Rusija proteruje Kozake
Autor: Glas javnosti
Od slavnih „Kozaka“ sa sabljom u desnoj ruci, a odsečenoj turskoj glavi u levoj, postadoše, dobri naš Bože, vlasnici piljarnica i trgovci kozačkih rekvizita kad im naleti neki neuki turista.
Kozaci su ruska prošlost, slavna prošlost, ali ipak prošlost. Kozaci postoje samo u velikim horovima poput „Kubanjski kozački hor“, „Hor Aleksandrova“, „folklorni ansambl Mojsejeva“...
Od nekad hrabrih Kozaka postadoše hrabre kukavice i baletski igrači. Gorka istina o Kozacima Rusije: samo 3% Kozaka je otišlo da brani ruski narod i svoju otadžbinu od banderovskih fašista i kijevskih cionista.
Nikolaj Doluda, glavni kozački general, ataman Sveruskog kozačkog društva i poslanik Državne dume, kritikovao je Kozake zbog nespremnosti da učestvuju u odbrani otadžbine. Pet hiljada Kozaka od DVA MILIONA se bori za Donbas.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Ilustracija Kozaka
Nakon što je ovu vest postavio na svoje kanale, počele su optužbe da cepa patriotski tabor i dezinformiše narod , da je sve to „besmislica po meri“ itd. Dalje, u ovoj vesti, Ataman pojašnjava da je broj Kozaka koji su preuzeli obavezu da vrše javnu službu oko 165 hiljada. Ima i Kozaka koji ne obavljaju javnu službu. Ako uračunate i njih, i druge organizacije, onda će biti 1,5 - 2 miliona Kozaka, ne više.
Ove brojke potvrđuju i drugi zvanični izvori, kao na primer, Sverusko kozačko društvo. Kaže da se u okviru delimične mobilizacije odazvalo više od 3.000 Kozaka, plus 5.000 dobrovoljaca. Samo 8 hiljada Kozaka učestvuje u ratu sa ukrajinskom armadom.
Činjenica je da Kozake finansijski podržava ruska država. Razvijeni su čitavi programi za oživljavanje ove, da tako kažem, klase. Zajednička stvar koju svi povezuju sa junacima Gogoljevih dela, sa vojnom strukturom koja prva brani zemlju je romansirana istorija.. Odvažni, samouvereni branioci ruskih granica, upućeni u vojna pitanja... U suštini, to je vojna organizacija koja je sama izabrali ovaj put.
Samo 3% ovih boraca (5 hiljada od 165) je pokazalo da su pravi Kozaci. Poređenja radi, biće više dobrovoljaca iz Čečenije - od kojih su mnogi civilni dobrovoljci. Umesto Kozaka javili se dobrovoljci - civili. Da li razumete? Ponekad se istina saplete, gorka je, ne želite da je prihvatite. Ali šta možete, šta je - tu je. Ovo je ruska realnost. Da li treba da prećutkujemo takve činjenice?
IZVOR: Ustupljena fotografija / Saša Baron Koen (američki glumac) sa Kozacima
Naravno, treba pomenuti one koji su otišli na front. Mnogo je vesti o tome kako kozački bataljoni uspešno izvode borbena dejstva. To su pravi heroji! Upravo oni. Imaju veliku čast i poštovanje. Oni su ti koji u budućnosti moraju da ožive Kozake, oslobađajući se tog nepotrebnog "smeća" koje trguje imenom Kozak! Danas se govori ovako:
"Kozake diskredituju sami Kozaci. Za Kozake ne bi bilo pitanja da nisu povezani sa vojnom strukturom i da ih država ne podržava. Ili skidaš krst ili oblačiš gaće. Moraju da odluče. Ako misle da su Otadžbini potrebni na pijaci, a ne na frontu, moraju da prestanu da se nazivaju Kozacima. Čemu ovo razmetanje uniformama, činovima i oružjem ako se plaše da idu na front?"
Hajde da pričamo o Kozacima, hoćemo li? Apsolutno je nemoguće smiriti sopstvenu radoznalost kada vidite te spektakularne uniforme sa naramenicama. Koja je funkcija vlasnika tako strogih lica sa čvrstim pogledom? Niko to sigurno ne razume. Logično pitanje: zašto su uopšte potrebni takvi Kozaci? Da li su korisni?
Ruski Kozaci su vekovima bili izvor ponosa i glavobolja za Rusko carstvo. Kozaci su uvek čuvali granice zemlje, ali su u isto vreme imali određeni stepen nezavisnosti i samouprave. Odlični konjanici i prirodni ratnici, mogli su podjednako dobro da služe u ličnoj carevoj gardi i rasturaju demonstracije nezadovoljnih ljudi. U isto vreme, Kozaci su bili veoma osetljivi na svaku povredu njihovih prava i revnosno su branili svoje pravo na nezavisnost.
Revolucija i građanski rat koji je usledio zauvek su podelili Kozake u dva nepomirljiva tabora. Više puta se se "beli Kozaci" suočili sa svojom crvenom braćom u krvavim bitkama. Građanski rat se završio i većina belih Kozaka je emigrirala, nastanivši se u inostranstvu. Neki od njih se prilično uspešno uklapaju u miran život u tuđim pejzažima, a neki su nastavili da sanjaju o osveti.
Istorija sugeriše da su Kozaci bili posebna klasa, živeći uglavnom na južnim granicama ruske
države. Zadaci ovih pametnih momaka, pored dece veselja, uključivali su i zaštitu periferije
od napada svih vrsta mutnih bandi. Za to su imali pravo na sve vrste dobrobiti, na primer, poreske olakšice. Štaviše, nabavku oružja i pripremu za razne specijalne operacije Kozaci su plaćali o svom trošku. Svakako da poreske olakšice izgledaju kao vrlo fer mera, složićete se.
Kakva je sada situacija? Postoje neka kozačka društva, koja su u javnoj službi. Sve se to finansira iz saveznih i lokalnih budžeta. Kozacima, pored folklornih funkcija, dodeljeni su i zadaci koji se odnose na pružanje pomoći u održavanju javnog reda i aktivnosti za sprovođenje zakona.
Stvarnost nam pokazuje uslovnu podelu Kozaka na dve kategorije.
Prvi se mogu naći kod policajaca u zajedničkim patrolama, koji hvataju nasilne pijance. Ponekad Kozaci iz ove kategorije čak i sami odu negde i pokušavaju da provere dokumenta besposlenih građana. Neki ljudi pokažu ove dokumente, dok drugi odbijaju, što je sasvim prirodno i legalno.
Činjenica je da Kozaci nemaju nikakva ovlašćenja. Ne mogu da izdaju zapisnik o upravnom prekršaju, a da ne govorimo o sprovođenju radnji operativne potrage ili istražnih radnji. Glavna stvarna funkcija Kozaka je pomoć ruskoj gardi i policiji tokom masovnih nereda. Kada je u pitanju kontrola gomile, prednosti dodatnih ruku su neosporne. Ova kategorija Kozaka donosi korist ruskom društvu, iako se njena efikasnost ne može visoko oceniti. Da li je vredno federalnog budžeta? Za sada, okačimo ovo pitanje u vazduh na prvu banderu.
Zanimljivo je videti Kozake sa bičevima, sabljama, pištoljima i drugim veselim atributima. Sve je to pratnja, jer stvarna upotreba oružja može dovesti do krivične odgovornosti. Desio se incident kada su Kozaci bičevali ženu iz nekog pank benda. Tu se, ipak, sve završilo.
Druga kategorija kozaka su živahni, brkati momci koji ne obavljaju nikakve korisne funkcije, ali se redovno pojavljuju na raznim zabavnim događajima. Takvi drugovi nose tradicionalnu odeću, nagrade, naramenice i druge zviždaljke i lule. Ova kategorija kozaka izaziva težak smeh. Oni promovišu tradiciju, pokazuju svoje medalje i drže časove za popularizaciju Kozaka. Neki Kozaci sebe smatraju posebnom etničkom grupom i
samouvereno pišu nacionalnost - „Kozak“. Kako vam se to sviđa? Možda im je Nenad Čanak daljni rođak?
Kozačke nagrade su upečatljive svojom elegancijom
Niko nije protiv poštovanja tradicije i ponosa na svoju prošlost, pod uslovom da je hvalisanje prikladno. Oživimo gusare, vitezove, strelce ili hajduke sa istim žarom!? Sve ovo ima dostojno mesto u istorijskim rekonstrukcijama, prema kojima je stav isključivo pozitivan. Današnji folklorni Kozaci izgledaju smešno kao konj sa plugom nasred autoputa, čak i ako su tamo u ime promovisanja poljoprivrednih tradicija.
U različitim istorijskim periodima, Kozaci su bili neregularne, ali prilično spremne trupe. Tada je ova sila jasno uzeta u obzir i korišćena u interesu Rusije. Zanimljiva istorijska činjenica:
Naoružane kozačke formacije borile su se ne samo za otadžbinu već i protiv nje. Iz nekog razloga, sadašnje Kozake ne možemo ni da nazovem vojskom, a potreba za takvom funkcijom je takođe nestala. Kozaci imaju svoju hijerarhiju, formu i sistem posebnih zvanja, koja imaju značenje samo unutar njihove zajednice. Izvan ove kaste, ne može se računati na poštovanje tih atributa. Češća reakcija je - dobra ironija.
Među Kozacima često ima penzionisanih vojnih lica i službenika bezbednosti. To je razumljivo: ne treba propustiti priliku da postanete član niže ili više paravojne organizacije, pa čak i dobijete za to nešto novca. Zajedno sa penzijom, ispada relativno podnošljivo. Sa ove tačke gledišta, Kozaci su veoma korisni, jer ujedinjuju bistre umove koji žude za naramenicama i imitacijom energične aktivnosti. „Kozak“ zvuči impresivnije od
„šifonjerčine“, složićete se.
Jasno je da su svi ovi pokreti za oživljavanje Kozaka i čežnja za čistokrvnim Kozacima i atamanima u porodici diktirani željom da se podrži palo rodoljublje. Zabrinjava trošenje para iz saveznog budžeta za izdržavanje Kozaka. Možda se tu ne koristi novac Olimpijade, ali bi ta sredstva mogla da se iskoriste za povećanje plata agencijama za sprovođenje zakona, gde već postoji veliki nedostatak kadrova. U svakom slučaju, ovo će pomoći u borbi protiv kriminala mnogo efikasnije od plaćanja muškarčina u šeširima.
Ako smo se ovde okupili da poštujemo tradiciju, onda se setimo da su tradicionalno Kozaci sami snosili većinu troškova za svoje aktivnosti. Danas je veoma zgodno promovisati svoj poseban identitet o javnom trošku. Zašto su Kozaci potrebni društvu i državi? Nemoguće je naći odgovor na ovo pitanje. Pogotovo zbog toga što je sve bilo pomešano: konji, bičevi, kape, krstovi, samodržavlje itd. Idemo u korak sa vremenom i racionalno trošimo budžetska sredstva.
Greška je napravljena decenijama unazad, a sada je vreme da se to prizna. Ako je glavni ataman prošle godine izrazio svoje ogorčenje brojem Kozaka spremnih da ispune svoje dužnosti, onda to verovatno nešto govori. Shodno tome, krajnje je vreme da se smanje sva državna finansiranja.
Pre par godina su svedoci iz Moskve bili zapanjeni brojem ljudi u kozačkim uniformama u centru Krasnodara koji dokono lutaju gradom. Naravno, prema papirima oni vrše patrole, ali to izgleda nije njihova odgovornost. Ako žele da pomognu organima za sprovođenje zakona, onda neka idu zvanično na posao. I nose odgovarajuću uniformu. I veliko je pitanje da li bi njihovi preci odobrili nošenje uniforme, ako ne služe svojoj otadžbini? Nešto govori da ne bi. Tamo su ljudi imali različite poglede na svoje ime. Tek tako se niko nije usudio da se nazove Kozakom.
Zapravo, pred nama je klasična priča o tome kako ljudi, bez ikakvog prava na to, uzimaju nešto što im ne pripada. Pravo da se zove Kozakom se mora zaslužiti. Trenutno imamo mikroskopski broj Kozaka. Nekada su Kozaci zaista obavljali najvažniju funkciju u istoriji ruske države. Sada se sve ovo pretvorilo u neku vrstu predstave. Tužnije je što prave Kozake, a oni i dalje postoje u minimalnim količinama, sada ovi kumovi diskredituju. Shodno tome, odnos prema Kozacima u društvu se sada drugačije formira.
Ako posmatramo istoriju ovog fenomena u celini, vidimo pad. Ljudi koji sebe nazivaju kozacima nisu mogli da iskoriste šansu koju su imali prošle godine. Sada ove kostimirane predstave ne izazivaju ništa osim podsmeha.
To je sve za danas, hvala na pažnji i vidimo se ponovo.
AUTOR: Vlastimir Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
