SRBIJO MAĆEHO DECI KOJU SI RODILA

Što ćutiš maćeho dece koju si izrodila. Okrećeš glavu, ne vidiš neviđeno. Skrivaš pogled od gladne dece svoje, gole, bose, bolesne, od dece,

Ko te to zastraši? Ko ti opet ote vid? Glas si izgubila, davno već ogluvela a odskoro i obnevidela.

Srbijo maćeho deci koju si rađala, a sada ostavila. Zaborav ti je postao vrlina, a ti se strašiš prestrašeno zemljo mojih predaka, grobnice dece svoje. Nema te kad si potrebna da pomoć deci daš svojoj Srbijo.

Decu ti raznose gavrani. Kosti im glođu napušteni psi lutalice, a ti ćutiš Srbijo, izdajo, maćeho. Ploviš mutnom Maricom okrvavljenog i popljuvanog obraza, zemljo nekada predaka dičnih. Stidiš li se danas roda svog ili si rod rađala da na njemu krvnik sa isukanim handžarom i ustaškim nožem presecajući vratove deci ti vežba.

Ko te to tako omalovaži zemljo gde rođen bi, zemljo tuđinko, deci svojoj. Unižena, odbačena niz urvinu pakla, ćutiš i čekaš krvav kraj zemljo Srbijo.

Ne čuješ i ne haješ za lelek, kuknjavu, vapaj za pomoć deci svojoj. Izgleda da su ti bliži danas Hanoj, Sajkon, Teheran, Bagdad, Obala Slonovače, Peking, Havana od Pale, Knina, Banja Luke. Do tebe zemljo naroda Srba ne dopire avaz na izdisaju dece ti tvoje, zemljo Srbijo. Da li si ukleta pa prokleta, kad ćutiš u strahu, nemoć da se uzdigneš, da pod krst i barjak svoj pozoveš sav narod Srba ma gde se nalazio, da nesrećnicima, deci svojoj u
pomoć pritekneš.

Nemaš li više Karađorđa da te iz pepela oživi, da ti vrati život, umrla Srbijo?

Ko ti daje pravo da izdaju izdatih pravdaš, da ćutiš dok ti hiljade hiljada beži putevima zemlje koju deca tvoja držahu? Zemlju ti otimaju, kuće pale, decu i ceo rod ti gaze, kolju, ubijaju. Deca ti koru hleba traže, krov nad glavom nemaju. Nemaju ni vode, ni lekova. Ti ćutiš kao da ne čuješ i ne vidiš zemljo, prokleta bila. Kako bi tuđina ugostila, pomoć mu pružila, viteštvom ga zaštitila?
Ti ne smeš da uvrediš vođu te trpiš da te gaze, da te ubijaju, da kičmu ti lome.
Zemljo tuđinko dece koju si rađala, izdala i ostavila, u čeljust razjarenoj zveri bacila.

Prokleta da si zemljo nevere, izdaje, zemljo naroda bez naroda, zemljo prevara, obmana, laži, otimačine, bede, nemorala, zemljo utvara, prokazivača, prendrekaša, podrepaša i fukara. Prokleta da si zemljo koja se stidiš da svoju decu pod skut sabereš, da im pomoć pružiš, da ih svojom žrtvom zaštitiš.

Ti zemljo koju i Srbijom zovu, danas nemaš više Srbina. Nestao je ceo tvoj narod. Ostali su ti izrodi koji ti dobar glas oteše, sa celim svetom zavadiše, u pakao te uvedoše, izlaz u beskraju kraja ne nađoše.

Srbijo, danas maćeho, izdajico, ubico, gluvaro, fukaro, Srbijo kukavice, nagrđena lica, Srbijo ime ti se ne čulo, ne psi te nastanjivali, zemljo pakla.

Ćutiš savijene kičme dok te ubijaju, dok te satiru, zemljo kosti predaka će te prokleti, prokletnico, kukavico, nesrećnico.

Srbijo maćeho roda koga si izrodila, napustila i zaboravila. 

(adv. Ivan M. Milosavljević)

Ivan Milosavljević,advokat iz Valjeva...jedan od osnivača Narodne Radikalne Stranke sa čuvenim advokatom Veljkom Guberinom...učestvovao kao jedan od najzasluznijih u pravnom timu koji je izdejstvovao sudsku rehabilitaciju Generala Dragoljuba Draže Mihajlovića...jos je aktivan i radi u svojoj 83. godini

SKINI APLIKACIJU