Ruska analiza jevrejske propagande i antipropagande

Dobrotom ruske redakcije portala „Svoji Ljudi“ prenosimo ozbiljnu analizu propagande, antipropagande i mogućih dešavanja na Bliskom Istoku .

Malo ko zna šta nas čeka u godinama koje dolaze. Palestinska sirotinja ide u pustinju, a bogati Jevreji u Kaliforniju!?

Šokirani smo: političari i procionistički mediji podržavaju nacistički projekat etničkog čišćenja.

Kada su Hrvatska, odnosno Plenkovićev režim, zajedno sa nizom drugih zemalja u "Ujedinjenim Nacijama" glasali protiv mira u Gazi, svi pošteni ljudi su bili šokirani. Vladala je neverica i mnogi ljudi su pitali kuda Hrvatska ide i ko je vodi.

Procionistički mediji, su vrlo brzo zataškali ovaj istorijski skandal, ali sve se, kako to često biva – postepeno otkriva.

Izrael je saopštio da pregovara sa afričkom državom Kongo o "dobrovoljnom" preseljavanju Palestinaca iz pojasa Gaze. Visoki zvaničnici su spomenuli neke druge zemlje sa kojima pregovaraju o „odobrenom“ preseljenju Palestinaca. Dakle, Izrael otvoreno govori o etničkom čišćenju Gaze. Bacite tri puta više napalm bombi na ljude nego u Drezdenu, a zatim ih pitate:

IZVOR: Ustupljena fotografija / Karikatura za "Brak bez morala"

„Želite li da vas stalno palimo ili hoćete da izađete napolje - Dobrovoljno?"


Šta kaže međunarodno pravo?

Međunarodno pravo jasno osuđuje prisilno preseljenje stanovništva kao kršenje ljudskih prava, a u određenim okolnostima može se smatrati ratnim zločinom ili zločinom protiv čovečnosti. Osnovni principi u vezi sa transferom stanovništva mogu se naći u nekoliko ključnih međunarodnih dokumenata i propisa: Ženevske konvencije (1949) i Dodatni protokoli (1977) ove konvencije, posebno Četvrta Ženevska konvencija o zaštiti civilnih lica u vreme rata, zabranjuju prisilno premeštanje ili deportaciju civila na okupiranoj teritoriji tokom oružanih sukoba. Statut Međunarodnog krivičnog suda (Rimski statut) ustanovljen od strane Međunarodnog krivičnog suda definiše prisilno preseljenje stanovništva kao zločin protiv čovečnosti kada se vrši kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.

Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (1948) definiše prisilno premeštanje dece iz jedne etničke grupe u drugu kao čin genocida kada je cilj potpuno ili delimično uništenje određene nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966) određuje pravo svakoga na slobodu kretanja i izbora prebivališta unutar granica bilo koje države, kao i pravo da napusti bilo koju zemlju, uključujući i sopstvenu.

Prisilno premeštanje stanovništva smatra se teškim kršenjem ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, a međunarodna zajednica je posvećena sprečavanju i kažnjavanju takvih dela.

Nacistička operacija etničkog čišćenja

Najpodmukliji plan etničkog čišćenja pre Gaze pripremili su nacisti pre skoro 100
godina u Nemačkoj. Tada su Jevreji bili meta i žrtva.


IZVOR: Printskrin Jutjub / Studio CNN-a i njihovo "izveštavanje"

"Projekat Madagaskar" je bio nacistički plan predložen kasnih 1930-ih za deportaciju evropskih Jevreja na ostrvo Madagaskar, koje je tada bilo francuska kolonija. Ovaj plan je razmatran pre donošenja konačne odluke – Holokausta.

Ideja Madagaskarskog plana potiče iz ranijih antisemitskih planova i predloga evropskih zemalja da se reši takozvano „jevrejsko pitanje“. Plan je dobio na značaju u nacističkoj Nemačkoj nakon aneksije Poljske 1939. godine, što je dovelo do povećanja broja Jevreja pod nemačkom kontrolom. 

Cionistički režim mora biti odvojen od Jevreja, iako je propaganda uradila svoj posao. Postoji veliki broj jevrejskih pokreta u Izraelu i širom sveta koji se bore za prava Palestinaca. Uopštavanja ne bi trebalo biti, jer ona dovode do novih sukoba i beskrajnog zla.

Konačno rešenje sukoba u Palestini

Svima je jasno da Izrael ovaj rat gubi. Kampanja za oslobađanje Izraela od zločina koje čini tek je počela, a u januaru su hiljade novinskih izveštaja dokazivali da Izrael prekida masovne napade na Gazu i fokusira se na Hamas. Kasno. Svima je odavno sve jasno. Zločinačka vlada Izraela više nema šanse da se opravda. Tužbe za ratne zločine protiv Izraela i pojedinaca već su podnete u Južnoj Africi i Norveškoj. U Palestini je 250 dece sa norveškim državljanstvom i to se u Norveškoj smatra napadom na Norvežane.

Na kraju, donosimo vam reči izraelskog filozofa koji upozorava Izraelce da pripreme svoje pasoše, jer većina njih ima dvojno i trostruko državljanstvo. Kaže im da će rat verovatno biti izgubljen ne samo u Pojasu Gaze, već i šire, i savetuje da se pripreme se za bekstvo sa Bliskog istoka.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Jevreji u Jerusalimu

Izrael ima nuklearno oružje, ali ne može da ga upotrebi na svojoj teritoriji jer bi time ugrozili svoje stanovništvo, te mu ono nije od koristi. Izrael je okružen stotinama miliona ljudi kojima preti, i samo je pitanje vremena kada će stvari krenuti po zlu za Izrael. Filozof zna za ovo i zato šalje upozorenje. Videćemo šta će na kraju biti, ali nećemo zaboraviti unutrašnju "petu kolonu" koja je
stvorila hipnotisane moderne robove i buduće topovsko meso iz lepih i bogatih balkanskih zemalja, kao i kroz kriminalne medije i pojedince.

Izrael traži način proširenja sukoba

Ovonedeljni napad dronom na lidera Hamasa Saleha al - Arurija u južnom Bejrutu pruža ubedljive dokaze da Izrael želi da proširi sukob izvan svojih granica. Poslednjih nedelja, Izrael je jednim potezom ubio Hamasovog zamenika političkog lidera (al - Arurija), višeg savetnika iranske Revolucionarne garde (Sajeda Razija Musavija) ​​i desetak visokih iranskih vojnih oficira na aerodromu Damask. Istovremeno, Izrael je izveo brojne, ničim izazvane, vazdušne udare u Libanu i Siriji. Sve ovo podsticanje sugeriše da Izrael istražuje načine da proširi borbe izvan pojasa Gaze kako bi ceo region gurnuo u rat.

Izraelske provokacije na Bliskom istoku pokušaj su da se SAD još dublje uvuku u regionalni sukob. Izraelski lideri znaju da njihova zemlja neće postati dominantna regionalna sila sve dok njeni neprijatelji – prvenstveno Hezbolah i Iran – ne budu ozbiljno oslabljeni. Izrael takođe priznaje da njegovi neprijatelji neće biti oslabljeni bez pomoći SAD. Dakle, Sjedinjene Države moraju da se nađu u situaciji da se vojno angažuju sa Iranom i Hezbolahom kako bi spasile svog najbližeg saveznika na Bliskom istoku. Ako bi Izrael krenuo u rat sa svojim neprijateljima na dva ili tri fronta — kao što sada pokušava da uradi — onda bi Sjedinjene Države bile prinuđene da intervenišu u ime Izraela. To je glavni cilj sadašnje operacije.

Sve ovo, naravno, nema nikakve veze sa „porazom Hamasa“, koji je Izrael koristio da uništi pojas Gaze i potisne stanovništvo ka egipatskoj granici. Pravi cilj je da se promeni fundamentalna dinamika moći na Bliskom istoku na način koji najbolje služi interesima Izraela.

Najmanje 103 osobe su poginule kada su dve bombe eksplodirale u blizini groba iranskog generala Kasema Sulejmanija na četvrtu godišnjicu njegovog ubistva od strane Sjedinjenih Država, javili su iranski državni mediji

Incident dolazi usred rastućih tenzija u regionu nakon što je zamenik vođe palestinske grupe Hamas , koju podržava Iran, ubijen u očiglednom napadu izraelskih dronova u Libanu.

Da li je Izrael odgovoran za teroristički napad u Iranu?

Dokazi nisu konačni, ali se svakako uklapaju u obrazac nedavnih ubistava i napada bespilotnim letelicama u susednim zemljama. Incident sa bombardovanjem je takođe razbesneo iranski narod, koji tražeći odmazdu. Još jednom, reakcija javnosti je savršeno u skladu sa ciljem Izraela da izazove emocionalnu, žestoku reakciju koja će Iran odvesti u direktnu konfrontaciju sa Izraelom. Imajte na umu da Bajdenova administracija ima dve velike formacije u regionu koje su spremne da priteknu u pomoć Izraelu veoma brzo. Dakle, ako bi Iran odgovorio (raketnim ili vazdušnim udarima), Sjedinjene Države bi bile u idealnoj poziciji da se pridruže borbi. Ovo može da objasni zašto Natanjahu nastavlja nekažnjeno da bombarduje svoje susede. On zna da mu ujka Sem „čuva leđa“.


Izrael je izvršio udare na položaje u Siriji i Libanu u okviru svoje tekuće kampanje protiv rivalskih vojski i snaga na Bliskom istoku. Izraelska vojska je napala vojnu infrastrukturu koja pripada sirijskoj vojsci, navela je izraelska služba u objavi na društvenoj mreži .

„Borci [izraelske vojske] su takođe napali Hezbolahovu terorističku infrastrukturu u Libanu, dodaje se, obećavajući da će nastaviti da deluju protiv svake pretnje izraelskom suverenitetu. Najnoviji napadi, koji su se dogodili između ponedeljka i utorka, označili su rast tenzija između Izraela i njegovih suseda, za koje kažu da su povezani sa njegovim neprijateljem Iranom. Izraelska vojska izvodi udare po ciljevima u Siriji i Libanu, prenosi Al Džazira.

Zašto Izrael to radi? Zašto provociraju svoje komšije čak i dok izvode veliku operaciju protiv Palestinaca u Pojasu Gaze? Zar sve ovo huškanje ne sugeriše da Izrael želi da proširi rat? Evo još iz Al Džazire:


U utorak je u napadu dronom na južnoj periferiji Dahije, uporišta Hezbolaha u Bejrutu, ubijen visoki zvaničnik Hamasa Saleh al-Aruri. Dron se srušio na kancelariju Hamasa, pri čemu je poginulo šest osoba, javila je libanska državna agencija.

Hamas je potvrdio smrt al-Arurija i nazvao je „kukavičnim ubistvom” Izraela, dodajući da napadi na Palestince „unutar i izvan Palestine neće slomiti volju i otpornost naroda niti potkopati nastavak njihovog hrabrog otpora”.

Ko je bio Saleh al-Arouri, vođa Hamasa ubijen u Bejrutu?

Al-Arurijevo ubistvo nije bilo više „spontani čin osvete". To je deo velikog plana da se ponovo nacrta mapa Bliskog istoka, provocirajući neprijatelje Izraela, a zatim uvlačeći Vašington u neprijateljstva. Ovo je ukratko osnovna strategija. Evo kako je politikolog Arno Bertrand sumirao situaciju na Tviteru:


IZVOR: Ustupljena fotografija / Palestina nekada i Palestina danas

Izrael čini sve što može da izazove regionalni rat, bombardujući Liban i Iran levo i desno, da uvuče SAD u borbu ali ni Liban, ni Iran ni Sjedinjene Države ne preuzimaju ovaj mamac.

Bertran je u pravu; Izrael pokušava da uvuče Sjedinjene Države u rat koji je on započeo. Takođe je u pravu što su Iran i Hezbolah pokazali veliku uzdržanost (do sada) i odoleli iskušenju da uzvrate. Ali koliko će ovo trajati? Na kraju krajeva, oni ne mogu dozvoliti da ih Izrael zauvek bije , a da im ne uzvrate. Ne mogu ni da se prevrnu i da se prave mrtvi. Oni prate kako se događaji odvijaju kako bi bolje razumeli širu strategiju Izraela. Čekaju svoje vreme dok Izrael povlači svoje trupe iz pojasa Gaze na severni front, gde će se verovatno sresti sa borcima Hezbolaha u naredne dve nedelje.

Čini se da se upravo to dešava.

U međuvremenu, zapadni mediji pokušavaju da pripreme javnost za novi sukob na Bliskom istoku. Mediji pripremaju javnost za širi regionalni rat na Bliskom istoku. Ovakvi članci se koriste da ubede mase da je sukob neizbežan i da je otpor uzaludan. U čijem su interesu pisani ovi članci? Koja bi zemlja imala koristi od toga da neupućena američka javnost ušeta kao jagnje u još jednu ludu vatru u kojoj bi umrli milioni, a ništa se ne bi postiglo?

Naravno, Izrael. 

Si-En-En priznaje da sve izveštavanje u Gazi kontroliše tim pod izraelskom vojnom cenzurom.


Kablovska mreža je pre nekoliko dana priznala da sledi protokol koji može dati Izraelu cenzuru i uticaj na njegove priče.

Portparol mreže je potvrdio da njene vesti o Izraelu i Palestini pregleda i pregleda Jerusalemski biro SNN-a, koji je cenzurisan od strane ID.

Cenzor zabranjuje stranim novinskim kućama da pokrivaju određene teme po svom izboru i direktno cenzuriše članke ili segmente vesti ako nisu u skladu sa njihovim smernicama.

Druge novinske organizacije često izbegavaju cenzuru tako što izveštavaju o određenim događajima u regionu preko svojih novinskih servisa van Izraela. Politika širenja vesti o Izraelu ili Palestincima mimo Jerusalimskog biroa je na snazi već dugi niz godina.

„Svaka linija izvještavanja koja se odnosi na Izrael i Palestinu mora dobiti odobrenje [Jerusalimskog] biroa. Šef Jerusalimskog biroa Ričard Grin najavio je da je proširio svoj tim za recenzije tako da uključi urednike izvan Izraela, nazivajući novu politiku „Druge oči Jerusalima“.
U praksi , „ratni zločini“ i genocid“ su tabu reči. Odgovornost. Citati i informacije koje daje izraelska vojska i vladini zvaničnici obično se brzo odobravaju, dok se predlozi Palestinaca pažljivo proveravaju i sporo obrađuju.


Viši direktor standarda i prakse SNN-a Dejvid Lindzi rekao je novinarima u memorandumu od 2. novembra da se „predstavnici Hamasa upuštaju u zapaljivu retoriku i propagandu... Moramo biti oprezni da tome ne damo platformu“.

Redakciji je 7. oktobra savetovano da „podsete široku publiku na neposredan uzrok trenutnog sukoba, a to su napad Hamasa, masakri i kidnapovanja izraelskih civila“.

Potvrđeno je da je najmanje 22.600 ljudi poginulo u Pojasu Gaze i 57.910 povređeno u izraelskim napadima na Pojas Gaze od 7. oktobra. Strahuje se da je još hiljade poginulo u ruševinama koje su za sobom ostavili vazdušni napadi. U Izraelu, broj poginulih u napadu Hamasa iznosi 1.139. Akademik Sani Sing je primetio, čak i van SNN-a, „svakom izveštaju o Gazi u zapadnim medijima se pridaje nezaslužena težina koja se ne pridaje palestinskim reporterima“.

Pripremio Šone Ninin