Slobodan Samardžić: Srbiji ozbiljno preti građanski rat

Razobručeno nasilje posledica je neograničene vlasti pojedinca ili grupe. Ono se po pravilu praktikuje kada vlast istroši legalna sredstva fizičkog nasilja koja upotrebljava bez ograničenja i kontrole, nesrazmerno zakonu.

Kada vlast, tj. akteri nesilničkog režima, primete da institucije prinude – policija i pravovosuđe – nisu više odgovarajuća oruđa za gušenje društvene pobune, ona se prihvata krajnjeg sredstva -angažovanja ljudi iz proverenih kriminalnih krugova. To je istorijski poznata situacija kada kleptokratska garnitura vladajućeg režima shvata da je totalnom korupcijom srušila sve mostove iza sebe i vođena instinktom održanja više ne bira sredstva svog opstanka.

Protivlegalni odredi batinaša danas su uobičajen fenomen u Srbiji. Do te mere da ih vođa odmetnutog režima i njegovi posilni saradnici javno tretiraju kao neophodne zaštitnike režima. Oni prvi stupaju u akcije premlaćivanja i zastrašivanja studenata i građana, dok redovnoj policiji preostaje zadatak izvršavanja radnji kao što su privođenja, zadržavanja u policijskim stanicama i predavanja javnim tužiocima. Po tome, današnje horde batinaša podsećaju na nelegalne i paralegalne jurišne i zaštitne odrede pre i posle nacističkog zaposedanja vlasti u Nemačkoj (SA-Sturmabteilnug, i SS-Shutzstaffel odredi). Najpre kao fizički zaštitnici nacističke partije i njenog voće, a potom i kao najpouzdanije sredstvo državnog terora bili su i van i unutar zakona, u zavisnosti od položaja njihove partije.

Unuk pokojnog patrijarha Irineja među SNS batinašima iz Čačka: Kriminalna prošlost kao preporuka za direktorsko mesto

Partijsko-režimski batinaši su posle 15. marta ove godine postali neizostavni sastojak svih akcija policije protiv pobunjenog društva. Njihovo uvođenje na velika vrata zaštite režima od naroda bilo je najavljeno zvučnim topom, jednim zločinačkim oruđem kojim je otvorena faza odbrane svim sredstvima. Od tada su odredi batinaša postali ne samo vidljivi, premda ni pre nisu bili „od juče“, nego i pozicionirani kao prva linija odbrane režima. Tada im je bilo namenjeno specijalno mesto regrutacije – Pionirski park, koji se ubrzo pretvorio u totalno, ne samo fizički, nehigijensko naselje.

Pored dnevnog delovanja po gradovima, režimski batinaši su svoj položaj najviše učvrstili akcijama povodom pet lokalnih izbora – u Kosjeriću, Zaječaru, Sečnju, Mionici i Negotinu. Bili su im to višednevni testovi za naredne, još važnije, podvige. Iako je paleta izbornih marifetluka vladajuće stranke bila uobičajeno široka, u ovih pet slučajeva ona je bila osobito obogaćena. Od tada pa nadalje važiće zvanična lozinka – narod na izborima ne treba samo prevariti nego mu i uliti realan strah pretnjom i golim nasiljem. U toj novijoj taktici prinude, režimski batinaši su položili „državni ispit“.

Nema sumnje da su batinaši postali glavni šrafovi u režimskom simulacionom mehanizmu političkih događaja. Ovde je najpre reč o opštim izborima. Oni su bili najavljeni prošlog leta kada su visoki funkcioneri Evropske unije posle osam-devet meseci pobune u Srbiji primetili Vučićevu strahovladu. Tada je predsednik-samodržac otvorio pitanje prevremenih izbora i pustio probni balon sa mogućim terminom izbora - krajem decembra ove godine. Time je postigao dva efekta: prvi: brza pacifikacija političara u Uniji i drugi, uzaludna živost na opozicionoj sceni Srbije, dakle među strankama i unutar studentskog pokreta. Lokalni izbori u pet pomenutih gradova izduvali su izborna očekivanja stvorena inicijativom Unije i Vučećevom poslušnom najavom izbora. Tom scenariju najveći doprinos dali su režimski batinaši. Naime, posle jezivih iskustava lokalnih izbora, gde je poslovična krađa bila prevaziđena huligansko batinaškim iživljavanjima prema opozicionim aktivistima i njihovim biračima, izborna strategija opozicije sasvim je obesmišljena.

Poseban izazov je bio batinaški teror u tri opštine pre i tokom lokalnih izbora. Unija verovatno traži meru uzvraćanja koja će garantovati poboljšanje izbornih uslova i istovremeno opstanak one partnerske „agende“ koja traje već trinaeast godina

Ako vladajući režim ne može da podnese ni poraz u nekoj maloj lokalnoj samoupravi, i preventivno koristi najprljavija sredstva manipulacije i zastrašivanja, kako bi se ponašao u uslovima realne ugroženosti od opozicione pobede na opštim izborima. Zbog toga treba očekivati blokadu aktivnosti i trouglu režim-opozicija-Evropska unija.

Slobodan Samardžić: Evropa želi dogovor sa opozicijom, ali Vučić će radije sam formirati novu vladu

Zašto je EU toliko važna u tekućem izbornom kolopletu? Prosto govoreći – prevremeni izbori će biti mogući jedino ako to EU kaže, tj. kada Vučiću naredi da ih raspiše. Ovaj stav moramo da ispitamo, jer nije reč prosto o stavu, nego o čvrstom čvoru koji treba da se rasplete.

Na prvi pogled, može delovati kao da je ovde reč o očekivanju proevropske opozicije da Unija uloži svoj pretpostavljeni autoritet i založi se za vanredne izbore u Srbiji, jer navodno, to je jedino rešenje za tekuću duboku krizu. Zar se nije Unija ipak probudila iz svog balkanskog sna? Ništa nije pogrešnije od ove pretpostavke. Ona promašuje jednu ključnu činjenicu: EU i Vučić imaju svoju zajedničku „agendu“ od samog početka njegove vladavine. Budući vrhovni komandant oružanih snaga vrhuški EU obećao je ispunjenje svih njenih interesa u zamenu za zaštitu njegovog režima, što praktično znači tolerisanje njegove tiranske vlasti u Srbiji. Počelo je sa najvažnijim interesom Unije, priznanjem „Kosova“, pa kada je najveći poklon bio predat, nastavilo se sa veresijom zemlje i stanovništva iznad naslaga litijuma i bora, sa približavenjem NATO-u kao kompenzacijom za pregovaračko poglavlje 31, sa kontrolom proruskog biračkog tela i drugim koncesijama. Unija je pošteno obavila svoj deo „dila“ zatvaranjem očiju pred rastom korupcije i kriminala i s njima povezanim rapidnim nasiljem prema opoziciji i potom prema velikoj društvenoj pobuni.

Budući vrhovni komandant oružanih snaga vrhuški EU obećao je ispunjenje svih njenih interesa u zamenu za zaštitu njegovog režima, što praktično znači tolerisanje njegove tiranske vlasti u Srbiji. Počelo je sa najvažnijim interesom Unije, priznanjem „Kosova“, pa kada je najveći poklon bio predat, nastavilo se sa veresijom zemlje i stanovništva iznad naslaga litijuma i bora, sa približavenjem NATO-u kao kompenzacijom za pregovaračko poglavlje 31

Slobodan Samardžić: Gušenje protesta u Srbiji - po receptu šiptarske policije na Kosovu

Iz tih razloga naopakog partnerstva nije lako Uniji da se odrekne Vučića i Srbiju prepusti nepoznanici novog državnog rukovodstva u slučaju opozicione pobede na izborima. Sada, kada je jasno da ti izbori mogu biti samo krvavi, Unija se našla pred nerešivim zadatkom. Ako natera Vučića na izbore moraće da garantuje, preko OEBS-a, ali i lično, elementarnu regularnost i sigurnost izbora. U toj varijanti, ona može da očekuje svakakav ishod izbora. I pobedu Vučića, što bi bilo idealno s obzirom na njegove još nezavršene obaveze (međunarodno)pravnog priznanja „Kosova“, prihvatanja kopanja litijuma i dr. Ali, pri iole fer izborima moguća je pobeda nekih novih političkih snaga sa neočekivanom politikom. I dok sa Vučićem nema iznenađenja, druga opcija vezana je za priličan politički rizik. Za očekivati je stoga da Unija ne požuri sa naredbom da se izbori održe sve dok ne ispita mogućnosti uticaja na vodeće ljude opozicione liste. Kada je reč o mogućoj proevropskoj listi, tu je problem mnogo lakši, premda ne i sasvim izvesan. O nacionaloj opoziciji ne treba ni da se razmišlja, što iz razloga njene političke marginalnosti, što iz ubeđenosti da od nje nema koristi u tekućoj raboti. Kada je pak reč o tzv. studentskoj listi, neizvesnost je potpuna zbog njene duboke diskrecije.

Zar se nije Unija ipak probudila iz svog balkanskog sna? Ništa nije pogrešnije od ove pretpostavke. Ona promašuje jednu ključnu činjenicu: EU i Vučić imaju svoju zajedničku „agendu“ od samog početka njegove vladavine

Kada je EU pripretila Vučiću izborima neotvaranjem „trećeg klastera“, verbalnom kritikom u godišnjem izveštaju o Srbiji, konačno, preisptivanjem pridruženog članstva SNS u Evropskoj narodnoj partiji, ona je ocenila da je to dovoljno za onaj idealni scanario koji pretpostavlja relativno slobodne izbore i ostanak Vučića na vlasti, sada sa bolje našminkanom diktaturom – famoznom stabilokratijom. Usledile su pohvale sirote komesarke za politiku proširenja EU povodom izbora za REM i revizije biračkog spiska. Tada je i živnula domaća proevropska scena.

Moguće je da u EU nisu pretpostavili da očekivani predah neće ishoditi popuštanjem nego Vučićevim dodatnim zatezanjem domaće situacije, pre svega otvorenom politikom batinaške provenijencije. Od tada je prošlo bar dva meseca a da EU nije uzvratila udarac. Poseban izazov je bio batinaški teror u tri opštine pre i tokom lokalnih izbora. Unija verovatno traži meru uzvraćanja koja će garantovati poboljšanje izbornih uslova i istovremeno opstanak one partnerske „agende“ koja traje već trinaeast godina. Zato je na vidiku privremeni zastoj procesa koji bi trebalo da ishodi izborima.

VLAST JE GLAVNI VINOVNIK OVIH NEMIRA: PROF DR SLOBODAN SAMARDŽIĆ

Svaka akcija studentskog i građanskog otpora izazvaće pojačan odgovor režima sve više „obogaćen“ upotrebom nelegalnih batinaških formacija. Srbiji ozbiljno preti građanski rat

Takav scenario samo znači pogoršanje unutrašnjih prilika u Srbiji. Takvo vreme, koje karakteriše gustina događaja, ne trpi vakume. Dinamika opozicionih akcija i režimskih reakcija može samo da se pojača. Svaka akcija studentskog i građanskog otpora izazvaće pojačan odgovor režima sve više „obogaćen“ upotrebom nelegalnih batinaških formacija. Srbiji ozbiljno preti građanski rat.

Ako se nekog sretnog dana sve ovo završi bar kao oktobarska promena 2000. godine, u analizi ishoda opšte društvene i državne obnove moralo bi stajati i poglavlje: „Uloga batinaških odreda u političkom životu prethodnog režima“.

Glas javnosti/NSPM
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU