SLOBODAN RELJIĆ: Suludi krstaši u DOHI

Dok je Zapad bio kolonijalna sila i „kulturni imperijalizam“ je bio ozbiljna stvar. Trpelo se i čekalo. I sad je dočekano – samo vi lajte, karavani prolaze. To se vidi u Kataru

Došlo vreme da gurači lopte po travi postanu ključni tumači kontroverznih prava u pomračenom svetu. Tako se trust mozgova kao što je fudbalska reprezentacije Nemačke slikao – protestno! – držeći svoje šake na ustima. Ne da im FIFA da slobodno šire istinu o ljudskim pravima. O LGBT ljubavima i pijenju piva na utakmicama

To što bi oni, da su hrišćani, zvali sodomija njihovi domaćini zovu livat (činjenje Lotovog naroda). I Biblija i Kur’an se drže istog događaja. U islamskom svetu, što reče ambasador Svetskog fudbalskog prvenstva. „(homoseksualnost) je haram. Znate šta znači haram?“ Zabranjeno!

Naravno, da nekom ko je raskrstio sa Hristom i uhvatio se, kako je prorokovao veliki Gete (1749-1832), Mefistofelesa, što je drugo ime za Satanu ili Đavola – ništa nije sveto. Ali oni s druge strane se ozbiljno drže hadisa, Muhamedovih pouka. Njihovi zakoni i deklaracije ne mogu biti izvan toga. A velike reči „zaštitnika“ ljudskih prava – Amnesti internešnela, Hjuman rajts voča, Fridom hausa i sličnih za njih su sve dalje mlaćenje prazne slame. Jer oni ne odustaju. „Kada se muškarac popne na drugog muškarca, Božji presto se trese… Neka bude ubijen onaj koji to radi i neka bude ubijen onaj nad kojim se to radi“, stoji u hadisu.

Katar je u tom svetu „liberalnija“ država: za homoseksualnost slede stroge zatvorske i novčane kazne, a u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Mauritaniji, Sudanu, Somaliji, Jemenu i Avganistanu – smrtna kazna. I to nije nikakva tajna. Nema Vikipedije u kojoj neki hrabri centarfor ili levi bek to ne bi mogao da pročita. I da sazna da je u islamskom svetu među mladima, čiji su oni idoli u guranju lopte, odbojnost prema LGBT veća nego među starijim generacijama.

Neupitna odbojnost je u proseku preko 90 odsto. Što bi značilo: ostavite te ljude na miru. Oni su s Bogom, a ne sa Mefistom, i kako je još 1981. uljudno rekao predstavnik Irana u UN to „sekularno interpretiranje judejsko-hrišćanske tradicije ne može biti primenjeno u muslimanskom svetu bez kršenja islamskih zakona“. Mnogi od njih se neće s Iranom složiti ni u čemu, sem da se ne dopusti da ih zapadnjaci uče šta je univerzalnost.

Uostalom loptaši iz Engleske, Velsa, Belgije, Danske, Nemačke, Holandije i Švajcarske mogli su da slušaju glas sa Istoka: glasnogovornici Katara, uglavnom školovani na Zapadu, čitavo vreme su ponavljali, na dobrom engleskom, da njihova zemlja i njihov narod nemaju nameru da zbog jednog svetskog prvenstva, lake zabave i pripitih hordi navijača menjaju svoj hiljadugodišnji način života. „Vlada neće menjati zakon o homoseksulanosti, a posetioci treba da poštuju našu kulturu“, izjavio je izvršni direktor Prvenstva. Kratko i jasno.

Kapitenska traka

Ali „propadajući Zapad“ (O. Špengler) više nema snage da toleriše „urođenike“ sa Istoka – sa Bliskog, ili Dalekog, svejedno. Jeste, bliska im stara izreka: kad dođeš u Rim ponašaj se kao Rimljanin, a kad dođeš u Dohu… Onda je normalno da se ponašaš kao „suludi krstaš“. Kao što su njihovi preci u „svetim“ krstaškim ratovima od 1095. do 1291. gledali na pretke ovih „smrdljivih“ Arapa. Na put se kretalo sa velikom idejom da se oslobodi Hristov grob u Jerusalimu, a pljačkalo još od Bosfora, gde su stolovali vizantijski hrišćani, pa dokle se moglo stići pored Saracena.

Danas se staje iza Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i ide okolo terorišući narode i države, naknadno izvedenom neupitnošću LGBT i kojekakvih prava. Bezobzirnost je stigla do krpice koja se zove kapitenska traka, a na koju su oni stavili dugine boje i veliku misao OneLove, na engleskom naravno.

Ali katarski organizator ni da trepne, pa je FIFA morala da zaustavi ludilo. FIFA uglavnom i služi suludim krstašima, ali joj je, ipak, novac draži. Posebno što je to baš veliki novac. Čak se i prvi među FIFA vitezovima Đani Infantino (prezime mu je valjda od infant, lat. nedonošče) trgnuo: „Za ono što smo mi širom sveta radili tri hiljade godina, trebalo bi da se izvinjavamo isto toliko, pre nego što dajemo moralne lekcije.“ Amin

Kad su im zapretili kaznama „hrabri Evropljani“ su se povukli i dali na subverzije. Male, detinjaste dosetke, koje pokazuju koliko je dete daleko od toga da drži sve u svojim rukama. Na teren je istrčala Bi-Bi-Sijeva reporterka, i stavila zabranjenu kapitenski traku. Petneaset minuta slave! Nemačke kafedžije neće puštati prenos utakmica na velikom ekranu u svojim birtijama. Kad ne mogu krstaši u Dohi da piju pivo na stadionu, solidarisaće se i pivopije širom Rajha. Nešto što se zove Udruženje fudbalskih navijača dobija prostor u mejn-strim medijima da zapreti da „nijedna zemlja koja ne ispunjava LGBT+ prava, ne bi trebalo da dobije čast da bude domaćin Svetskog prvenstva“. Pa to je valjda devet desetina sveta! Ispraznost i arogancija izbijaju kao crvi iz lešine.

Ozbiljan belgijski pravnik Matijas Štorme vidi „malo razlike između teokratije Irana i ljudskih prava Zapadne Evrope, pošto se mešaju u oblast lične slobode“.

Ali postoji velika razlika: Iranci ili Katrani neće ići u Antverpen, Štutgart ili Veneciju i držati lekcije sa bezuslovnim zahtevom: ili će biti kako kažem ili tebe neće biti. Dok je Zapad bio kolonijalna sila i „kulturni imperijalizam“ je bio ozbiljna stvar. Trpelo se i čekalo. I sad je dočekano – samo vi lajte, karavani prolaze.

Kad je jedan hrabri Englez sat vremena, suva grla, u Dohi na ulici stajao u majici „Katar antigej!“, došla su dva uniformisana policajca, obzirno uzeli plakat, rukovali se s čovekom i – do skorog viđenja. Malo im je čudno da on misli da je ta poruka na njegovoj maici uvredljiva za nekog ko je odlučno protiv gej-kulture. Ljudi na Zapadu ne razumeju da oni više nisu mera ničemu. Odnosno, ima još tih natruha, ali njih raznosi vetar istorije.

Da li je moguće da se danas niko ne klanja pred vrednostima Zapada, sve se češće pitaju po Vašingtonu i Briselu? Da li je moguća da je ostareli Belruskoni u pravu kad im je pre neki mesec rekao: Zapad hoće izolovati Rusiju od sebe, ali će se sam nepovratno izolovati od sveta?

Ukrajinska kriza tako jako potcrtava formulu 86:14, što je odnos stanovništva koje živi u zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji, prema Zapadu koji se guši u tim sankcijama. Prošlo je devet meseci, a Zapad „velikim vrednostima“ i bestidnim pretnjama nije uspeo da natera ni jednu državu ni državicu da pređe među snakcijaše. Naprotiv, u NATO-EU bloku sve je više naroda koji se natpolovično protive traljavom pohodu „suludih krstaša“. Iza grmljavine i dima nad Ukrajinom svet se bespovratno menja.

Katar je samo jedan medaljon iz te serije.

SKINI APLIKACIJU