UBISTVO RASPUĆINA (ČETVRTI DEO)

Proklet da si Vinstone Čerčile

Englezi ko englezi.

Ma koliko bilo nelogično ubistvo Raspućina od strane britanskih vlasti, bilo je mnogo nelogičnosti u drugim akcijama Londona protiv Rusije tih godina. Prepotentni Britanci su sebi dozvoljavali svašta, potpuno lišeni zdrave logike i zdravog razuma. Dakle, nema ničeg
neprirodnog u greškama Velike Britanije.

Konačno, grubost Rajnerovog rada, pucanje u glavu iz jedinstvenog britanskog revolvera , takođe nije nešto netipično za osoblje Njenog Visočanstva tog doba. Godine 1918. London nije mogao da shvati da je njegov pritisak na Februarsku revoluciju bio kontraproduktivan i pokušao je još jednom da promeni vladajući režim u Rusiji, ovog puta da zbaci boljševike. Krajnje naivni ljudi, pokušali su da podmite Letonske gardiste koji su čuvali Kremlj.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Raspućin koji "držu u rukama" cara i caricu

Sidni Rajli, britanski obaveštajac je stajao iza tog pokušaja podmićivanja Letonskih gardista, zarad zbacivanja boljševika. Verovatno je pravo ime ovog agenta Georgij Rozenblum, međutim to nije sasvim sigurno. Smatra se jednim od prototipova za Džejmsa Bonda. Streljan u Moskvi 1925, nakon što su ga sovjetski obaveštajci uhvatili u sklopu složene operacije. Ovaj događaj je nazvan „Zavera ambasadora“.

„Zavera“ je na prvi pogled više ličila na komediju nego na pravu zaveru. Ako želite nekoga da zbacite, onda ne smete da se ponašate tako sirovo i pravolinijski, osim ako ne spremate državni udar u Papuanskom plemenu.

Do leta 1918. „Čeka“, na čelu sa Deržinskim, uspela je da razbije šifre britanske diplomatske prepiske. Čekisti su bili svesni naivnog pokušaja pripreme državnog udara. Lenjinovi čekisti su stvorili lažni „Nacionalni letonski komitet“ i uspeli su da ubede Britance da „oni
drugi Letonski gardisti „spavaju", a da oni znaju kako mogu da zbace boljševike.

Naravno, to je bio lažnjak. Milion rubalja , koje su Britanci pustili „zaverenicima” bila je nagrada za Čeku. Lokhart je proteran iz zemlje u jesen 1918. godine a britanski agent Kromi, koji je pokušao da odbije napad čekista na britansku ambasadu 31. avgusta 1918, jednostavno je ubijen u pucnjavi, mada je pre toga uspeo da ubije jednog čekistu.

Zaključak

Britanski obaveštajci su u Rusiji preduzimali besmislene poteze. Verovatno nije u pitanju samo nedostatak sposobnosti. Njihovu inteligenciju istoričari smatraju prilično profesionalnom! Karakterna crta, Ser.

Problem je bio drugačiji. Britanci su tih godina sebe, uključujući i Čerčila, doživljavali kao punopravne predstavnike arijevske rase. Druge narode, posebno iz manje razvijenih zemalja, koji ne pripadaju ovoj rasi, nisu smatrali dostojnim sagovornicima, zapravo su ih smatrali nacijama šljama.

Obaveštajna služba koja veruje da deluje protiv nedoraslih nacija mnogo rizikuje, jer se u stvarnosti često pokaže da je neprijatelj zapravo prilično dorastao. Obaveštajci Njegovog Visočanstva su rizikovali i - izgoreli.

Ubistvo Grigorija Raspućina je najzanimljiviji deo ruske istorije do revolucionarnog perioda. Pokazalo se da desetine miliona, naizgled odraslih i zdravih ljudi, mogu da veruju u divlju teoriju zavere po kojoj nepismeni seljak odlučuje o sudbini imperije kroz lukavu mrežu političkih i seksualnih intriga. Sve bi ovo bilo zabavno da mit o Raspućinu nije postao glavno propagandno sredstvo koje je utrlo put februaru 1917. godine. Popularna ljubav prema teorijama zavere koštala je Ruse 1916. godine više od bilo koje druge nacije u istoriji sveta.

 
Likvidacija Raspućina bila je samo prvi kamenčić u lavini 1917. godine koja je uništila milione ruskih ljudi. Ispostavilo se da naizgled kvalifikovani spoljnopolitički i obaveštajni aparat Britanske imperije živi u istom umišljenom svetu apsurdnih ideja zavere o „nemačkoj kraljici“ koju kontroliše „ljubavnik“ Raspućin. London ne samo da je verovao u iste mitove na nivou “ zemlje kao ravne ploče“, već je na osnovu njih, uložio napore da promeni vladajući režim u Rusiji.

Kao rezultat toga, Britanci su stvorili kolosalne probleme. Umesto blagonaklone Rusije, saveznice iz 1916. dobili su antizapadno nastrojenu sovjetsku, a od 2000. i postsovjetsku državu. Ako je 1916. Britanija bila vojno-politički „tu negde“ sa Rusijom, danas je vojnu moć teško čak i porediti. Verujući u sumanutu teoriju zavere ruske opozicije, Velika Britanija je napravila neprijatelja kojeg u principu nije mogla da uništi.

Naravoučenije

Sa Englezima ne treba imati posla. Tamo gde Englezi seju travu, niče korov. Na primeru Raspućina setimo se 27. marta, setimo se kako su „prodali Dražu“, setimo se cepanja Jugoslavije, „bombardovanja Miloševića“ ili makar laganja Bi-Bi-Si- ja. Ima li kod Engleza bilo šta sveto?

Jok! “Afričko NjET je mnogo crno, a azijsko zavaljeno „majmunskim boginjama“.

Engleski čaj u 5 i 15 časova je na početku rata sa Hitlerom popio i Draža Mihailović prvi, gerilac u pregaženoj Evropi. Tad je bio dobar i hvaljen i lep i filmove o njemu snimali u Holivudu. Kad su Rusi podnapredovali i krenuli na Berlin, mister Čerčil je progovorio čistim srpskim jezikom i sa crvenim akcentom poslao Dražu u tri lepe materine. Znamo kako se zaljubio u Broza i podržao ubistvo generala Mihailovića.

Srbi su se podelili na Dražine i Brozove i tako se već 80 godina svađamo zbog Engleza. A sve je počelo sa engleskim ubistvom
Raspućina.


E, sad, kad smo Engleze dovoljno ocrnili ili ocenili, da se zaustavimo u Ukrajini. Današnja Ukrajina je čist boljševički projekat, a čiji projekat su boljševici ? Naravno Grišin. Bedni ruski Kvazimodo Raspućin je kriv što se uopšte rodio i seo u voz za Petersburg.

Ps. Jedna scena za Kusturicu :

„Kagda Car Nikolai jehal na Bajkal,
Raspućin je Caricu jebal“

Onda se heroj teksta probudio i beše mu krivo što se mnogo oznoio. Uh, šta to bi ? Ništa, stigli Englezi.

AUTOR: Vlastimir Šone Ninin