SRBI SU POSLEDNJI BRANIOCI SLOBODE! Oni će uništiti hegemoniju VLADAJUĆE SVETSKE ELITE!

Ako postoji neko ko će staviti tačku na kulturnu hegemoniju vladajuće svetske elite, onda su to Srbi. Kroz čitavu svoju istoriju oni su bili izraz najčistije borbe za slobodu. Sudbina sveta nalazi se u njihovim rukama

Na Zapadu ništa novo – Đoković je po ko zna koji put osvojio turnir. Sa 311 nedelja provedenih na vrhu ATP liste, statistički gledano, apsolutni je rekorder belog sporta. Tim povodom, njegov otac Srđan Đoković izjavljuje: "Mog sina je poslao sam Bog kako bi dokazao da Srbi nisu ubice i varvari". Ja, međutim, smatram da Srbi u izvesnom smislu jesu varvari, a evo i zašto.

Dugo vremena živeo sam u Londonu, u blizini okruga Ladbruk Grov. Taj deo grada poznat je po mnogobrojnim bogatim kosmopolitama koji se trude da izgledaju normalno. To je onaj tip ljudi koji obožava Gretu Tunberg, podržava političke stavove Baraka Obame, drži parkiranog Poršea u garaži i šeta se ulicama grada u eko-frendli fazonu. Vikend je obično rezervisan za egzotičnu destinaciju, gusto naseljenu jeftinom radnom snagom, spremnu da istog sekunda usluži belog turistu sa bogatog Zapada. Tokom radnih dana, posredstvom mobilnih aplikacija, uglavnom ih opslužuju sve dostupniji nelegalni migranti, uz minimalnu novčanu naknadu. Od kada je počela epidemija, aktivnost naših kosmopolita se smanjila. Oni i dalje sede zaključani u svojim domovima, plašeći se da ne zakače virus.

Situacija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi odstupa od svakodnevne realnosti "našeg" okruga. Prisustvo nedeljnoj liturgiji u meni je budilo osećaj paralelnih svetova, ljudi u crkvi suštinski su se razlikovali od onih napolju. Veličanstveni hor predvođen svešteničkim molitvama krasio je Liturgiju božanstvenom harmonijom. Miris tamjana osećao se u vazduhu, sveće su obasjavale ikone, sve zajedno odavalo je utisak mira i blaženstva. Žene na desnoj, muškarci na levoj strani, usredsređeno su pratili reči svog pastira. Deca su se igrala u blizini, pojedina su crtala, nisu marila, dok su druga pokušavala da odgonetnu smisao nedeljnog rituala. Nakon Liturgije prisutni su izašli u dvorište. Jedan od vernika poslužio je rakiju, drugi sveže ispečene kolače i poslastice za decu.

Posmatrajući iz pozadine, nisam mogao da skinem osmeh sa lica. Gomila srećnih ljudi, zajednički proslavlja dan odmora – svetu nedelju – deleći između sebe hranu, piće i dom, pozivajući braću po veri u prolazu, crne Etiopljane i susede Bugare, da im se pridruže. Bio sam srećan jer sam na svojoj koži osetio čvrstu povezanost jedne zajednice koja uprkos dominantnim individualističkim tendencijama svog okruženja održava tradicionalne vrednosti. U tom trenutku, shvatio sam zašto pojedini evropski lideri smatraju da su Srbi zaostao narod. U njihovoj "materijalnoj" viziji sveta Srbi ostaju loši i nepopravljivi zato što su nesposobni da u drugom čoveku vide vuka, već samo brata.

Ponosni varvari

Treba reći iskreno, balkanski narodi često pate od kompleksa niže vrednosti plašeći se da u očima Evropljana ne izgledaju kao "zaostali". Slična situacija je sa Rusima, oni se takođe trude da izgledaju "evropski kompatibilno". Međutim, politički lideri u Moskvi odavno su razumeli da je beskorisno podražavati Evropljane. Vreme je da to shvati i Beograd jer koliko god se Srbija trudila da zatvori "poglavlja" (ispuni zahteve EU), Evropa neće prihvatiti Srbe kao ravnopravne članove svoje porodice. Bugarska, Rumunija i Hrvatska nisu ništa bolje, ni naprednije od Srbije, one su samo spremnije da se potčine tuđem interesu. Podsetiću vas, prošlo je već osam i 14 godina od kada su Zagreb i Sofija pristupile EU. Formalno, Beograd još uvek nije ni na pola puta.

U tom kontekstu, Srbiju bi već odavno trebalo da potresa politička kriza, a njene građane strah i depresija zbog prolongiranja evropskih integracija. Međutim, dešava se upravo suprotno. Masovnim okupljanjem u doba korone, na "varvarski način", deljenjem domaće rakije i pečenja, uz pesmu "Veseli se srpski rode", sve u inat "civilizacijskim reformama" Mila Đukanovića, Srbi proslavljaju svoje male pobede u susednim državama, a evropske integracije uopšte ih ne zanimaju. Pobeda u Nikšiću okupila je više ljudi nego inauguracija novog američkog predsednika što dovoljno govori o stanju kolektivnog duha srpskog naroda. Žuti prsluci, u Francuskoj označeni takođe kao "varvari", borbom za pravedniju raspodelu u društvu i protiv korumpiranog sistema pokušavaju da vrate državu narodu, ali nemaju ni približno uspeha kao Srbi.

Godinama liberalni sistem pokušava da nas usreći, ali to mu nikako ne polazi za rukom. On se ubrzano ustremljuje na Srbiju i region, primenjujući iste one metode koje su naše države pretvorile u amorfnu masu. Nova ideološka dogma odriče se države i njene sakralne misije u određivanju sudbine naroda i pojedinca. Kao alternativa kolektivnom identitetu nudi se individualizam i potraga za unutrašnjom ravnotežom, tradicionalnu duhovnu vertikalu zamenjuju površne nju-ejdž religije.

Umesto da dokazujete suprotno, svakodnevne uvrede bi trebalo tumačiti kao nagradu i ponosno ih kačiti na grudi kao što su to radili vojnici Napoleona dok su nosili orden "Legije časti". Budite ponosni što ste varvari, jer to znači vernost zavetima cara Lazara, Miloša Obilića, Njegoša, Gavrila Principa, generala Mladića i Lazarevića. Biti veran sebi znači uvažavanje bližnjeg svog, nesebično deljenje hrane i pića, razmenjivanje lepih reči – sve ono što su Srbi radili u dvorištu svoje crkve u Londonu, a suprotno od onoga što rade Evropljani iz okruga Ladbruk Gruv.

Po uzoru na Gavrila Principa, Đoković u najtežim trenucima ispaljuje hirurški precizan hitac, ostavljajući protivnika skamenjenog zajedno sa celokupnom evropskom lažnom elitom. Primajući vimbldonski pehar direktno od kraljevske porodice, Novak ispunjava proročanstvo iz stihova koji se pripisuju Principu: "Naše će senke lutati po dvoru, plašiti gospodu". Kosmička pravda u sprezi sa srpskim "kulturnim refleksom" pomaže ličnostima sa ovih prostora da budu najbolji u mnogim sferama društvenog života.

Zamislite samo koliko je psihološki teško kraljevskoj porodici da svake godine lično uručuje vimbldonski pehar sa ananasom na vrhu – simbolom britanske aristokratije – predstavniku naroda koji je trenirao tenis skrivajući se od njihovih bombi. Novak Đoković za kraljevsku elitu postao je noćna mora, reinkarnacija Gavrila Principa, posebno od momenta kada je počeo da jede vimbldonsku travu i odbija prinudnu vakcinaciju.

Ako postoji neko ko će staviti tačku na kulturnu hegemoniju vladajuće svetske elite onda su to definitivno Srbi. Kroz čitavu svoju istoriju oni su bili izraz najčistije borbe za slobodu. Za razliku od devedesetih kada su Srbi bili usamljeni, ceo svet polako prelazi na njihovu stranu tako što im pomaže da se odupru proždrljivom Briselu i evropskim integracijama. Srbi su postali udarno koplje potlačenih naroda i iskrenih patriota celog sveta. Od Srba sve zavisi, sudbina sveta nalazi se u njihovim rukama.

(Glas javnosti/Pol Antoan)

SKINI APLIKACIJU