Kako uvaženi epidemiolozi tumače činjenicu da korona bukti na Gibraltaru sa 99 odsto vakcinisanih ili u Portugaliji gde su se hvalili da više nemaju koga da vakcinišu, a da je minimalno prisutna u Africi gde nisu vakcinisali ni šest odsto stanovnika.
Pre 120 godina, Radoje Domanović je napisao jednu od najvažnijih svojih satira pod naslovom „Razmišljanja jednog običnog srpskog vola”. Iako se i na početku te pripovetke vrlo mudro kaže da se od razmišljanja kod nas vazda samo moglo imati štete, meni đavo ne da mira te sam iz pozicije jednog poštenog vola počeo da razmišljam o koroni, vakcinama, zatvaranjima i drugim čudesima koja po svetu traju eto već dve godine.
Najpre zaista se osećam kao vo Sivonja koga i njegov par Galonja i svi drugi lepo upozoravaju da nije za vola da misli jer se zna ko o ovim složenim stvarima ima da misli. Evo Kona, Darije, Bate Tiodorovića, Jankovića, Zorana Radovanovića – oni već dve godine objašnjavaju, misle i teraju da se vakcinišemo i da time rešimo sve probleme. Evo i oni iz inicijative Ujedinjeni protiv kovida takođe misle za nas, i traže da se još brže vakcinišemo i da se još više zatvaramo. Pulmolozi, epidemiolozi, anesteziolozi... svi misle za nas i znaju bolje od nas.
Ali meni kao i Sivonji onomad opet mnogo toga nije jasno. Rešim se stoga da napravimo tribinu na institutu i da pozovemo doktora Nestorovića pa da čoveka koji je u početku takođe bio tamo i mislio sa njima, a onda nekako ispao iz tog tima, ispitamo o svim tim silnim pitanjima o kojima ovi što misle za nas ne govore, i o tim brojnim pitanjima koje niko nigde više ne sme ni da postavi na bilo kom mediju. Došao čovek, na tribini bilo 20 ljudi uživo i više od 100 preko „zuma”, napravili sjajan razgovor upravo o konkretnim problemima koje ljude zanimaju, okačili snimak na „Jutjub”, za pet dana ga pogledalo preko 50.000 ljudi itd. Shvatili smo najpre da zapravo niko nema pojma šta se ovo dešava i kako iz toga može da se izađe. I pade nam na pamet da je od svega najvažnije da ne prestanemo da mislimo i da branimo svoje pravo na logiku, mišljenje, izbor, dakle na sve ono što nas čini ljudima. Pardon, volovima.
No odmah se opet javiše silni da nas podsete da nije za vola da misli jer ima ko to može da radi. Novinarka korporativnog tabloida koja tekstove potpisuje inicijalima, stavila na naslovnu stranu da je skandal što pokušavamo da mislimo i da pitamo, a profesora univerziteta, našeg gosta, naziva Doktor Haos. Drugi „novinar” iz zanimljivo takođe korporativnog medija, navodno opozicionog, došao da napada čoveka, sve slagao u izveštaju, i pre svega nam poslao poruku da za svakog vola koji pokuša da misli postoji topli zec.
Ne prođe pet dana od kačenja videa, a ono hop – ukinulo ga. Nakon što je neki lokalni korporativni Aleksa Žunić prijavio, „Jutjub” skinuo video objašnjavajući da „on spada u materijale koji mogu navesti ljude da sumnjaju u instrukcije koje daju lokalne medicinske vlasti ili Svetska zdravstvena organizacija”. Šta bi Staljin dao da je mogao da smisli tako sofisticirana objašnjenja za svoju cenzuru: „Druga Ježova više nema na slici jer je mogao da navede ljude da ne poštuju instrukcije lokalnih političkih vlasti”.
No volu nema pomoći. Kad mu se jednom osladi da misli i da pita on ne može da se zaustavi. Pa evo samo brojnih pitanja na koje bih zaista voleo da ovi što misle za nas probaju da nam odgovore. Dakle, da li vakcinisani mogu da prenose virus korona? Zna li se u kojoj meri, posle koliko vremena? Ako prenose jednako kao i nevakcinisani (a mnogi to tvrde) koja je poenta kovid propusnica i razdvajanja vakcinisanih i nevakcinisanih?
Zašto Austrija a i druge zemlje koje imaju veliki broj vakcinisanih uvodi ponovo „lokdaun” gde jednako zatvara i vakcinisane i nevakcinisane? Zašto terate ljude koji su preležali koronu da se vakcinišu ako većina njih ima dugoročni ili trajni imunitet? Zašto Srbija nema nikakvu statistiku o tome koliko se ljudi po drugi put zarazilo, koliko od njih ima težu sliku i koliko je umrlo? („Politika” je nedavno prenela da nemamo dok u Austriji dobijete potpuno precizne podatke za to). Zašto Srbija nema ili ne objavi tačne podatke o tome koliko je vakcinisanih u bolnici – Hrvatska na primer precizno daje da je taj broj oko 30 odsto. Kako uvaženi epidemiolozi tumače činjenicu da korona bukti na Gibraltaru sa 99 odsto vakcinisanih ili u Portugaliji gde su se hvalili da više nemaju koga da vakcinišu, a da je minimalno prisutna u Africi gde nisu vakcinisali ni šest odsto stanovnika? Na osnovu čega se u Austriji (gde su od 1938. do 1945. vladali eugenički zakoni!) od prvog februara uvodi prinudna vakcinacija?
Hajmo još: ako godišnje po zvaničnoj statistici od kovida umre 5.000 ljudi, a od svega ostalog što se ne leči zbog njega skoro 30.000 ljudi, zar nije vreme da se preispita čitava strategija? Konačno, kako je moguće da se i dalje ne zna da li je u pitanju virus ili možda hibridni virus prirodnog ili veštačkog porekla? Otkud ovolike mutacije itd.
Da zaključim: kao i čini mi se ogromna većina poštenih srpskih volova, ja i dalje pokušavam da mislim i da koristim zdrav razum i logiku. I čak pošto više bez (zapadne) vakcine ne mogu da putujem i da radim svoj posao, primio sam „Raj-fajzera”. No gospodo, molim vas, ostavite se ideja da nam vakcinišete decu...
Miša Đurković, naučni savetnik, Institut za evropske studije