraca i žena, vrlo lepo je uhvatio osnovnu tendenciju i pokazao kako se razni prostori ljudske delatnosti od umetnosti i nauke do svakodnevnih odnosa i religije izrazito seksualizuju.
U međuvremenu je nametnuta moda prema kojoj seksualni identitet postaje najvažniji oblik ispoljavanja neke ličnosti u javnom prostoru. Naime, postoje slučajevi brojnih poznatih ličnosti iz istorije koji su bili homoseksualci, ali kako to obično biva sa pristojnim ljudima, niko od njih nije hteo da time maše u javnosti, već su to čuvali kao deo svoje privatnosti, a u javnosti su se trudili da ostanu upamćeni po svom radu, stvaralaštvu, društvenim i profesionalnim ulogama. Savremena moda i ideologija insistiraju da takvi ljudi što više moraju identitet i javnu predstavu o sebi da grade, pre i iznad svega, na osnovu svog seksualnog usmerenja i da sa time paradiraju u javnosti.
Ukidanje poslednjih tabua
No, još zanimljiviji i važniji fenomen je stalno pomeranje granica u razumevanju toga šta su prihvatljivi oblici seksualnosti. Još 1991. godine, u svojoj poslednjoj knjizi Modernost na sopstvenom ispitu, Lešek Kolakovski je ukazao na to da smo u moderno doba ukinuli većinu seksualnih tabua i toliko detabuisali seksualne prakse da su na listi tabua u to doba ostali samo incest i pedofilija. Uz njih bi trebalo dodati i zoofiliju. Ako obratimo pažnju na diskurs i proizvode popularne kulture, videćemo da postoje indicije ukidanja i ova tri poslednja tabua.
Prilično brutalno se deca još u mlađim razredima osnovnih škola bombarduju prizorima seksa i insistira se na uvođenju seksualnog obrazovanja na što niže nivoe, u što ranijim godinama. Mnoge istaknute feministkinje poput Andree Dvorkin ili npr. kvir teoretičari otvoreno insistiraju na tome da je „dobrovoljno” stupanje u seksualne odnose maloletnika i odraslih ljudi sasvim dopušteno. U SAD postoji i legalno deluje ozloglašena organizacija NAMBLA („Severnoamerička asocijacija za slobodnu ljubav muškaraca i dečaka”), čiji je podržavalac bio i poznati hipi guru Alen Ginsberg. Vladimir Nabokov je svojom Lolitom faktički u umetničkim krugovima legitimizovao pedofiliju.
Kad je u pitanju incest, setićemo se kako još u prvoj epizodi najgledanije HBO serije „Igra prestola” svedoči seksualnom činu brata i sestre, da bismo u kasnijim epizodama saznali da njih dvoje imaju čak troje dece. Na prihvatljivosti incesta radi i savremena književna produkcija, pa ćemo u nizu kultnih ostvarenja, od Sto godina samoće do romana Arundati Roj Bog malih stvari naći incestuozne odnose opisane na krajnje pozitivan način.
Ko ukaže na pogubnost i bolest ovih poduhvata, dobiće po nosu kao varvarin koji ne razume visoku umetnost. Naravno, sve se ovo pokriva i navodnom borbom za slobodu govora i za univerzalnu seksualnu emancipaciju. Poslednji krik mode u ovom ludilu savremene civilizacije jeste proces na kome se uveliko radi i u pogledu javne legitimizacije, a čak i zakonske prihvatljivosti poliamorije. To zaslužuje poseban tekst pa ćemo se na ovu temu vratiti neki drugi put.
Pitanje za roditelje
No, pitanje je zaista kuda nas vodi ovaj put razbijanja svih tabua i isticanja seksualnosti kao primarne odlike identiteta savremenih ljudi? Hoće li se ljudi sručiti u varvarstvo beskonačne orgije, u kojoj se svi resursi i sve energije usmeravaju ka neograničenom upražnjavanju različitih oblika seksa i seksualnih odnosa?
Nedavno smo imali prilike da čitamo kako se u igraonicama na rođendanskim proslavama predškolske dece ili nižih razreda slušaju hitovi Aj-Di-Džej televizije pa tako ova deca „luduju” uz pesme o oružju, kokainu, „lajnama”, promiskuitetu itd. Najbizarnije je što se roditelji raduju što su deca srećna i moderna kao i njihovi drugari.
U tu vrstu bizarnosti spada i sada već raširena praksa da se na utakmicama naših nacionalnih selekcija kao primer srpske muzike pušta Baja sa već legendarnom poliamornom himnom „Koktel ljubavi”, u kojoj pevač nagoveštava kako će te noći njih troje da budu svi zajedno u koktelu ljubavi. Naravno, ovo se sluša i po maturskim proslavama, igraonicama…
U vreme kada mediji i korporacije svoju sistematsku seksualizaciju izlivaju preko društvenih mreža i u obrazovane prostore, ovo je pre svega pitanje za roditelje. Neophodno je da pratite na čemu rastu vaša deca. Ovakav tretman opšte seksualizacije jednak je širenju narkomanije u društvu. Roditelji, verske zajednice i drugi kojima je stalo do elementarnog očuvanja morala, pristojnosti i opstanka civilizacije moraju da se organizuju, umrežavaju i brane duše, a bogami i tela svoje dece od seksualnih predatora koji danas slobodno mogu da koriste javni prostor za propagandu i legitimizovanje sopstvenih bolesnih želja.
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
