SAMO MOSAD IZRAEL SPASAVA
Autor: Glas javnosti
Drugi nastavak o vojsci Izraela donosi priču o famoznoj službi MOSAD bez koga se ne može zamisliti armija Izraela a ni sama država Izrael. „Junak današnje priče“ je Oto Skorceni, glavni diverzant Adolfa Hitlera, lično!
Najopasniji čovek Evrope radio je za izraelsku obaveštajnu službu.
Oto Skorceni je jedna od najpoznatijih i najmisterioznijih ličnosti u istoriji Drugog svetskog rata. Oficir za specijalne zadatke Adolfa Hitlera, glavni diverzant Trećeg rajha, čovek koji je kidnapovao Musolinija, šef specijalnih snaga SS, koji je organizovao i vodio najveće diverzantske operacije u južnom Iranu, Francuskoj, Italiji, Jugoslaviji i naravno SSSR-u.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Oto skorceni u prepoznatljivoj SS uniformi, na fotografiji se posebno ističe ožiljak na licu
Niko nije mogao da zamisli da je ovaj čovek sa ožiljcima na licu radio za izraelsku obaveštajnu službu Mosad. Reč je o jednom od najpoznatijih esesovaca, šefu „SS specijalaca“, oberšturmbanfireru Otu Skorceniju, potčinjenom koordinatoru izraelskih obaveštajnih službi Meiru Amitu, šezdesetih godina prošlog veka.
U početku, Amit nije bio na čelu Mosada, već AMAN, vojno-obaveštajnog odeljenja (analogno
sovjetskom GRU). Amit je imao profesionalne nesuglasice sa tadašnjim šefom Mosada (političke obaveštajne službe), legendarnim Iserom Harelom.
Iser Harel je zapravo stvorio Mosad. Postigao je uspeh u nizu briljantnih operacija, od kojih je najpoznatija bila hvatanje Ajhmana. Ali, tokom godina, u njegovom radu se pojavio „nedostatak amatera“, da bi posao bio verodostojniji i delikatniji.. Harel je više voleo da sprovodi operacije silom, nego da se bavi mukotrpnom analizom dobijenih obaveštajnih podataka.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Pasoš Ota Skorcenija izdat od strane CIA
Amit, predstavnik nove generacije izraelskih obaveštajnih službenika, bio je, naprotiv, zainteresovan za razumevanje i objedinjavanje informacija koje su mu stizale. Po njegovom mišljenju, Harel je nerazumno koristio političke agente Mosada (po principu „ako imaš snage,
ne treba ti inteligencija“).
Ovaj sukob je eskalirao u trenutku kada je egipatski predsednik Naser odlučio da stvori sopstveni vojno-industrijski kompleks. Da bi sproveo ovaj plan Naser je pozvao stručnjake visoke klase iz Nemačke koji su razvijali sisteme oružja za Hitlera. Nemački stručnjaci su konstruisali nove tipove projektila i mnoga druga oružja za Egipat. Za obezbeđenje grupe inžinjera bio je zadužen bivši oficir SS-a, pod pseudonimom Valentin.
Šta je tačno Skorceni mogao da uradi za Amita? Na njegovu preporuku, Amitov čovek je stupio u
direktan kontakt sa dugogodišnjim kolegom Obersturmbanfirera , Valentinom, a preko njega, sa
nemačkim naučnicima u Kairu. Ubrzo je na Amitovom stolu ležao kompletan program i šta su
tačno nemački specijalisti radili u Egiptu.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Oto Skorcene sa oslobođenim Musolinijem
Harel je pokušao da reši problem u svom stilu - da zastraši Nemce. Neko je poginuo, neko je
misteriozno nestao. Ali, ova taktika je razbesnela izraelsku vladu. Harel intuitivno nije verovao Nemcima i verovao je da se vlasti Bona kriju iza leđa nemačkih inženjera u Egiptu, da je sve što se dešavalo u Kairu nastavak nemačke antisemitske politike.
Ben Gurion je izvršio „kadrovsku revoluciju“ u Mosadu: smenio je Harela. Ben-Gurionov naslednik na mestu premijera, Levi Eškol, postavio je Meira Amita na čelo Mosada.
Ovde je, očigledno, došlo vreme da se ukratko govori o Skorcenijevom životu posle rata. Postao je poznat 1944-45 po svojim fantastično smelim operacijama iza neprijateljskih linija. Na primer, otmica Benita Musolinija iz zarobljeništva u Italiji ili napadi njegovih diverzanata obučenih u anglo-američke uniforme, na pozadinu savezničke vojske tokom Ardenske ofanzive Vermahta.
Njegovi vojnici, uhvaćeni od neprijateljskih patrola, odmah su streljani kao špijuni, ali je on uvek uspevao da pobegne. U jesen 1941. godine Skorceni se našao u blizini Moskve. Tamo je zaradio ranu od gelera na leđima, a 1943. neočekivano je postavljen za vođu diverzantske grupe. Oto Skorceni je bio uzorni nacista. U Austriji, tokom Kristalne noći, žestoko je ispunio svoju nacističku dužnost učestvujući u paljenju sinagoga.
Ustupljena fotografija / Oto Skorceni napušta radio stanicu
Iznenađujuće, lovci na naciste, pre svega Simon Vizental, nisu posebno gonili Skorcenija. Ovaj
utisak je varljiv: Mosad je jednostavno regrutovao Skorcenija.
Čudna priča o Hitlerovom telohranitelju koji je postao agent Mosada
Tokom svoje karijere bio je vođa mnogih tajnih operacija i tajnih misija. Radio je za nekoliko vlada u Evropi, na Bliskom istoku i u Južnoj Americi posle Drugog svetskog rata. Ali, kako je završio sa Mosadom? Da bismo saznali odgovor, moramo pratiti njegovu karijeru i saznati kako je postao traženi tajni agent.
Skorceni je rođen 12. juna 1908. godine u Beču. Njegovi preci su bili iz Poljske. Po obrazovanju
je bio građevinski inženjer i strastveni mačevalac. Dobio je ožiljak na licu tokom takmičenja
u mačevanju, koji je nosio kao počasni znak.
Godine 1932. pridružio se Austrijskoj nacističkoj partiji i dobrovoljno se prijavio za austrijski ogranak SA (Storm Troopers). Skorceni je želeo da postane pilot nakon što je izbio Drugi svetski rat 1939. godine. Lufthafe ga je odbacio kao previsokog i prestarog. Odlučujući da se pridruži nacističkim ratnim naporima, postao je član Vafen-SS-a, a prijavio se u LSSAH SS diviziju, koja je bila Hitlerov puk telohranitelja.
Skorceni dotad nije bio umešan u špijunažu. Ali, brzo je shvatio njen potencijal. U svojim memoarima kaže da je posvećena grupa tajnih operativaca mogla da postigne iste rezultate kao
cela armijska divizija.
Nemačka komanda je ubrzo dala Skorceniju priliku da proveri svoje teorije. Njegova prva misija
je bila da poremeti savezničku logistiku na Bliskom istoku. SS padobranci su se iskrcali u severni Iran kako bi podmitili pleme Kaškaj da napadne britanske i američke linije.
Sledeća misija učinila je Skorcenija slavnim. Njegov zadatak je bio da otkrije gde se nalazi bivši italijanski lider Musolini i dovede ga u Nemačku. Posle izglasavanja nepoverenja, Musolini je smenjen sa vlasti i uhapšen. Hitler je želeo da Musolinija dovedu u Nemačku pre nego što saveznici dođu do italijanskog diktatora.
U strahu od nemačke misije da spase Musolinija, italijanska vojna policija je nekoliko puta premeštala diktatora. Tokom operacije Hrast, Musolini je držan u hotelu "Campo Imperatore" na nadmorskoj visini od oko 2000 metara. Tamo je iz doline vodila samo žičara. Sklonište se nalazilo na vrhu planine kojoj je pristup bio zabranjen. Dana 12. septembra 1943. Skorzeni je napravio hrabro spasavanje tako što je spustio SS ljude iz vazduha koristeći jedrilice. Upao je u hotel, pokupio Musolinija i odleteo.
Skorceni i general Student šef letačke operative je odlučio da se sletanje izvrši pomoću jedrilica koje bi letele do cilja planiranjem iza aviona. Operacija je bila zakazana za 12. septembar 1943. godine. Na dan borbene misije saveznici su bombardovali aerodrom sa kojeg je grupa trebala da krene, ali je oprema ostala netaknuta. Let je obavljen u 13:00 časova. Pored pilota, u svakoj od 12 jedrilica nalazilo se devet specijalca. Skorceni je bio u trećoj jedrilici. Vreme je bilo naklonjeno operaciji. Oblačnost je bila prilično niska, pa je iznenađenje bilo obezbeđeno
Kada je davao instrukcije pilotima jedrilica, general Student je strogo zabranio sletanje sa poniranjem. U planinama bi to dovelo do neopravdanih gubitaka. Skorceni primećuje da lokacija koju je istražio u blizini hotela ima ozbiljan nagib, ali svejedno daje naređenje da se sleti iz poniranja. Dve jedrilice su se srušile pri sletanju na sićušno mesto, ali je grupa uspela da iskoristi efekat iznenađenja. Brzo su pronašli Musolinija i uspostavili kontrolu nad situacijom.
Kažu da se italijanski karabinjeri koji su čuvali Musolinija nisu naročito opirali, pa su čak i pomogli da se očisti prostor za sletanje lakog aviona kojim je Studentov lični pilot Gerlah doleteo da evakuiše Dučea. Možda bi Skorceni ostao malo poznati kapetan da nije odlučio da sedi kao treći u ovom sićušnom dvosedu. Sve je prošlo dobro: Musolini je isporučen u Hitlerov štab, a operacija njegovog oslobađanja postala je klasična i uvrštena je u udžbenike o sabotaži.
Tokom Drugog svetskog rata, Skorceni je preduzeo nekoliko tajnih misija. Jedna od njih bio je
neuspešan pokušaj hvatanja šefa jugoslovenskog partizanskog pokreta Josipa Broza Tita. Oto Skorceni se predao američkim snagama u maju 1945. Pre suđenja proveo je skoro dve godine u
raznim logorima. Suđenje njemu i još devetorici oficira 150. tenkovske brigade, kojom je on
komandovao, održano je u avgustu–septembru 1947. u Dahauu. Svih 10 ljudi je oslobođeno optužbi.
A 1948. godine, Skorceni je ponovo uhapšen , ovog puta na zahtev nemačke administracije.
Vlasti Čehoslovačke su zatražile njegovo izručenje zbog ratnih zločina na njenoj teritoriji.
Skorceni je držan u logoru Darmštat, ali 27. jula 1948. je pobegao odatle.
Prema najpoznatijoj verziji, dogodilo se ovako: U kamp je stigao kamion američkih registarskih
oznaka, a trojica muškaraca u uniformama američke policije zahtevala su da im komandant
preda Skorcenija na ispitivanje. Ispostavilo se da su ova trojica bivši nemački vojnici. U obližnjoj šumi, Skorceni je dobio odeću, dokumenta i voznu kartu za Pariz. Sam Skorceni je u jednom intervjuu nekoliko godina pre smrti sa osmehom rekao da ga je komandant logora lično izveo u gepeku svoje limuzine.
Skorcenijeve veze u Latinskoj Americi omogućile su mnogim bivšim komandantima SS-a bekstvo
zarad izbegavanja krivičnog gonjenje u Evropi. Aktivno je učestvovao u planiranju i omogućavanju bekstva bivših nacista u Argentinu. Mnogo se pisalo o Skorcenijevim posleratnim vezama sa bivšim nacistima. Navodno je pomogao Aribertu Hajmu, koga su zvali „doktor Smrt“, da pobegne (pronađen je u Španiji tek 2005. godine). Doprineo je prikrivanju komandanta Treblinke Štangla, kao kao i Mengelea i Ajhmana. Ali ova misterija i dalje ostaje misterija. Ozbiljni istoričari ne nalaze tragove ni jedne organizacije koja je pružala utočište ratnim zločincima.
Njegovi postupci u omogućavanju bekstva ratnih zločinaca nisu ostali nezapaženi. Izrael je želeo da ga izvede pred lice pravde. Skorceni se ubrzo našao na Mosadovoj listi najtraženijih.
Nacista je postao agent Mosada
Iz memoara Rafija Eitana: „Tražili smo osobu, bivšeg nacistu, kako smo rekli, koja bi mogla da dođe do informacija i da nam kaže o nemačkim grupama koje su ilegalno radile u Kairu. A onda se pojavilo ime Ota Skorcenija, koji je tada već bio poznat službi.”
Kako je tačno izraelska obaveštajna zajednica uspela da regrutuje Skorcenija?
Početkom 1962. godine, Skorzeni i njegova žena su pili pivo u jednom baru u Madridu. Prišao im je mladi nemački par i rekao da su turisti koji su opljačkani i ukradeni im pasoši. Sprijateljili su se sa Skorzenijevim, koji su ih primili u svoj dom.
U Skorcenijevoj rezidenciji stvari su postale flertujuće između parova, kada je Oto potegao pištolj na svoje goste. Znao je da ovaj par nisu turisti, već agenti Mosada. Skorceni je uzviknuo:
„Znam ko ste i znam zašto ste ovde. Vi ste iz Mosada i došli ste da me ubijete."
Tajni agenti su mu rekli nešto što nije očekivao. Oni su bili u Madridu, ne da bi ga ubili, već da bi ga regrutovali. Mosad je bio spreman da plati znatnu sumu za njegove usluge. Šta je htela izraelska obaveštajna služba?
Skorcenijev posao je bio da pomogne u identifikaciji bivših nacista koji su radili za raketni program egipatske vlade. Egipat i Izrael su bili uvučeni u ogorčeni sukob, a arapska nacija je
angažovala mnoge bivše nacističke naučnike da razviju raketni program koji bi mogao da dovede do propasti Izraela.
Skorceni je pristao da pomogne Mosadu. Ali nije želeo novac. Želeo je nešto drugo. Siguran sam da ste čuli za legendarnog lovca na naciste Simona Vizentala. Skorceni je znao da je njegovo ime na Vizentalovoj listi. Zamolio je Mosad da se pobrine za uklanjanje njegovog imena sa liste.
Iser Harel, koji je vodio Mosad, regrutovao je Skorcenija. Nacista je bio na Mosadovoj "listi za
odstrel", ali Harel je verovao da bi bilo bolje iskoristiti njegove usluge kako bi poremetio egipatski
raketni program, koji je predstavljao neposrednu pretnju Izraelu.
Meir Amit je postao šef Mosada sredinom 1960-ih. Rođen kao Meir Slucki. Amit je rođen 1926.
godine u Palestini u porodici doseljenika iz Ukrajine. Izraelski vojskovođa, najbliži Ben Gurionov pomoćnik, od 1963. do 1969. bio je na čelu Mosada. Pod Amitom, Mosad je prešao sa lova na naciste na stvarno vođenje obaveštajnih aktivnosti u interesu Izraela. Amit je bio taj koji je počeo da regrutuje agente među nemačkim vojnim specijalistima u Egiptu.
„To su bili najviši činovi nemačke vojske. Ali mi smo bili fleksibilniji i mogli smo da izvučemo više od njih, dok oni nisu ništa naučili od nas”, pričao je kasnije Meir Amit.
Mosad je poslao Skorcenija u Izrael na pregovore. Skorceni je posetio memorijal Holokausta u
Jad Vašemu. On je dao spisak evropskih preduzeća koja su snabdevala Egipćane delovima za
rakete. Skorceni je bio savetnik egipatskog generala Mohameda Nagiba. Koristeći svoje veze u
Egiptu, dao je Mosadu informacije o bivšim nacističkim naučnicima koji rade na egipatskom raketnom programu.
Hajnc Krug je bio na vrhu liste. Bio je trgovac oružjem koji je izveštavao Vernera fon Brauna,
ključnu ličnost u Hitlerovom raketnom programu. Septembra 1962. uzbunjeni Krug se obratio Skorceniju za pomoć. Ali Krug nije znao da bivši nacistički oficir radi za Izrael. Skorceni je Mosadu dao detaljne informacije o kompaniji "Cirkle Intra", koja je snabdevala Egipat važnim komponentama raketa.
Skorceni je upoznao Kruga u Minhenu, gde mu je bivši Hitlerov telohranitelj obećao bezbedan
prolaz. Trgovac oružjem je trebalo da se sastane sa tri osobe koje će mu pružiti zaštitu. Krug i
Skorzeni su se vozili na dogovorenu lokaciju, radi daljeg razgovora, u belom mercedesu koji je
pripadao naučniku. Kada je Krug, koji očigledno nije bio nepoznat bezbednosnim pitanjima,
primetio automobil koji ih je pratio, Skorceni je uverio svog kolegu, da je ta pratnja dodatno obezbeđenje koje je on angažovao.
Po dolasku, Skorzeni je, bez ikakvog oklevanja, upucao Kruga sa dva hica u grudi, nakon čega su Izraelci leš stavili u prethodno iskopani grob i zasuli ga živim krečom. Mesto sahranjivanja posmrtnih ostataka kao i svi prilazi, poprskani su limunovim sokom, kako psi tragači i divlje životinje ne bi osetili miris i iskopali ostatke.
„Trojku“ koja je izvršila egzekuciju Kruga predvodio je budući premijer Izraela Jicak Šamir, u to vreme šef Mosadovog odeljenja za specijalne operacije. Drugi je bio Zvi "Peter" Malkin, koji je ušao u trag Ajhmanu u Argentini i kasnije postao poznat umetnik u Njujorku. Treći - koji nije bio prisutan na licu mesta - bio je Josef "Joe" Ranan, stanovnik Mosada u Nemačkoj. Sva trojica su izgubila većinu svojih rođaka tokom istrebljenja evropskog jevrejstva, organizovanog i inspirisanog nacistima.
Motiv Izraelaca je potpuno jasan: bila im je potrebna osoba koja bi ih mogla što više približiti živim nacistima, koji su pomagali Egiptu da nastavi istrebljenje Jevreja.
Skorceni je tokom putovanja u Egipat, poslao kutiju eksploziva na lokaciju poznatu kao "Fabrika
333". U objektu su bili smešteni bivši nacistički naučnici koji su radili sa radioaktivnim materijalima. Paket je eksplodirao ubivši pet egipatskih tehničara. Naučnici bili zastrašeni
i pobegli su iz Egipta preko noći. Projekat u Fabrici 333 je odložen.
Ne znamo šta je motivisalo Skorcenija da pomogne jevrejskoj državi, uprkos činjenici da je bio
tvrdi nacista. Prema rečima agenata Mosada, on se nije pokajao ni zbog jednog svog postupka
tokom rata. Mnogi od onih koji su simpatisali naciste danas su u šoku. Njihov idol, nesalomivi
Oto Skorceni je tajni agent Mosada! Mosad je uspeo da regrutuje ne samo Skorcenija, već i
oficira odgovornog za bezbednost nemačkih vojnih stručnjaka u Egiptu. Oficir je bio bivši SS
vojnik, a u Mosadu je vođen pod pseudonimom „Valentin“.
Njemu je ponuđena dobra suma za fotografije dokumenata na kojima su radili nemački inženjeri. Imao je potpuno slobodan pristup njima. 1975. godine, nakon smrti Ota Skorcenija, sva njegova arhiva i lični papiri su prebačeni njegovoj ćerki. Ćerka Ota Skorcenija pažljivo čuva sve ove dokumente i portrete svog oca i, ne bez ponosa, nikada ga se nije odrekla:
Skorceni je možda služio i u sovjetskom NKVD-u, pored toga što je radio u Egiptu, Argentini, Izraelu i Španiji. Postoji mnogo više legendi o Skorceniju nego dokazanih činjenica. Njegovo ime je povezano sa ubistvom predsednika Kenedija i sa pripremama svake zamislive terorističke grupe, uključujući militante u Irskoj. Koliko još Skorcenijevih tajni leži uspavano negde u arhivama? O čemu je odlučio da ćuti?
Da je Oto Skorceni rođen u nekoj drugoj zemlji, svaki učenik bi danas znao njegovo ime napamet.
Njegovi podvizi - stvarni i izmišljeni - postaće tema mnogih analitičara. Ali on je rođen u Austriji, i verno je služio nacistima i Trećem rajhu.
„Da je Hitler živ, ja bih bio pored njega“, rekao je u javnom intervjuu već 1960-ih. Nove informacije o saradnji sa Mosadom su loša vest za njegove istomišljenike.
Šezdesetsedmogodišnji Skorceni umro je u julu 1975. u Madridu, tamo je kremiran, a sahranjen je u porodičnoj kripti u austrijskoj prestonici. Ceremonija u Madridu uključivala je desetine veterana SS-a koji su salutirali iznad urne u kojoj je bio njegov pepeo, u gestu poznatom kao
Hitler gru, uz muziku jedne od Firerovih omiljenih pesama. Četrnaest nagrada dobijenih u
službi Trećeg rajha, sa blistavim crnim kukastim krstom, svečano je lebdelo na čelu povorke.
Samo jedna osoba od prisutnih na kremaciji u Madridu nije bila poznata nikom od njegovih starih prijatelja i partijskih drugova. Po staroj navici, ponašao se tako da niko od gostiju, uz veliku želju , nije mogao jasno da se seti njegovog lica. To je bio Josef Ranan, koji je završio svoju karijeru obaveštajnog oficira i postao uspešan preduzetnik.
Naravno, Mosad nije poslao Raanana na Skorcenijevu sahranu. To je bila njegova lična inicijativa i za to je bio odgovoran sebi i svojim potomcima. Možda je to bio danak poštovanja jednom ratniku rođenog u istočnonemačkom Rajhu , poštovanje i zahvalnosti izviđača, izviđaču. Bio je, najopasniji, najodvratniji, ali i najbolje što je imala nacistička Nemačka.
Celog života Skorceni je iskusio neodoljivu žudnju za opasnim avanturama, jednostavno nije mogao da propusti priliku da se uključi u sledeću avanturu, a avantura u kojoj je mogao nekažnjeno ubijati i sejati strah, pa čak i koristi za sebe, bila je njegova suština. Samo tako je
mogao da se oseća živim i mladim, bez obzira na godine. Uopšte , nije važno ko mu tačno pruža
takvu priliku čak i ako su sto puta bili Jevreji! Postoje ljudi koji jednostavno imaju ovaj
„genetski kod“. Tu se ništa ne može učiniti. Rat i špijunaža takvima daju šansu da postanu heroji, a rat i špijunaža ne mogu bez njih, ma šta mi o tome mislili i koliko god vrtili nos. Pa, i konačno, čisto teoretski je nemoguće isključiti da je Skorceni delovao iz sentimentalnih pobuda.
Neki dokazi ukazuju da je on zapravo žalio za onim što je uradio tokom rata onda je to što se definitivno nije kvalifikovalo pod naslovom "vojna hrabrost". Iako psiholozi Mosada to ne potvrđuju, psihologija, kao i špijunaža, nije egzaktna nauka. Možda ga je naterao složeni koktel svega navedenog. Da li je to tako ili ne, kako je tačno, više se ne može saznati.
Bila je ovo priča o žestokom momku Adolfa Hitlera. Vreme Hitlera i njegovo delo je naslavno završeno, a ruku uništenja je priložio i MOSAD , ponos Jevreja iz celog sveta.
Priredio: Vlastimir Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
