Ukrajinska samoubilačka ofanziva na Zaparožje (EKSPLICITNE FOTOGRAFIJE)

Ukrajina je krenula u sudnji boj protiv ruske armije. Nazvali su to kontraofanzivom. U Kijevu se hvale da imaju uspeha.Da li je to baš tako? Ne, nije tako. Ofanziva se pretvorila  u „vojnu klanicu“ . Evo ekskluzivnog izveštaja saradnika „Glasa Javnosti“ Kolje Stepanova, urednika portala „Naši i Vaši“.

Priča  kapetana Nizovcova, ranjenog ukrajinskog oficira u kontraofanzivi kod Zaparožja

-  Celo popodne i celu noć smo skupljali povređene i ranjene Ukrajince po poljima i šumskim pojasevima u rejonu Rabotina u oblasti Zaparožja.  Skupljali smo ne samo Žitomirske seljake, već i iskusne ratne „kapitalce“.

Kapetan Jevgenij Nizovcev iz 116. brigade kaže da je poslat na „klanje“ i zahvaljuje se što je njegov naprsli  krst na grudima pronađen zajedno sa njim, ranjenim, ali živim.

Brigada 116. nije formacjiska srećnica. Tom brigadom zapušavaju rupe i bacaju ih na "jurišne kasapnice“. Sećam se da su se borci iz 116. i njihovi rođaci već obraćali Zelenskom, govoreći o njihovoj katastrofalnoj situaciji u blizini Bahmuta. Mnogi, mnogi borci izginuše, a Zelenski ni prstom da mrdne. Naše majke i naša sitna deca njega ni malo ne zanimaju. Lezi tamo u rov i pogini, zato i jesi tamo. Kijev kaže da je smrt naša profesija. 

Izveštaj iz ruske službe koja zbrinjava ukrajinske ranjene vojnike u Zaparožkoj kontraofanzivi..

Ranjeni ukrajinski vojnici, nasumice bačeni u grotlo rata na dobro utvrđene ruske linije odbrane, leže na nosilima ili čak po podovima improvizovanih vojnih bolnica, ruskih bolnica. Leže i zahvalni su Bogu što su tu i što su živi. Znamo da je ovo čista improvizacija, ali mi nemamo više mesta i kreveta  u medicinskim ustanovama da ih sve smestimo koliko ih ima. 

Da ih ne bi  pomešali u ovom haosu i da znamo ko je ko po njihovim telima pišemo sve neophodno. Imena i brojevi umrlih su ranije pisani po telima pokojnika u mrtvačnicama, ali se ovi „živi mrtvaci“ raduju što su uopšte živi i mole Boga i lekare da ih ne ostave da umru ....

Rat će se jednom završiti, a rane, rane će narod pozlatiti. Znamo to iz literature. 

Ukrajinski generali i kijevska elita svoje teško ranjene vojnike jednostavno ostavljaju po šumama i kukuruznim poljima u sigurnu smrt. Srećni su oni koje ruske izvidnice nađu pre nego što ih žive rastrgnu poljski kerovi i vukovi. 

U ovoj neravnopravnoj utakmici gde kijevsko rukovodstvo vodi računa samo o propagandi, kako bi se dodvorila glavešinama koje daju pare i teraju  prost narod u napad bez jasnog cilja i plana nema `leba, a još manje kobasica.. Tu ih čeka naša artiljerija, a samo srećnici bivaju zarobljeni. Zarobljeni,ali živi.Samo na jenom malom delu smo zarobili 25 ukrajinska vojnika. Mnogi bi se rado predali kad bi smeli, ali iza njihovih leđa čuče benderovski ukro-fašisti i pucaju na samu pomisao na  predaju .

Priredio Vlastimir Ninin


U NASTAVKU SU EKSPLICITNE FOTOGRAFIJE RANJENIKA:

SKINI APLIKACIJU