SKANDALOZNO: IZBORNI PROCES U SANU 2024. PREPUN NEPRAVILNOSTI

Pismo upućeno predsedniku SANU, Zoranu Kneževiću prenosimo u celosti:

SANU PREDSEDNIK SANU AKADEMIK ZORAN KNEŽEVIĆ ČLANOVI IZBORNE KONFERENCIJE SANU (17. 10. 2024)

Poštovani,
Dana 15. maja o.g. članovima Odeljenja društvenih nauka SANU, akademiku Zoranu Kneževiću, predsedniku SANU, akademiku Miodragu Markoviću, potpredsedniku SANU za društvene nauke, članovima Izvršnog odbora Predsedništva SANU, članovima Predsedništva SANU i sredstvima informisanja Časlav Ocić je uputio sledeće pismo:

„22. aprila 2024. primio sam od akademika Koste Čavoškog Konačni izveštaj o prof. Milojku Arsiću, kandidatu za dopisnog člana SANU. U potpisu
ovog Izveštaja su trojica članova ODN: Aleksandar Kostić, Pavle Petrović i Alpar Lošonc. Referatne sadrži Izdvojeno mišljenje akademika Časlava Ocića, prvog potpisnika referata o kandidaturiza dopisnog člana SANU, prof. dr Milojka Arsića [od 8. aprila 2024]. Milojko Arsić je nesumnjivo solidan kandidat, ali ostali kandidati-ekonomisti (6) su još boljiod njega. Oni se na osnovu broja objavljenih samostalnih naučnih monografija mogu rangirati na sledeći način:

BROJ OBJAVLjENIH SAMOSTALNIH NAUČNIH MONOGRAFIJA

Miroslav Jovanović: 25 voluminoznih knjiga na engleskom jeziku od strane uglednih globalnih izdavača za ekonomiju kao što su Edward Elgar Publishing i Routledge.

Pojedine knjige su prevedene i objavljene na kineskom, grčkom i srpskom jeziku.

Njegova najnovija knjiga o lokaciji ekonomske aktivnosti je upravo objavljena na srpskom jeziku posle objavljivanja na engleskom i kineskom.

Rajko Bukvić: 12 autorskih knjiga, 28 koautorskih, nekoliko prevedeno na ruski i na engleski.

Blagoje Babić: 9 knjiga, od kojih jedna na engleskom.

Đorđe Đukić: 5 knjiga autor, 22 koautor.

Slobodan Kotlica 2 monografije (jedna na engleskom), 9 udžbenika (5 autor, 4 koautor)

Gojko Rikalović 2 monografije, 20 koautor, neke prevedene na engleski

Svi su oni – mereni ovim najvažnijim pokazateljem (izvorno naučno delo) – u znatnoj prednosti u odnosu na kandidata prof. dr Milojka Arsića, stoga NE mogu da podržim njegovu kandidaturu za dopisnog člana SANU.

Uzgred, postoji osnovana sumnja da drugi potpisnik referata (Aleksandar Đ. Kostić) nema kapacitet meritornog ocenjivanja radova u oblasti ekonomskih nauka. Možda bi ga trebalo zameniti nekim akademikom-ekonomistom, na primer, iz Ljubljane.


Akademik Časlav Ocić

U Beogradu, 8. aprila 2024.“

Konačni izveštaj o kandidaturi prof. Arsića koji sam 22. aprila 2024. primio od akademika Koste Čavoškog udžbenički je primer falsifikata javne isprave i isto tako izraz ekstremne samovolje Čavoškog. Ova poslednja afera samo je isečak iz (crne) hronike osionosti, malicioznosti i ličnog
koristoljublja akademika Čavoškog (kao pučističkog sekretara ODN-a):

Na februarskom skupu ODN-a „demokratska većina“ u ODN (akademici Kosta Čavoški, Tibor Varadi, Aleksandar Đ. Kostić, te dopisni članovi Alpar Lošonc i Pavle D. Petrović) tajnim glasanjem od tridesetak predloženih kandidata izabrala je četiri. Naknadno je Ogranak SANU u Novom Sadu predložio [psihologa] dr Snežanu Smederevac, koja je bila i kandidat 2021. godine, ali na skupštini nije dobila dovoljan broj glasova. U međuvremenu između dve izborne godine, prema podacima iz referata, njena naučna produktivnost se nije povećala. (To se odnosi i na kandidatkinju Mirjanu Rašević). To znači da u naredni ciklus provere u Odeljenju ide pet kandidata: Slobodan Antonić, Boris Milosavljević, Milojko Arsić, Mirjana Rašević i Snežana Smederevac. O njima se Odeljenje izjašnjava na skupu ODN zakazanom za 15. maj.

Na martovskom skupu ODN-a Kosta Čavoški izdiktirao je imena članova komisija koje bi trebalo da pišu referate. Za referat o delu ekonomiste prof. Arsića imenovao je kao prvopotpisnika psihologa Aleksandra Đ. Kostića. Na primedbu da bi bilo primerenije da za referenta o ekonomisti
bude ekonomist, Čavoški se energično suprotstavio tome da on ne da da član predmetne Komisije bude Ocić (najstariji i donedavno jedini ekonomist u SANU). Ocić je podsetio Čavoškog da je on plaćen da priprema, zakazuje i vodi sednice Odeljenja, da overava zapisnike i prosleđuje odluke ODN-a višim instancama (dakako sve to držeći se Statuta i Zakona o SANU) i da nema nikakve političke moći da autokratski nameće svoju volju, odnosno da se ponaša diktatorski. Na ponovljeno pitanje akademika Baste zašto se tako energično protivi Ocićevom članstu u Komisiji za pisanje izveštaja o delu jednog ekonomiste, Čavoški kao iz topa odgovara: zato što je Ocić loš čovek!!!

Na to je reagovao akademik Varadi predlogom da se Ocić uključi u rad Komisije ali kao četvrti (?!) član. S obzirom na to da akademik Varadi za Kostu Čavoškog predstavlja vrhunski autoritet, to je ovaj neočekivani predlog Čavoški (nevoljko) prihvatio. Štaviše, posle nekoliko dana poslao mi je tekst gotovog referata sa zahtevom da dođem u Akademiju i da ga potpišem. I to kao prvopotpisnik (!). Iz spiska potpisnika Čavoški je izbacio dopisnog člana Lošonca – još jedan akt samovolje.

Nisam otišao da potpišem referat, već sam posle četiri dana proučavanja referata i pratećeg materijala napisao Izdvojeno mišljenje akademika Časlava Ocića, prvog potpisnika referata o kandidaturi za dopisnog člana SANU, prof. dr Milojka Arsića i poslao ga 8. aprila 2024. svim članovima ODN, Predsedniku SANU i potpredsedniku za društvene nauke.


U slučaju imenovanja referenata za Mirjanu Rašević akademik Varadi nije diplomatski intervenisao, pa je Čavoški mogao da istraje na tome da na čelu Komisije bude Al. Đ. Kostić, a ne Ocić koji ima višegodišnji uvid u rad Mirjane Rašević: ona je član Akademijskog odbora za proučavanje stanovništva (čiji je akademik Ocić predsednik od 2005. godine), a zajedno su i članovi Odbora za društvene nauke Matice srpske. Pri tom se Čavoški ponovo poslužio istim (genijalnim) obrazloženjem: jer je Ocić loš čovek, obraćajući se Kostiću samosažaljivo: eto vidiš šta nam Ocić radi (!).

Na skupu ODN od 20. aprila moje Izdvojeno mišljenje o kandidaturi prof. dr Milojka Arsića nije bilo predmet razmatranja. To nije smetalo Čavoškom da to moje izdvojeno mišljenje izbaci iz Konačnog izveštaja, mene smeni kao člana Komisije, vrati Al. Đ. Kostića kao prvopotpisnika Izveštaja i vrati (!) Lošonca u Komisiju (!). Koliko samovolje i osionosti Čavoškog za tako kratko vreme! Problem nije samo u tome što je u pitanju ispoljavanje nezdrave diktatorske ambicije Koste Čavoškog, nego što njegovo protivpravno ponašanje ozbiljno ugrožava regularnost izbornog procesa ne samo u Odeljenju nego i u SANU u celini. Stoga predlažem da Izvršni odbor onemogući dalje protivpravno delovanje Koste Čavoškog tako što će razmotriti mogućnost njegove suspenzije na mestu sekretara ODN (bar do Izborne skupštine u novembru ove godine) i na njegovo mesto postaviti nekoga ko ima izbalansiran pristup rešavanju problema, čiji je autoritet nesporan i u koga imaju poverenje svi članovi Odeljenja. Kada to kažem, imam u vidu, pre svih, akademika Tibora Varadija.

Protivpravno ponašanje akademika Čavoškog nije od juče. O tome su akademici Basta i Ocić obavestili širu javnost (pored ostalog) i 1. novembra 2021. člankom (https://www.nspm.rs/kulturna- politika/izbori-u-sanu-2021-proceduralne-neregularnosti-namestanja-rezultata-i-negativna-selekcija.html) pod naslovom Izbori u SANU 2021. – Nameštanja, proceduralne neregularnosti, negativna selekcija; sledi njegov sažetak: Dana 7. oktobra 2021. akademici Danilo N. Basta i Časlav Ocić uputili su sledeći dopis: članovima Izborne konferencije SANU, Predmet: Neregularnost izbornog procesa u ODN i predlog odlaganja izbora za nove članove SANU u ODN dok se te neregularnosti ne otklone (s molbom da ovaj dopis bude pročitan na Izbornoj konferenciji 7. oktobra 2021).

Dana 2. decembra 2020. godine na skupu ODN akademik Čavoški pre početka skupa (dakle, pre utvrđivanja dnevnog reda) izjavio je: „Osam kandidata je predloženo za nove dopisne članove u ODN, pet će proći na Odeljenju, a tri na izbornoj skupštini. Tako je dogovoreno. Da glasamo!“ Ocić je predložio da se najpre odrede pisci kratkih preliminarnih referata, a da se na osnovu mišljenja o kandidatima o njima glasa na narednom skupu Odeljenja. Uz to je, zajedno s akademikom Danilom Bastom, predložio spisak kandidata o kojima bi trebalo razgovarati na Odeljenju. Čavoški je odbio da predloge Ocića i Baste stavi na dnevni red.

Pristupilo se tajnom glasanju (članovi SANU Varadi i Lošonc glasali su javno, preko ZUM–a). Na tom glasanju je prošlo pet kandidata (među njima i profesor Slobodan Antonić, koji je dobio 5 glasova) a nisu neki „dogovoreni“, tako da je akademik Čavoški izjavio da će on do sredine januara
2021. utvrditi ko je prošao a ko nije i da će nas o tome obavestiti. Na ovo – bez presedana – kršenje izborne procedure ukazivali smo dopisima Odeljenju, Izvršnom odboru i Predsedniku SANU. Sve naše dopise upućene ODN–u akademik Čavoški je odbio da stavi na dnevni red.

Tako smo, na primer, 17. maja 2021. uputili sledeće pismo članovima ODN:


„Poštovane kolege, Dnevnim redom sednice ODN zakazane za 18. maj 2021. predviđeno je glasanje o kandidatima za dopisne članove
Akademije na osnovu napisanih referata o njima. Predlažemo da glasanju prethodi, kao posebna tačka, rasprava o referatima, na istoj sednici ili još bolje na onoj koja bi bila zakazana za neki od narednih majskih dana, kako bi svaki član dobio priliku da, ako ih ima, iznese svoje primedbe i
zapažanja, čime bi referati mogli dobiti najbolju formu i sadržinu i kao reprezentativni bili upućeni Izbornoj skupštini SANU.

Raprava povodom referata o kandidatima bila bi pandan onome što je izborna konferencija u odnosu na izbornu skupštinu na nivou SANU. Zašto je, između ostalog, potrebna rasprava o referatima? Pažljivim čitanjem svih deset referata (od kojih jedan ima preko 12.000 strana)
konstatovali smo brojne greške, na primer:

Pogrešna klasifikacija bibliografskih jedinica (pod samostalne naučne monografije svrstani su i zbornici radova, priručnici itsl., najčešće bez navođenja broja stranica tako da nije moguće utvrditi da li je reč o naučnoj monografiji ili o nekom separatu; reč je o delima kandidatkinja Mirjane Rašević i Snežane Smederevac, nap. Č.O. i D.B.). Pisci referata za sve kandidate „sa strane“, Aleksandar Đ. Kostić i Pavle D. Petrović,
istovremeno su i članovi Izborne komisije (Kostić je član, njegov je zamenik Petrović). Da li bi to moglo da se protumači kao sukob interesa koji bi doveo u pitanje regularnost izbornog procesa? (U istoj poziciji 2024. su Kosta Čavoški i Al. Đ. Kostić.)

Smatramo da su izveštaji o predlozima sa strane (tzv. mišljenja) manjkavi utoliko što ne sadrže jasno formulisan stav o predloženim kandidatima. Umesto da su izrazili svoje mišljenje o kandidatima, oni zahtevaju od ostalih članova ODN da oni obave taj njihov zadatak: „Očekujemo da će
pre konačnog izjašnjavanja članovi ODN uporediti naučne rezultate ovog kandidata s rezultatima koje su postigli drugi predloženi kandidati.“

Raspravu o referatima, a samim tim i o kandidatima, predviđa i izborna procedura. Stoga bi izostavljanje ove faze u proceduri značilo njeno grubo kršenje. S obzirom na dosadašnja brojna protivstatutarna i protivzakonita kršenja izborne procedure u ODN–u ovo bi mogla da bude kap koja preliva čašu i dovodi u pitanje regularnost celokupnih izbora u SANU.

Danilo N. Basta, red. član SANU i Časlav Ocić, red. član SANU“

Odluke o tome su donošene odeljenjskom tzv. demokratskom većinom (5 : 2). O naše dopise oglušio se i Izvršni odbor, tako da smo bili prisiljeni i da se obratimo sredstvima javnog informisanja. To, međutim, nije zaustavilo akademika Čavoškog u istrajnoj nameri da nas eliminiše iz izbornog procesa tako da je na skupu ODN 18. maja 2021. inscenirao prekid tog skupa na zakazanom i njegov nastavak na nepoznatom mestu.

Pozivajući članove („demokratsku“ većinu) da mu se pridruže, on je, ostavivši akademike Bastu i Ocića u sali Predsedništva, izvršio po drugi put puč u ODN i time delegitimisao sve odluke ODN- a koje se tiču izbora za dopisne članove SANU u ODN-u. On je to učinio ponet „uspehom“ prethodne manipulacije s izborima za nove članove SANU kada nije bilo nikakvih zvaničnih pritužbi na izbornu proceduru. Ovoga puta mu to neće poći za rukom, jer nameravamo da ga zbor narušavanja regularnosti izborne procedure tužimo sudu. To činimo nevoljno ali mora jednom da se stane na put protivpravnom i protivstatutarnom ponašanju akademika Čavoškog.“

Taj dopis smo (preko pisarnice) pre početka rada Izborne konferencije Basta i Ocić su uputili s molbom da „bude pročitan na Izbornoj konferenciji 7. oktobra 2021.“ Predsednik SANU (Vladimir S. Kostić), koji je predsedavao Konferencijom protumačio je ovaj dopis kao (zakasneli) predlog dopune dnevnog reda (koji uz to nije ni potpisan), usprotivio se čitanju tog dopisa. Predavši mu potpisanu varijantu zamolio sam za reč u okviru rasprave na koju je on upravo nekoliko minuta pre ovog „spora“ pozvao sve prisutne. Kao moj prilog diskusiji počeo sam da čitam predmetni dopis.

Posle nekoliko minuta Predsednik me prekinuo sa sugestijom da dopis uputim Predsedništvu SANU i akademiku Antoniju Đorđeviću (predsedniku Komisije za praćenje izbora) i, naravno, Kosti Čavoškom 'sekretaru' ODN–a. To je Ocić (u saglasnosti s akademikom Danilom Bastom) i učinio 19. oktobra. Još 21. marta 2021. akademici Basta i Ocić uputili su akademiku Đorđeviću (i Izvršnom odboru SANU) sledeće pismo:


„Poštovani, u poslednjih nekoliko meseci nerazborito, osiono i protivpravno ponašanje akademika Koste Čavoškog prevršilo je svaku meru i zahteva hitno preduzimanje kaznenih mera u okvirima SANU, kako čitav skandal ne bi eskalirao i postao predmet crnih hronika u sredstvima informisanja. A konačno i predmet sudskog postupka.

Na skupu Odeljenja društvenih nauka (ODN) 2. decembra 2020. on je odbio da stavi na dnevni red zahtev akademika Baste i Ocića za njegovu ostavku, u pisanoj formi obrazložen i pročitan na pomenutom skupu. On je odbio svaki razgovor na tu temu, jer sebe smatra uspešnim sekretarom koji će sam podneti ostavku na to mesto ako u izbornom ciklusu 2021. ODN dobije manje od tri nova člana.

On odnekud zna da će ta tri člana biti izabrana tajnim glasanjem na izbornoj skupštini. Na pitanje Ocića otkud njemu takve proročke sposobnosti, on je odgovorio da je „tako dogovoreno". Šta je dogovoreno, ko i kada je to dogovorio? pitao je Ocić. Čavoški je rekao da je odlučeno da ODN
kandiduje sedam (?) kandidata, od kojih će (na tajnom glasanju u ODN) proći pet, a na izbornoj skupštini tri (opet tajnim glasanjem ili možda višekratnim brojanjem glasova, kao na izborima 2018, kada je Čavoški bio član izborne komisije, napomena Č.O.). osim toga, Čavoški nas je
obavestio da je „odlučeno" da ODN ne prihvati ni jednu kandidaturu „sa strane“, izuzev kandidata Ogranka u Novom Sadu.

Stoga Čavoški odbija da ODN uzme u bilo kakvo razmatranje predlog kandidata koji su podneli akademici Basta i Ocić i koji mu je u pisanoj formi uručen na skupu od 2. decembra 2020. Međutim, već na tom sastanku nisu stvari krenule kako je „odlučeno“. Naime, na delimično tajnom, a
delimično javnom glasanju (akademik Varadi i dopisni član Lošonc su glasali javno, elektronskim putem, i to za svih 7 kandidata) nisu prošli svi planirani favoriti, tako da je Čavoški, zbunjen rezultatima glasanja, izjavio da će on lično sredinom januara 2021. saopštiti ko je „prošao" u
sledeći krug (!?).

Prilikom (tajnog) glasanja u drugom krugu (1. februara 2021) propala su dva „željena" kandidata (dobili su svega dva glasa). Čavoški je rekao da će on naknadno da odluči da i ove kandidate „vrati", tj. uključi u magičnu brojku od pet kandidata odeljenja. Ocić ga je upozorio da to ne čini i da će
obavestiti predsednika Izborne komisije o njegovom ponašanju kojim ugrožava ne samo regularnost izbornog procesa već i sâm izborni proces. Taj proces se i inače odvija u uslovima nedovoljne transparentnosti, lobiranja i tsl., što čini opravdanim sve glasnije zahteve u SANU da se čitav izborni proces odgodi do okončanja vanrednog stanja nametnutog pandemijom.

Uzgred, na skupu ODN od 1. februara 2021. Čavoški je odbio sve dopune dnevnog reda koje su predložili akademici Basta i Ocić. Dakako, nije hteo ni da čuje bilo šta o svojoj ostavci. Zahtev za ostavku na ovom skupu je (po drugi put) pročitan i u pisanoj formi ponovo uručen članovima ODN. Za slučaj da se zahtev od 1. decembra 2020. negde zagubio.

Na osnovu svega rečenog, smatramo da su se stekli uslovi da IO P odmah pokrene postupak za smenjivanje akademika Koste Čavoškog sa mesta sekretara ODN–a.

Ukoliko IO P stane u zaštitu Čavoškog i podrži njegove zloupotrebe položaja, bićemo prinuđeni da se radi odbrane naših prava i dostojanstva obratimo nadležnom sudu.“


Iako dosad nismo dobili odgovor na ovaj dopis, prihvatamo predlog predsednika SANU da dopis upućen Izbornoj konferenciji pošaljemo i Predsedništvu SANU u nadi da će se Predsedništvo sastati pre Izborne skupštine koja je planirana za početak novembra 2021. Ako se donese odluka o skorom zasedanju Predsedništva, molili bismo da i akademicima Ociću i Basti omogućite prisustvo toj sednici.

Hronika (ne)reagovanja organa SANU na dopise akademika Baste i Ocića upečatljivo ilustruje krizu u koju je SANU zapala i koja se iz dana u dan produbljuje. U toj crnoj hronici identifikuju se uzroci te krize i njeni vodeći protagonisti. SANU je najviša naučna i umetnička ustanova u Republici. Ona je opšte dobro koje se na svaki način mora sačuvati. Stoga i ove naše dopise treba shvatiti kao poziv za široku javnu raspravu o budućnosti Akademije, srpske nauke i umetnosti ... S obzirom na uporno odbijanje organa SANU da se takva rasprava organizuje u okviru SANU, prirodno je
da se ovaj poziv u najboljoj nameri upućuje široj javnosti. 

S poštovanjem
Danilo Basta i Časlav Ocić, red. članovi SANU (U Beogradu, 1. novembra 2021).“ ...



S uvažavanjem

Danilo Basta, s.r., red. član SANU i Časlav Ocić, s.r., red. član SANU

U Beogradu, 14. oktobra 2024.