Slučaj Dodik: Da li je Zapadu dosta političkih dinosaurusa na Balkanu i... Ko je sledeći?

Nogu je, silom prilika, povukao Nikola Grueski, pratio ga je Milo Đukanović, pa je marginalizovan Bakir Izetbegovič, a sada je  „biti ili ne biti“ za predsednika RS..

Pravosnažna presuda Suda BiH predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, godina zatvora koju će, prema svemu sudeći otplatiti umesto da ode u zatvor i šest godina zabrane političkog delovanja, nametnula je pitanje da li je on još jedan, od do sada neprikosnovenih lidera iz regiona, kome politika može ubuduće biti samo hobi.
Iz diplomatskih zapadnih krugova je procurela informacija da je Zapadu dosta tih, kako ih zovu, političkih dinosaurusa, bogatih kao krezova, sa repovima korupcije, a koji uporno, jašući na nacionalizmu uz koketiranje sa šovinizmom, ostaju na najvišim državnim funkcijama, ne samo godinama, već i decenijama.

foto:Prinscreen/you tube

Uz to, i da li će i Moskva koja istrajava u podršci, na kraju, istrgovati i zažmuriti na odlzak predsednika Republike Srpske, kao što je to učinila u nekim drugim slučajevima, zarad sopstvenih interesa.

Zanimljivo je da su kao po nekom dobro smišljenom planu, ti neprikosnoveni lideri, uglavnom populisti,, počev od makedonskog premijera Nikole Gruevskog, nestajali iz vlasti, u razmaku od dve do tri godine, a da  su, kako se spekuliše iza politićkih kulisa, u stvari bili prinuđeni da na kraju prihvate planove iz moćnih svetskih krugova na povlačenje. Zauzvrat da sve njihove afere ostanu u nekim fiokama, bez osuđujućih presuda.

Prvi u redu bio je pomenuti Gruevski, koji je u novembru 2018.  pobegao iz tadašnje Makedonije ilegalno, preko Albanije, u Mađarsku gde je dobio politički azil. Pripisana mu je afera „političko prisluškivanje“, za koju su neki poznavaoci prilika tvrdili da je „čista zapadna nameštaljka“, zbog njegovog približavanja Rusiji.

foto: printscreen/ you tube

On je 2016. morao da podnese ostavku na mesto premijera zbog protesta građana i velike i duge političke krize u zemlji, a nakon pune decenije na toj funkciji.  On je, dve godine kasnije begom  izbegao zatvorsku kaznu, zbog 1,3 miliona uzetih od VMRO -DPME uloženih u građevinsko zemljište I to sedmogodišnju. Na dnevni red su došle optužbe Specijalnog tužilaštva za aferu „Titanik“, pošto je utvrđeno da je MUP izdao 15.000 novih matičnih brojeva  i 35.000 ličnih karata i, sve u svemu,  odjednom je bilo 50.000 novih  državljana koji bi poslužili, gde drugo, nego na izborima. Na državnim funkcijama je dogurao do punoletstva, a u odsustvu je osuđen  na još devet godina zatvora zbog afere TNT.
Danas  i dalje sedi kod Viktora Orbana, a ne prestaju priče da je sklopio „dil“ kako ne bi bio izručen Skoplju, odnosno da je slobodu „kupio“ odricanjem od političke karijere.

Bivši crnogorski predsednik Milo Đukanović, neprikosnoveno državnik, sa najdužim stažom u regionu od preko 30 godina, zvanično je izgubio vlast na izborima, 2020. ali lider SZP Neboja Medojević uporno tvrdi da je njegova sadašnja sudbina, nakon toga, određena dogovorom političkih, crkvenih i medijskih aktera, odnosno da je „politički zaštićen“ od krivičnog gonjenja za brojne afere.

foto: 

foto: printscreen/ you tube

Kao dokaz navodi slučaj „Telekom“ za koji, kako se ispostavilo, bivši crnogorski lider nije odgovarao zbog zastarelosti. Đukanović, sa druge strane kaže da afere nije bilo, pa zato nema ni presude.
Njegovi protivnici tvrde da je i on poput Gruevskog „nameštao“ izbore, odnosno da se nije libio da kupuje glasove, dezavuiše na neprimereni način političke partnere i da gazduje kao da mu je Crna Gora, nasleđem ostavljena. U prilog Medojevićeve teze ide i činjenica da se Đukanović povukao, neuobičajeno mirno, i prihvatio sa lakoćom opoziciono odelo. Dok se oglašava iz opozicionih redova, italijansku istragu o švercu cigareta danas više niko i ne pominje.

Bakir Izetbegović je morao da ode posle 23 godine vladavine, 2023. pošto ga jednostavno, ostali politički akteri nisu hteli u vlasti, ali se i tu provlači teza da je međunarodna zajednica „aminovala“ baš takav scenario.

Foto: printscreen/ youtube

Postiizborni dogovor aktera za formiranje vlasti je pao, ali ne sa njegovom SDA, pa se smestio u opoziciji.Za dugogodišnju dominaciju do tada, kako se pričalo u Sarajevu mogao je da zahvali turskom predsednku Redžepu Taipu Erdoganu, a uz to klijentelizmu, nepotizmu i korupciji uz čiju je pomoć uzurpiraoi stranku i državu.  Po prelasku u opoziciju stigla je vest da će Bakir Izetbegović biti samo lider SDA, ali ne i kandidat za delegata u Domu naroda BiH. Podrška Erdogana nekako je utihnula, pa i priče o aferama koje su ga godinama pratile.
 
Na tapetu se dve godine posle slučaja „Bakir“ našao Dodik koji je na mesto premijera RS došao 1998. I samo vreme od 2001. Do 2006. Proveo u opoziciji. Njegova današnja priča da može da se vrati nakon šest godina u izbornu utakmicu i na vlast, zvuči kao da se miri sa odlaskom. 
U političkim krugovima RS se govorka da će „progutati“ šest godina odsutva iz fotelje, da smatra da će se posle tog perioda „vratiti u velikom stilu“, a da mu sada najbitnije da se ne zadire u njegove poslovne aranžmane.
Sve ove političke sudbine pokazuju da svetski moćnici neće stati u raščišćavanju terena u regionu i da neće dozvoliti da se neki balkanski Aleksandar Lukašenko predugo usidri u samom vrhu vlasti. Neki su im za sada još potrebni za ostvarenje planova, ali jasno je da su selektori u jednom trenutku rešili da izbace određene igrače. Kako vidimo, na ovaj ili onaj način, uglavnom ne mnogo bučno  odlaze jedan po jedan… Uostalom i dinosaurusi su jednom nestali sa planeete, pa zašto ne bi I ovi politički?
Zato ostaje pitanje ko treba da se spremi za sporednu ili nikakvu rolu u političkom životu svoje zemlje ili, u najkraćem, ko je sledeći? 

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU