Tajne državnog duga: Važno je utvrditi i visinu privatnog duga

Naše javne finansije su sve više centralizovane i sve manje transparentne. Koliki će stvarno biti dug do kraja godine i koliki ćemo stvoriti BDP u ovoj godini videćemo tek Samo u 2020. godini odštampali smo preko 900 miliona dinara i povećali novčanu masu za preko 30 odsto

O javnom dugu se daju neke ocene koje ne odgovaraju pouzdanim podacima. Javni dug je zaduženje države i lokalnih samouprava, da bi pokrili deficite svojih budžeta.

Obično se pod javnim dugom govori samo o zaduženju budžeta države, pošto su zaduženja svih lokalnih samouprava mala i kod nas su u opadanju. Naše javne finansije su sve više centralizovane i sve manje transparentne.

Od lokalnih samouprava najveći deo inače malog javnog duga otpada na Beograd. Ne tako davno upravljači javnim finansijama su pričali „imamo dosta novca“ i tako posticali trošenje i preko mere i opravdanosti. A to je prijalo i inflaciji i većem zaduživanju.

Krajem 2019. godine i pre korone, zaduženje budžeta bilo je 23,9 milijardi evra i do jula ove godine povećalo se za 7,5 milijardi evra. Bilo je to tada 52 odsto BDP, a sada se procenjuje da je dug države 53,5 odsto verovatnog ovogodišnjeg BDP. A koliki će stvarno biti dug do kraja godine i koliki ćemo stvoriti BDP u ovoj godini videćemo tek.

U ovoj godini BDP u dinarima snažno uvećava dvocifrena inflacija, a samo četvrtina javnog duga je u dinarima, dok je njegovih 57,7 odsto u evrima čiju vrednost srećom i dalje prati dinar. Ali i 12,2 odsto je u dolarima i 5,1 odsto u drugim valutama, čiji kursevi ne miruju. Korisno je što smo sa 20 odsto smanjili učešće dolara u ukupnom dugu na 12 odsto, u korist evra, ali i šteta što smo smanjili učešće dinara u tom ukupnom dugu.

Malo kasno, ali smo i mi sledili svet sa povećanjem referentne stope kamate na 3,5 odsto. To su odmah iskoristile „domaće“ banke pretežno stranih vlasnika i uvećale kamate na date kredite. Ali još ostaje i oročena štednja u bankama i bez kamate. Postepeno i banke počinju i sa kamatama na štednju, ali mnogo manjim od kamata na kredite.

I sve ogromne depozite po viđenju banke stiču besplatno. A država u ukupnom dugu ima još i obveznica na 10 godina u dinarima sa kamatom od 7 odsto, kao i na 15 godina u evrima sa 3,7 odsto godišnje kamate. I sad se država zadužuje u inostranstvu sa kamatama većim od onih po kojima bi se mogla zadužiti kod svojih građana. Banke su organizovane, a njihovi klijenti nisu zaštićeni. Šire finansijsko tržište i ne postoji.

Teško je razumeti zašto se za javni dug Vlada ne okrene zaduženju kod svojih rezidenata. Kad bi tako postupila država, građanima bi donela višestruku korist. Oni bi prihodovali kamatu. Država i budžet bi plaćali manje kamate na javni dug, što bi moglo olakšati teret poreza. I konačno kamata bi podsticala na štednju i uzdržavanje od trošenja.

Približavanje tražnje ponudi je neophodno za zaustavljanje bujanja inflacije. Stabilizacija cena traži da se prilagodi raspoloživoj ponudi ukupna tražnja. A mera tražnje je količini raspoloživog novca umnoženog sa njegovom brzinom obrta.

Jalova su nagađanja da li je ova inflacija više uvozna ili naša i da li je ona uzrokovana malom ponudom ili prevelikom tražnjom. Samo u 2020. godini odštampali smo preko 900 miliona dinara i povećali novčanu masu (M1) za preko 30 odsto.

Da li je mera javnog duga procenat njegovog iznosa od ostvarenog BDP? Je li pouzdana univerzalna granica tog duga do 60 odsto BDP? Od visine duga važnija je njegova cena i dinamika otplate. A da li samo javni dug treba plaćati inostranstvu, ili i privatni dug za servisiranje jednako traži devize?

Devizne rezerve su osigurač redovnog plaćanja. Sad su u Srbiji oko 14 milijardi evra. Ali u pouzdanom izračunavanju našeg kapaciteta zaduživanja u inostranstvu mora se obuhvatiti i privatni dug. A nisam uspeo da utvrdim koliko je zaduženje „domaćih“ preduzeća i banaka prema inostranstvu. Ali ono je veliko.

Posebno je naraslo u proteklom periodu jeftinog novca u svetu. Bilo bi neophodno ustrojiti dobru evidenciju i privatnog duga inostranstvu, posebno zato što je on skoro isključivo u stranim valutama. A zbog toga evo i ponovnog naglašavanja da treba više pozajmljivati u zemlji i to u dinarima, a kad to ne možemo onda u evrima.

Svi domaći dužnici prihoduju najviše u dinarima, pa onda u evrima. Dug u drugim valutama košta pored kamate i za rast vrednosti te valute. Manji je rizik zadužiti se u valuti koja se prihoduje. A da li smo već iskoristili kapacitet zaduživanja, posebna je tema.

Piše: Dr Milan R. Kovačević

SKINI APLIKACIJU