SERGEJ GLAZJEV: Šta Rusija može naučiti od Kine?

Izbegavajući autodestruktivne odluke, pažljivo reformišući privredu i podređujući tržišne odnose cilju povećanja društvenog blagostanja, Kina je postigla grandiozne uspehe

HH kongres KPK, koji je završen u Pekingu, i plenum novoizabranog Centralnog komiteta, pokriven je u našim medijima uglavnom u političkom delu. Ističe se, uglavnom, značaj reizbora na ključne rukovodeće pozicije Si Đinpinga, čiji je ključni status u partiji potvrđen usvojenim rezolucijama.

Pozvao bih čitaoce da razmisle o ideološkom značaju ovih događaja u poređenju sa dostignućima naše zemlje i KPSS koja ju je predvodila, i čija je vodeća uloga bila utvrđena Ustavom SSSR-a.

HH kongres je za KPSS bio prekretnica: na njemu je Hruščov, koji je zamenio Staljina na mestu partijskog lidera, istupio sa referatom koji je raskrinkao kult ličnosti njegovog prethodnika i na mnogo načina diskreditovao samu partiju. Nakon što je pročitao ovaj referat, Mao Cedong je rekao svojim drugovima da su u SSSR-u vlast preuzeli korupcionaši i izdajnici i da će oni zemlju odvesti u propast.

U tome se pokazao kao vizionar Brežnjev, koji je uklonio Hruščova sa vlasti, uspeo je u velikoj meri da ispravi promašaje uobraženog Hruščova, ali je još sujetniji Gorbačov, koga je na vlast doveo Andropov, vratio zemlju na katastrofalni put bezumnog kopiranja zapadnih institucija i diskreditovanja sopstvenih dostignuća.

Savremeni socijalizam

U Kini se ne odriču herojskih dostignuća iz prošlosti i ne klevetaju prethodnike. Kinezi cene sopstveno iskustvo, rade na sopstvenim greškama i uče na greškama drugih. Za razliku od nas, oni su zadržali socijalistički sistem, vodeću ulogu Komunističke partije i državno planiranje, neprestano unapređujući svoj sistem upravljanja. Izbegavajući autodestruktivne odluke, pažljivo reformišući privredu i podređujući tržišne odnose ciljevima povećanja društvenog blagostanja, postigli su grandiozne uspehe.

HH kongresom KPK obeležena je 100-godišnjica KPK, u vezi sa kojom je usvojena Odluka CK KPK o glavnim dostignućima i istorijskom iskustvu 100-godišnje borbe partije. Savetujem vam da je pročitate. Za nas je važno da iz tog iskustva izvučemo sledeće zaključke.

Tri decenije nakon samoraspuštanja KPSS, raspada SSSR i „svetskog socijalističkog sistema”, stvar socijalizma živi i pobeđuje. Ne samo u Kini, već i u Vijetnamu, koji su zadržali socijalističku orijentaciju, ali i u Indiji i drugim zemljama Azije, za to vreme su postignuti grandiozni uspesi. Te zemlje danas čine jezgro novog svetskog ekonomskog poretka i formiraju novi brzorastući centar svetske privrede. Po obimu proizvodnje, jugoistočna Azija je već ispred SAD i EU, a od njih ima trostruko brži rast.

Odričući se od nastavka socijalističke izgradnje – ukrcali smo se u poslednji vagon kapitalističkog sveta – koji ide u ćorsokak i čiji je krah odložen za 30 godina zahvaljujući prisvajanju bogatstava i resursa zemalja bivšeg SSSR-a i socijalističke zajednice, koje su stavljene pod kontrolu zapadnog kapitala. Pošto je iscrpeo svoj potencijal, američko-centrični finansijsko-ekonomski sistem se raspada, a svetski hibridni rat koji je pokrenuo Vašington je, u stvari, njegova agonija.

Našavši se na periferiji američko-centričnog sistema oligarhijskog kapitalizma nakon raspada SSSR-a, Rusija je degradirala u naučno-tehničkoj, ekonomskoj, duhovnoj i kulturnoj sferi, postajući sirovinski, finansijski i intelektualni donator SAD i EU. Demografski gubici iznose oko 15 miliona nerođenih i prerano umrlih građana (u odnosu na model reproduktivnog ponašanja poznog SSSR-a). Najrazvijenija sovjetska republika – Ukrajina –pod rukovodstvom je zapadnih tajnih službi pretvorena u nacistički koncentracioni logor, a baltičke republike – koje je progutala EU – izgubile su sposobnost razvoja i doživele depopulaciju.

Reforma privrede

Kineski komunisti su, sačuvavši sovjetski politički sistem, marksističko-lenjinističko učenje i socijalistički sistem, napustili dogmatizam i stvaralački pristupili reformisanju privrede na tržišnim osnovama. Uspeli su da potčine tržišne mehanizme ciljevima povećanja društvenog blagostanja i konkurentnosti privrede, naučili su da koriste preduzetničku energiju za dobrobit društva.

Pokazalo se da je socijalistička tržišna ekonomija koju su oni stvorili kvalitativno efikasnija i od sovjetskog administrativno-planskog sistema i od razvijenih kapitalističkih zemalja. Čuvajući socijalističku ideologiju, celishodnost narodne privrede, strateško planiranje, KPK ide inovativnim putem razvoja, neprestano unapređujući sistem regulisanja tržišne privrede, obezbeđujući metodama državne kontrole najviši mogući nivo investicione i inovacione aktivnosti.

Dalji razvoj svetske privrede u dogledno vreme, to jest do kraja ovog veka, odrediće zemlje socijalističke orijentacije. Kina predvođena Komunističkom partijom i demokratska Indija takmičiće se za liderstvo u svim sferama značajnim za čovečanstvo: proizvodnoj, naučno-tehničkoj, socijalnoj, kulturnoj, ekološkoj. Pokušaji američke finansijske elite da zadrži liderstvo kroz svetski hibridni rat su uzaludni i zemljama koje se nalaze u njegovoj zoni uticaja neće doneti ništa osim mnogo miliona žrtava, razaranja i patnji.

Zapanjujući uspeh Kine i Indije, koje su zadržale socijalističku orijentaciju, kao i zemalja Indokine, na fonu agonije jezgra kapitalističkog sveta u vidu svetskog hibridnog rata, stavlja nas pred izbor: vratiti se na magistralni put savremenog socijalizma ili propasti na periferiji agonizirajućeg američko-centričnog finansijsko-ekonomskog sistema.

Država razvoja

Naravno, može se govoriti samo o savremenom shvatanju socijalističke izgradnje – korišćenjem tržišnih mehanizama i preduzetničke energije, sa osloncem na tradicionalne moralne vrednosti. Epoha klasne borbe i prisiljavanja miliona ljudi na rad je prošlost. Savremena socijalistička država je integrator različitih socijalnih grupa na osnovu stvaralačke aktivnosti za unapređenje društvenog blagostanja. Sistem socijalističkog upravljanja mora da harmonizuje odnose između čoveka, društva i prirode, da stvara uslove za stvaralačko samoostvarenje svakog pojedinca u društveno korisnim aktivnostima.

Socijalistička država danas mora biti ne samo pravedna i zahtevna, već i humana, pravna, demokratska, pametna – država razvoja. Njeni principi su izloženi u programskim odredbama Svetskog ruskog narodnog sabora. Njegova organska ideologija je pravoslavni socijalizam, upotpunjen vrednostima drugih konfesija tradicionalnih u Rusiji.

Naša periferna pozicija se danas manifestuje u nemogućnosti da mobilišemo resurse koji su dostupni u zemlji – oni nastavljaju da beže u jurisdikcije koje kontrolišu SAD. Uz očuvanje takvog stanja, svaki dan rata, na račun izvoza iz naše zemlje kapitala, resursa i mozgova, jača našeg neprijatelja, a nas slabi.

Trista hiljada mobilisanih časnih i najboljih naših momaka ratuje, a isto toliko beži na neprijateljske lokacije. Milioni ljudi daju sve od sebe da pomognu frontu, dajući svoju ušteđevinu vojnicima koji se bore, a monetarne vlasti tolerišu kompradorskoj oligarhiji izvoz kapitala iz zemlje.

Bez restauracije socijalističke ideologije, državnog planiranja, socijalno pravedne raspodele nacionalnog dohotka, potčinjavanja bankarskog sistema i monetarne politike ciljevima povećanja investicija i mobilisanja svih raspoloživih resursa u procesu proširene reprodukcije, nećemo moći da se iščupamo iz sadašnjeg besperspektivnog perifernog i zavisnog položaja.

Vreme je da se isprave greške načinjene pre trideset godina. Njihovo ponavljanje danas i nastavak kretanja lažnim putem Vašingtonskog konsenzusa na fonu fantastičnih uspeha Komunističke partije Kine, nije samo glupost, već i izdaja.

SKINI APLIKACIJU