VAKCINACIJA NIJE SAMO MEDICINSKI PROBLEM: Kome sve preti raskol zbog stavova?
Autor: Glas Javnosti
Različiti stavovi o vakcinaciji protiv Korona virusa su širom planete i počeli su da uvode diskriminaciju svih strana i to na mnogo različitih nivoa. Na ovu temu i temu Pravoslavne crkve je pisao Kiril Aleksandrov, a njegov tekst prenosimo u celosti.
Vakcinacija protiv bolesti kovid-19 već odavno je iz medicinskog problema prerasla u politički problem, a sada preti da postane i verski. Hoćemo li uskoro začuti anateme vakcinisanih upućene nevakcinisanima i obratno? Preti li Crkvi raskol oko ovog pitanja i kakav je trenutni stav Ukrajinske Pravoslavne Crkve [Moskovske Patrijaršije]?
KAKVE VAKCINE POSTOJE
Sve vakcine se zasnivaju na istom principu delovanja: na ćelijskom nivou u ljudski organizam se ubacuje nešto što izaziva imuni odgovor, a da pri tome ne uzrokuje bolest. Ipak, u zavisnosti od toga šta je to nešto, vakcine se dele na klasične, vektorske i iRNK vakcine.
Klasične vakcine se, dalje, dele na nekoliko podvrsta, ali mi se u to nećemo udubljivati. Razmotrićemo samo princip njihovog delovanja. Imuni odgovor organizma na dejstvo ovih vakcina izaziva virus koji je uzročnik bolesti, ali inaktivisan ili oslabljen pomoću raznih tehnologija. Među takve vakcine spadaju, na primer, kineska CoronaVac (u Ukrajini najzastupljenija) i ruske EpiVakKorona i KoviVak. Klasična tehnologija izrade vakcina stara je već oko dve stotine godina, dobro je proučena, ali ima najniži stepen efikasnosti protiv virusa korona. Po nekim podacima, stepen efikasnosti vakcine CoronaVac iznosi svega 50%.
Vektorska vakcina se pravi tako što se uzme neki drugi virus, koji je potpuno bezbedan za čoveka (on služi kao vektor), pa se u njega ugradi genetski materijal virusa koji izaziva bolest, tako da u ovom slučaju imuni odgovor izaziva genetski materijal. U ove vakcine spadaju britansko-švedska AstraZeneca, američka Johnson&Johnson, ruski Sputnjik Ve i druge. Efikasnost ovih vakcina iznosi 80–90% i više.
Kod iRNK vakcina reč je o sasvim novoj tehnologiji vakcinacije, koja je do pojave aktuelne pandemije virusa korona prošla samo kliničke stadijume ispitivanja. Pre pojave kovida 19 nijedna vakcina izrađena ovom tehnologijom nije bila odobrena za primenu kod ljudi. Kada se pojavio virus korona, doneta je odluka da se zažmuri na nedostatak objektivnih podataka, kako bi se ovaj tip vakcine što pre uveo u masovnu primenu.
Vakcine iRNK ne sadrže sâm virus (inaktivisan ili oslabljen) niti delić virusa ugrađen u drugi virus već samo određeno „uputstvo“ u vidu molekula informacione ribonukleinske kiseline (iRNK) u kojem je zapisana informacija o belančevini virusa SARS-CoV-2. Kada dospe u ćeliju ljudskog organizma, to „uputstvo“ je primora da sintetiše datu belančevinu, na koju, dalje, naš organizam stvara željeni imuni odgovor. U iRNK vakcine spadaju američko-nemačka Pfizer-BioNTech i američka Moderna. Njihova deklarisana efikasnost iznosi 95%.
Ova vrsta vakcine izaziva najviše kontroverzi, s obzirom na sasvim logičnu bojazan: ne sadrži li, slučajno, taj molekul iRNK, pored uputstva za sintezu spajk-proteina, još i neke druge instrukcije za koje ne znamo ni mi, a možda ni oni koji su vakcinu napravili? Kakvo će dejstvo to uputstvo, ubačeno u ljudski organizam, imati posle nekoliko godina ili decenija? Na koje sisteme u organizmu pored imunog ono može delovati? Odgovore, dakle, na ova pitanja nemamo, kada je reč ne samo o vakcinama protiv virusa korona nego i o iRNK vakcinama uopšte.
ŠTA SE SVE ZAMERA VAKCINAMA
Argumenti koje iznose protivnici vakcinacije protiv kovida 19 uslovno se mogu podeliti na nekoliko grupa.
1. Čipovanje. Neki smatraju da se pod izgovorom vakcinacije u ljudski organizam ubacuje nekakav mikroskopski elektronski uređaj pomoću kojeg se može vršiti kontrola nad čovekom, to jest čip. Oni, dalje, smatraju da taj čip koji se ubacuje pod maskom vakcine jeste upravo žig Antihrista o kojem govori Sveto Pismo.
Ove tvrdnje se ne zasnivaju apsolutno ni na čemu osim na fantazijama onih koji ih iznose u javnost. Pred iskušenjem sticanja popularnosti među ljudima sklonim raznim teorijama zavere padaju ponekad i poznate, poštovane ličnosti. Na primer, ruski režiser Nikita Mihalkov je [u svojoj emisiji „Besogon“] najpre veoma ubedljivo govorio o tome kako se prilikom vakcinacije u ljudski organizam ubacuje čip, a zatim se posle određenog vremena vakcinisao i taj podatak izneo u javnost.
U datom trenutku tehnički bi bilo veoma teško izvodljivo ubaciti čip u vakcinu, kao što bi bilo teško izvodljivo i organizovati jedinstven sistem upravljanja „čipovima“ u vakcinama različitih proizvođača.
2. Menjanje genetskog koda. Postoji mišljenje da vakcine protiv virusa korona imaju sposobnost da menjaju čovekov genetski kod i da utiču na određene funkcije organizma. Ove zamerke se odnose uglavnom na iRNK vakcine. One u sebi nose određeno uputstvo koje ljudski organizam treba da ispuni. I mada proizvođači vakcina tvrde da molekul iRNK ne može da se ugradi u naše molekule DNK i RNK i da promeni naš genetski kod, pojedini naučnici su oprezniji u svojim tvrdnjama. Oni govore da mogućnost ugrađivanja molekula iRNK u čovekov DNK i RNK nije dokazana. Drugim rečima, nauka raspolaže suviše malom količinom podataka da bi mogla nedvosmisleno tvrditi bilo jedno bilo drugo.
Protivnici vakcina najčešće tvrde kako one negativno utiču na reproduktivnu funkciju i kako je vakcinacija zavera koja za cilj ima smanjenje broja stanovnika na planeti. Ova tvrdnja će se moći dokazati ili opovrgnuti tek za nekoliko decenija. Sem toga, na ovako nešto se može sumnjati samo kada je reč o iRNK vakcinama. Optuživati druge tipove vakcina za uticaj na čovekov DNK i RNK isto je što i tvrditi da na naš genetski kod mogu uticati određene vrste hrane.
3. Neželjena dejstva. Nije reč o tome da neko može nakratko dobiti povišenu temperaturu ili svrab na mestu uboda već o prilično ozbiljnim posledicama. Na primer, pojedini mediji, pozivajući se na istraživanje američkog Nacionalnog centra za biotehnološke informacije, tvrde da je u SAD kod više od 80% (!!!) trudnica koje su u ranom periodu trudnoće vakcinisane protiv kovida 19 došlo do spontanog pobačaja. A pojedine evropske zemlje, kao što su Nemačka, Francuska, Švedska, Italija, Španija i druge, obustavile su primenu vakcine AstraZeneca zbog čestih slučajeva tromboze koji dovode, između ostalog, i do smrtnog ishoda.
4. Nizak stepen efikasnosti. Klinička ispitivanja su pokazala da čitav niz vakcina ima veoma nizak stepen efikasnosti. U tom pogledu kritikuju se uglavnom kineske vakcine Sinovac Biotech Ltd. (efikasnost 50,4%) i Sinopharm (72–79%). Ali pojedine evropske vakcine takođe imaju nizak stepen efikasnosti, na primer efikasnost vakcine nemačke kompanije Curevac je svega 47%.
Ipak, nizak stepen efikasnosti pojedinih vakcina i nije toliki problem, budući da efikasnost vakcina Pfizer-BioNTech ili Sputnjik Ve iznosi 90%, a kada je reč o teškim slučajevima bolesti i celih 100%. Nevolja je u tome što kovid-19 neprestano mutira i što su vakcine pred određenim mutacijama potpuno nemoćne.
Koliko pre neki dan, 5. jula 2021, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebreisus izjavio je da se takozvani indijski ili delta soj širi svetom uprkos svim vakcinama. „Ovaj soj se širi kako u zemljama sa niskim, tako i u zemljama sa visokim procentom vakcinisanih. To zahteva pažljivo praćenje situacije i korigovanje strategije borbe protiv njega. Širenje indijskog soja govori da proizvođači vakcina zasad nemaju odgovor na izazov pojavljivanja novih mutacija“ – rekao je Gebreisus.
Postavlja se opravdano pitanje: zašto se vakcinisati i izlagati riziku pojave neželjenih dejstava ako će primljena vakcina već sutra biti potpuno beskorisna pred novim sojem virusa korona?
Zasad se ne može reći da postoji direktna veza između stepena obolevanja i stepena vakcinisanosti stanovništva u različitim zemljama. Na primer, u Ukrajini, gde vakcinacija protiče veoma sporo, propraćena čitavim nizom skandala zbog kršenja rokova i neisporučivanja vakcina, 6. jula 2021. za 24 časa registrovano je svega 610 novozaraženih i 33 preminulih, s tim što po zvaničnoj statistici Ukrajina ima oko 40 miliona stanovnika. U isto vreme, u Rusiji, gde vakcinacija napreduje udarnim tempom i gde je vakcinisano već skoro 18% stanovništva, istog datuma je zabeleženo 23.378 novih slučajeva virusa korona i 737 preminulih.
5. Glavna zamerka – verska ili etička. Sve nabrojane zamerke na račun vakcina nemaju toliko značaja za vernike, koliko pitanje njihove etičke opravdanosti. Ranije se ovo pitanje nije postavljalo na tako širokom nivou. Međutim, s pojavom kovida 19 počeli su da se saznaju pojedini veoma neprijatni aspekti industrije vakcina. Ispostavilo se da se mnoge vakcine (ne samo protiv virusa korona nego i protiv drugih oboljenja) zasnivaju na biološkom materijalu dobijenom putem abortusa. Ispostavilo se da mnoge svetske laboratorije u razvoju vakcina decenijama koriste ćelijske linije koje vode poreklo od tkiva abortirane dece.
Na primer, u proizvodnji vakcine Sputnjik Ve korišćena je jedna od najpoznatijih ćelijskih linija na svetu, HEK 293 (Human Embryonic Kidney), dobijena 1973. od ćelija embrionalnih bubrega abortiranog deteta. Linija WI 38 je dobijena 1964. od diploidnih ćelija plućnog tkiva devojčice abortirane u dvanaestoj nedelji trudnoće. Linija MRC 5 je dobijena 1996. godine od ćelija plućnog tkiva četrnaestonedeljnog dečaka. Ove tri linije predstavljaju osnov veoma velikog broja – ako ne i većine – vakcina na svetu, na primer protiv rubeola, hepatitisa A, ovčijih boginja, besnila i drugih bolesti. Većina zapadnih vakcina protiv virusa korona, uključujući vakcine Pfizer, Moderna, Johnson
&Johnson, AstraZeneca i druge, takođe je zasnovana na nekoj od ovih linija. Naravno, u vakcinama nema abortiranih ćelija, čak ni u tragovima, niti su ti abortusi vršeni u cilju dobijanja biološkog materijala, ali činjenica ostaje činjenica: mnoge vakcine se zasnivaju upravo na grehu abortusa.
Proizvođači ruskih vakcina KoviVak i EpiVakKorona izjavili su da u njihovom razvoju nisu korišćene ćelijske linije koje potiču od abortivnog materijala.
STAV CRKVE I DRUGIH VERSKIH ORGANIZACIJA
Danas možemo reći da nijedna od osnovnih verskih zajednica na svetu nema jasan i jedinstven stav prema vakcinaciji protiv virusa korona. U svakoj od njih postoje zagovornici radikalnih stavova koji smatraju da su vakcine sredstvo čipovanja ili suzbijanja plodnosti. Neke verske vođe pozivaju da se vakcine razlikuju, da se jedne odobre, a druge zabrane. Na primer, u nekim muslimanskim zemljama vakcine se dele na „halal“ (dozvoljene) i „haram“ (zabranjene). U ove druge spadaju ne samo one koje su razvijene pomoću abortivnih ćelijskih linija nego i one u čijoj proizvodnji se koristi svinjski želatin. U judaizmu postoje grupacije koje razlikuju vakcine po tome da li su „košer“ ili ne. U hrišćanstvu takođe postoji podela vakcina na „etički besprekorne“ i one koje to nisu, u zavisnosti od toga da li su prilikom njihove izrade korišćene abortivne ćelije.
Takođe, u svim religijama i konfesijama postoje vođe koje uopšte ne obraćaju pažnju na to da li su vakcine „košer“ ili nisu već pozivaju ljude da se vakcinišu bilo kojom vakcinom koja im je dostupna. Njihova argumentacija je jednostavna i jasna: potencijal vakcina u spasavanju ljudskih života nadilazi sve rasprave o njihovoj prihvatljivosti ili neprihvatljivosti. Mnogi smatraju da u situaciji kada od kovida 19 svakodnevno umire na hiljade ljudi nema mesta za rasprave o grehu abortusa učinjenom pre pola veka.
S tim u vezi, zanimljiv je stav Vatikana koji je formulisala Kongregacija za veru, a potvrdio papa rimski Francisko u decembru 2020: „Ukoliko ne postoji alternativna mogućnost primene ’etički besprekornih’ vakcina, moralno je prihvatljiva upotreba vakcina protiv kovida 19 u čijem razvoju i proizvodnji su korišćene ćelije koje potiču od abortiranog ploda.“ Znači, greh prestaje da bude greh ako nema alternative. Veoma katolički!
Ni u Pravoslavlju nema jedinstvene tačke gledišta kada je reč o vakcinaciji. Nećemo razmatrati iskaze spornih ličnosti, kao što je bivši iguman Srednjeuralskog ženskog manastira Sergije Romanov. Među protivnicima vakcinacije ima osoba sa visokim autoritetom, koje svoje stavove zasnivaju na ozbiljnim argumentima.
Na primer, veliki autoritet Kiparske Crkve, mitropolit morfski Neofit smatra da je vakcinacija jedan od elemenata sprovođenja nekakvog „novog svetskog poretka“, čiji zagovornici „otvaraju put novoj epohi visokih tehnologija bez morala, bez vrlina, bez Bogočoveka Isusa Hrista“. Ovaj arhijerej smatra da „vakcinacija predstavlja jedan od načina smanjivanja brojnosti stanovništva putem uzrokovanja smrti, neizlečivih bolesti i sterilizacije mladih naraštaja“.
Glavni argument protivnika stavova mitropolita Neofita veoma je jednostavan i logičan: dok je neposredna šteta po zdravlje koju vakcine uzrokuju minimalna, a njihov dugoročan uticaj nije proučen, dotle od kovida 19 umire oko deset hiljada osoba svakodnevno. Šta je to ako ne smanjivanje broja stanovnika protiv kojeg se zalaže mitropolit Neofit?
Pre nekoliko dana dva velika autoriteta među jerarsima Ruske Pravoslavne Crkve uputila su javni poziv na vakcinaciju, koristeći pri tome veoma oštre izraze. Načelnik Odeljenja za spoljne crkvene veze Ruske Pravoslavne Crkve, mitropolit Ilarion (Alfejev) izjavio je 5. jula 2021. da su oni koji odbijaju da se vakcinišu potencijalne ubice: „Ja se i sada stalno suočavam sa situacijama kada ljudi dolaze k svešteniku da bi se pokajali zato što nisu vakcinisali sebe i svoje bližnje i što su mimo svoje volje bili uzrok smrti drugih ljudi. Dolaze i govore: ’Kako sada da živim sa tim?’ A meni je teško čak i da kažem kako sada s time živeti. Ceo život se treba moliti za oproštaj učinjenog greha.“
I pored logičnosti ovakvog načina razmišljanja, ne mogu se prevideti makar dva slaba mesta:
1. Ovakva logika se može primeniti na sve infektivne bolesti, a ne samo na virus korona. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine od bolesti povezanih s običnim gripom umire do 650 hiljada ljudi. Ispada da su ubice oni koji su te ljude zarazili. A da li sam mitropolit Ilarion može biti siguran da tokom svog života nikog nije zarazio?
2. Proizvođači vakcina ne tvrde da su oni koji ih prime garantovano zaštićeni od zaraze. Pretpostavlja se samo da vakcina može obezbediti zaštitu od teškog toka bolesti. Prema tome, čak ni vakcinisana osoba ne može biti stoprocentno sigurna da ne predstavlja izvor zaraze.
Mitropolit pskovski Tihon (Ševkunov) je otišao još dalje kada je 2. jula 2021. izjavio da sveštenici koji se izjašnjavaju protiv vakcina mogu biti podvrgnuti kanonskim merama: „Ako se neki od onih koji se nisu vakcinisali zahvaljujući tome što ste ih vi ubedili da to ne čine, ne daj Bože, teško razbole ili umru (…), ako se tako nešto, ne daj Bože, dogodi, onda će ti sveštenici ili monasi morati da snose punu kanonsku odgovornost za takve postupke“ – izjavio je vladika.
Opet, sve je logično. Ali šta u slučaju ako neki konkretni vernik na poziv vladike Tihona ode, vakciniše se i usled komplikacija umre ili postane invalid? Kakvu će odgovornost, kanonsku i drugu, u tom slučaju snositi sam pskovski mitropolit?
Naravno, možemo reći da su hiljade života vrednije nego desetine, ali sa bogoslovskog stanovišta, otvoreno rečeno, to i nije baš neki argument.
U kontekstu sukoba između zagovornika i protivnika vakcinacije, indikativno je ono što se dogodilo u Valamskom manastiru. Namesnik manastira, episkop Pankratije (Žedjajev) obavezao je ne samo bratstvo nego i sve druge koji se nalaze u manastiru da se vakcinišu. U suprotnom je zapretio isterivanjem iz manastira bez ikakvog prava na izdržavanje – i bratiji, i sveštenstvu, i trudbenicima, i plaćenim radnicima.
Vladičin oštri potez potpuno je objašnjiv sa psihološkog stanovišta, budući da je on nedavno veoma teško preležao indijski soj virusa korona. Evo kako je on sam opisao svoje stanje: „Nedelju dana sam imao temperaturu od 38 do 39, nije se spuštala. Paklena glavobolja, panika, pritisak 160, puls 120. Ni neprijatelju da ne poželiš.“ Pored svega što je preživeo, video je i užasne patnje drugih. Zato i ne čudi što je po povratku u manastir napisao: „Čitavo bratstvo neka se pripremi za potpunu vakcinaciju. Prva partija će biti vakcinisana u subotu i nedelju. U slučaju odbijanja vakcine svaki vinovnik će biti odstranjen iz manastira bez izdavanja sredstava.“ Pri tome napominjemo da se vladika Pankratije vakcinisao još u septembru 2020. vakcinom Sputnjik Ve.
Postavlja se pitanje: budući da je on nedavno u teškom obliku preležao virus korona, da li je vakcinacija bila beskorisna ili ga je, naprotiv, sačuvala od smrti? Svaki odgovor na ovo pitanje biće čisto subjektivan.
Bilo kako bilo, naredba episkopa Pankratija je suprotna tvrđenju o dobrovoljnosti vakcinacije koje su više puta iznosili kako jerarsi Ruske Pravoslavne Crkve, tako i predstavnici svetovne vlasti u Rusiji. Na namesnika Valamskog manastira obrušile su se optužbe za despotizam i kršenje ljudskih prava. Sve se završilo time što je 30. juna 2021. celoj Moskovskoj eparhiji i svim stavropigijalnim manastirima razaslato cirkularno pismo sa potpisom prvog vikara patrijarha moskovskog i sve Rusije za grad Moskvu, mitropolita voskresenskog Dionisija (Porubaja), u kojem, pored poziva na vakcinaciju, stoji: „Dokumenti sa uputstvima u pogledu vakcinacije službenika verskih ustanova, izdati na inicijativu njihovih rukovodilaca, savetodavnog su karaktera.“ Isto tako, zamenik kancelara Ruske Pravoslavne Crkve, episkop zelenogradski Sava (Tutunov) napisao je na svom Telegram-kanalu: „Što se tiče Valama, danas je tema prinude otklonjena. Vladika Pankratije se trudi da očinski savetuje braću. Ni o kakvom ’iseljavanju’ zbog nevakcinisanja ne može biti reči.“
Dana 20. maja 2021. u Moskvi je održan okrugli sto na temu „Vakcinacija: etički problemi u svetlu pravoslavnog učenja“, u kojem su učestvovali episkopi Ruske Pravoslavne Crkve, sveštenstvo, verni narod, naučnici i medicinski radnici. Smisao dokumenta koji je donet kao zaključak okruglog stola svodi se na sledeće:
– pravoslavno učenje ne zahteva odricanje od vakcinacije;
– protiv pandemije virusa korona treba se boriti, između ostalog, i putem vakcinacije;
– pojedinac sam treba da donese odluku o vakcinaciji;
– ne treba da postoji nikakva razlika u pravima između vakcinisanih i nevakcinisanih;
– neželjena dejstva vakcinacije, uključujući i teške posledice, postoje, te stoga treba obezbediti kvalitet vakcina i samog procesa vakcinacije;
– mišljenje o čipovanju ili stavljanju Antihristovog žiga pomoću vakcina je pogrešno, a širenje takvog mišljenja je greh;
– po mogućstvu treba birati vakcine koje su razvijene bez korišćenja abortivnih ćelijskih linija.
U poslednjoj tački rezolucija okruglog stola gotovo u potpunosti ponavlja formulaciju Vatikana. Citat: „U datom trenutku, u slučaju da ne postoji dostupna alternativa, imajući u vidu pretnju koronavirusne infekcije kovid-19 po zdravlje i živote ljudi, pravoslavni hrišćanin koji primi vakcinu protiv te bolesti, razvijenu ili testiranu uz primenu ljudske embrionalne ćelijske kulture, nema udela u grehu abortusa čiji je rezultat bilo stvaranje te ćelijske kulture.“
S obzirom na nepostojanje saborskog dokumenta Ruske Pravoslavne Crkve o pitanju vakcinacije, rezolucija ovog okruglog stola može se veoma uslovno smatrati stavom Ruske Pravoslavne Crkve o datom pitanju.
PRETNjA RASKOLA
Očigledno je da se pitanjima koja cepaju Crkvu, kao što su priznanje „Pravoslavne Crkve Ukrajine“ [od strane Carigradske Patrijaršije] i pretendovanje Fanara na vrhovnu vlast u Crkvi, pridružilo još jedno pitanje – odnos prema vakcinaciji.
Već smo pomenuli veoma oštar negativan stav mitropolita morfskog Neofita prema vakcinaciji. Reagujući na taj stav, Sveti Sinod Jeladske Pravoslavne Crkve uputio je pismo Sinodu Kiparske Pravoslavne Crkve sa zahtevom da se propovedi mitropolita Neofita protiv vakcinacije „ograniče“. Pri tome, u pismu se jasno kaže da propovedi mitropolita Neofita nose u sebi opasnost od „prekida odnosa između Kiparske Crkve i Crkve u Grčkoj“.
No i u samoj Jeladskoj Crkvi postoje protivnici vakcinacije. Situaciju u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi već smo opisali. U mnogim drugim pomesnim Crkvama odvijaju se slični procesi. Zagovornici vakcinacije ističu zastrašujuću statistiku obolevanja i smrtnosti, preteći protivnicima vakcinacije kanonskim merama. Protivnici vakcinacije pak postavljaju veoma opravdana pitanja o efikasnosti vakcina, o neželjenim dejstvima i etičkim aspektima primene vakcina zasnovanih na biomaterijalu dobijenom putem abortusa. Postoji i grupa zagovornika teorije čipovanja ili pečatiranja Antihristovim žigom, koji sve one koji su se vakcinisali posmatraju kao odstupnike od vere.
Da li će sukob ovih grupacija dovesti do raskida crkvenog opštenja? Danas je verovatnoća takvog razvoja događaja mala, ali stvar je u nečem drugom. Već danas se mogu čuti mračne prognoze, kako iz usta naučnika u oblasti virusologije, tako i iz usta moćnika ovoga sveta. Na primer, Bil Gejts, koga mnogi nazivaju „autorom“ pandemije virusa korona, u januaru 2021. godine, u intervjuu datom novinama Süddeutsche Zeitung, najavio je narednu pandemiju, koja bi mogla biti „desetinama puta strašnija“ nego kovid-19, navodeći pri tome i mogući rok pojave sledećeg smrtonosnog virusa – za dve do tri godine.
Naravno, mi ćemo reći: „Ne daj Bože!“ i prekrstiti se. Ali ako se to zaista dogodi, možemo samo zamisliti koliko će u crkvenim krugovima sukob između zagovornika i protivnika vakcina i drugih epidemioloških mera biti intenzivniji nego sada. U tom slučaju, Crkvi bi zaista mogao pretiti raskol.
STAV UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE [MOSKOVSKE PATRIJARŠIJE]
U poređenju sa time kako se predvodnici unijata ili „Pravoslavne Crkve Ukrajine“ [priznate od strane Carigradske Patrijaršije] vakcinišu uživo u televizijskom programu, stav Ukrajinske Pravoslavne Crkve [Moskovske Patrijaršije] na prvi pogled deluje dosta amorfno. Nema nikakvih zvaničnih izjava, okruglih stolova, poziva na vakcinaciju, niti odbacivanja iste. Mi ne delimo ljude na vakcinisane i nevakcinisane, ne osuđujemo zagovornike niti protivnike vakcinacije, ne organizujemo javne rasprave koje bi nas još više mogle udaljiti jedne od drugih.
U trenutnim okolnostima takav stav se čini kao jedini ispravan, budući da sve što ima veze sa virusom korona ostavlja više pitanja nego odgovora:
– Zbog čega ne postoji direktna veza između stepena vakcinisanosti i stepena oboljevanja?
– Zbog čega i vakcinisane osobe boluju, ponekad i teško?
– Zbog čega kod jednih bolest protiče u lakom obliku, a kod drugih u teškom, nezavisno od uzrasta i, često, nezavisno od prisustva hroničnih bolesti?
– Zbog čega se kod nekih stvara imunitet, a kod nekih ne?
– Koje mogu biti dugoročne posledice primene vakcina?
– Ne podrivaju li, slučajno, vakcine čovekov imuni sistem?
Dokle god na sva ova (i mnoga druga) pitanja nema jasnog odgovora, Crkva ne može da zauzme ovo ili ono stanovište. Uostalom, vakcinacija je medicinsko, a ne crkveno pitanje, izuzev kada se tiče korišćenja abortivnih ćelija u razvoju vakcina.
Ipak, Ukrajinska Pravoslavna Crkva [Moskovske Patrijaršije] trebalo bi da izrazi svoj stav, kako u pogledu same vakcinacije, tako i u pogledu njenih pravnih aspekata. Smatramo da bi bilo svrsishodno da taj stav sadrži dva osnovna momenta: dobrovoljnost vakcinacije i jednaka prava nezavisno od vakcinacije.
I, što je glavno, mora se imati u vidu da, ma koliko čovekov život na zemlji bio dragocen, njegov udeo u večnosti je neuporedivo važniji. Gospod je rekao: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti, nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu“ (Mt. 10, 28). Gospod od nas očekuje da volimo bližnje, a ako ih budemo mrzeli zbog toga što se njihov stav o vakcinaciji razlikuje od našeg, kakav ćemo onda odgovor dati Bogu?
(Glas javnosti/spc.rs)
SKINI APLIKACIJU
.png)
