SRBIJA JE NA ROBIJI! Srbi sede u kafani, što pijani što - POKLANI! Pročitajte vanvremenske stihove Petra Pajića!
Autor: Glas javnosti
SRBIJA
1.
Ja sam bio u Srbiji,
Srbija je na robiji!
Srbi sede u kafani,
što pijani što poklani.
Srbi leže pored druma
iz glava im niče šuma.
A iz svake srpske glave
teku mutne tri Morave.
2.
Srpskog vođu Karađorđa
ubio je drugi vođa.
Mesto gde je bilo klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
dignuti su spomenici.
Sad se svaki Srbin bije
sa dve svoje istorije.
3.
Srbin samo iz inata
sekirčetom mlatne brata.
Dok na goblje brat se seli
Srbin sav se sneveseli.
Prazno mu u rodnoj kući
Ne može se ni s kim tući!
Žao mu je brata, svega,
i dosada izjede ga.
Mučni Srbin doseti se,
Uzme štranjku – obesi se.
4.
Sve su srpske oranice
same kao udovice.
Nit se ore, nit se žanje,
Srbije je stalno manje.
Leti jato crnih ptica
preko srpskih oranica.
I grobovi nebom lete,
pošli Srbi da se svete.
5.
Iz detinjstva vidim sliku:
lisica na drvljaniku.
Prelaz, zabran i brvine,
Srbija od hrastovine.
Duvar puko sa svih strana,
A u kući sama Nana.
Nano moja ti nas spasi,
Ne daj vatri da se gasi.
6.
Jesen kasna, zima blizu,
po tavanu miši grizu.
Gavran stresa crna krila,
ograda se iskrivila.
Sivo nebo, sivo polje,
vuk u toru jagnje kolje.
Iznad kućnog praga zmija
rep uz glavu u krug svija.
Dok se mrak za vidik hvata
Živim sebi iz inata.
7.
Pod zemljom sam ti video lice
Srbijo, zemljo, nebesnice.
Pod zemljom teku tvoje Bistrice,
Pod zemljom zvone Gračanice.
Pod zemljom mač tvoj i štit se sija
pod zemljom cela zemlja Srbija.
O NASTANKU PESME
Zlatno je doba titoizma. Od Vardara pa do Triglava vlada harmonija suživota. Jedan momak spava na klupi, dok ga ljubazni milicajac pokriva, ljubi u čelo i ubacuje mu par babinih vanilica u džep, kako mladić ne bi ostao praznog stomaka kada se probudi. Goce iz Skoplja u Zagrebu upoznaje Maju iz Ljubljane, sa kojom započinje predivnu ljubavnu priču. Veliki broj građana smatra da živi u pravom raju na zemlji, ni ne sluteći da je ispod tepiha po kome stanovništvo korača sakrivena gomila problema. Očito, u toj državi su paralelno egzistirale dve realnosti. Moja namera nije da previše zalazim u onu u kojoj je sve bajno, već da napišem par redova o jednoj pesmi, čiji nastanak i život govore o onoj drugoj realnosti, koja je malo veća realnost od ,,raja na zemlji‘‘.
Šezdesetih godina prošlog veka, Petar Pajić, putujući autobusom na relaciji Aranđelovac-Beograd, inspirisan opustelim poljima i praznim selima, počinje da zapisuje stihove ,,Ja sam bio u Srbiji/Srbija je na robiji‘‘. Ispostaviće se da će ti stihovi odrediti čitavu sudbinu pesme koja tek treba da nastane. Prema rečima samog autora, nakon početnih stihova, naredni stihovi su se ređali kao na traci. Po dolasku u Beograd, pesnik odlazi u kafanu ,,Grmeč‘‘, mesto okupljanja uglednih pisaca, novinara, glumaca i drugih javnih ličnosti tog doba, gde recituje svoje stihove, koji odmah nailaze na fantastičnu recepciju. Pokojni Ljuba Tadić svedoči da mnogi nisu znali ko je Petar Pajić, ali su zato svi znali barem poneki stih njegove ,,Srbije‘‘.
U narednom periodu, ,,Srbija‘‘ postaje najpoznatija usmena pesma, a Pajić nastavlja da radi na njenoj korekciji i dopuni. Pesma dobija svoj konačni oblik 1983. godine, kada je autor po prvi put pokušao da je objavi. Tada je ,,raj na zemlji‘‘ pokazao svoju paklenu dimenziju. Izdavači i urednici uporno odbijaju da objave integralnu verziju pesme. Pokojni Pajić u jednom intervjuu iz 2011. godine kaže: ,,Iako ta pesma govori o srpskom mentalitetu, iako je puna grotesknih slika, iako na satiričan način govori o nama Srbima i našoj pogubnoj istoriji, te komitetlije su u njoj videle sve ono čega u njoj nema: srbovanje, busanje u prsa, isticanje Srpstva, ponižavanje drugih naroda, naročito narodnosti…‘‘.
Glavni problem bio je stih ,,Srbija je na robiji‘‘. Petar Pajić neumorno pokušava da objavi svoju ,,Srbiju‘‘, čija sudbina pokazuje koliko pravda koja je dostižna može da bude spora – integralna verzija je objavljena tek dve decenije od prvog pokušaja objavljivanja.
SKINI APLIKACIJU
KOMENTAR
