KOLUMNA MIHAILA MEDENICE: Kusur za večnost

Nude mi novce za kamene gore, za guvna gde anđeli zbore…

Gde su se pusta planinska sela
svila na prela.
Koje peva, koje kuka, koje se zukvom opjani,
pusta sela- mili zgubidani.

Opustela od ljudi, ne od Boga,
pa koja je cena toga?

Koliko vrede stožine
na kojima je sađenuto onoliko Vitlejema?
Vrelo iz kojeg bije živa voda,
Jordan mojega roda.

Koliko da tražim za ono što nije moje,
vekovali smo na gospodnjem..?
Kolko blaga za glave planinske božje straže,
koliko drugi traže?!

Za ove strane
niz koje su mlade dolazile u našu kuću?
U svakoj lice- Bogorodice,
i šake pune kupinova trna i semena Golgote.

Kud ćeš bogatijeg miraza…
Vidite onaj panj više kuće
Zarastao u rizu i leskovo pruće?
Na njemu je ustoličeno guslara i kosaca
koliko je gusala i kosa u kamenoj gori…


(Foto: Jutjub)

Stolovale su gorske kraljice, ispraćale sinove,
zbrajale klinove…
Svaka je ostarila na raspeću,
udovice palih- neveste vaskrslih.
Pusta kuća i dalje je dom.

Ne dam nikome dok je veriga i ikone!
Čime da platite kamen s kojim sam odrastao?!
Nije bio veći od prsta kad sam ga izabarao za uzglavlje.
Ne znate kako kamen zri, cveta i rađa..?
Kako se seje i kako žanje?




Kako je baba znala da ga samelje i umesi pogaču.
Kamenu- najmekšu.
Imate li kusur za večnost?

Nešto sitnine u vekovima?
Imate li šta sjajnije od ovih rojeva svitaca,
šta svetije od ovih bukovih manastira,
vidite li ičime osim očiju..?
Mrš, bre, s tuđine, nije ovo moje,

Gospod nas je ovde primio na konak.
Mrš od ove kamene gore- mrtvi Srbi zbore!
Moja su ništa od vaših blaga veća,
ne prodaje Srbin živa raspeća!

Mihailo Medenica/Dva u jedan

(Mišljenja i stavovi u kategoriji "LIČNI STAV" nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)