Raška nije Turska: Šta je STVARNO rekao Vuk Drašković, lider SPO, na mitingu u Pribojskoj banji septembra 1990., pre tri decenije i da li je zaista pretio odsecanjem i ruke i barjaka?!

Zašto, danas, decembra 2020, dakle tri decenije docnije i kusur dana objavljujem “bajat” tekst?

Zarad istine, i mog poimanja istine i zarad uređivačke politike  portala Glas javnosti - želim da DOKUMENTUJEM da je Vuk Drašković već više od tri decenije meta brojnih zluradih komentatora za misao koju NIKAD TAKO KAKO - MU PAKUJU - nije izrekao i koja se, što bi se reklo - izvlači iz konteksta?!    Kao i pre neki dan na nekoj  našoj TV...

Sa ovim, sadašnjim, EUropskim, pro-natovskim Vukom Draškovićem, svojevremeno, kako sam tada često pisao - liderom, tada najvećim opozicione i moćne stranke Srpski pokret obnove, poslednjih godina običan privezak, ili preciznije prirepak, svih vladajućih koalicija, pa dakle i ove “napredne”, ne slažem se- ni u čemu!

Koliko god sam ga devedesetih, kada je bio neprikosnoveni kralj trgova i ulica, fenomenalan govornik, činilo se srpski i patriotski orijentisan, koji je tada, iskreno, učinio mnogo za razvoj demokratskih procesa u Srbiji (mnogo više od današnjih tzv. EUropskih naprednih novo-demokrata) podržavao svojim tekstovima u Večernjim novostima, Novostima plus, “Osmici”, "Svedoku" i drugim...toliko danas o njegovoj politici, pre bi se reklo sitnošićardžijskom politikanstvu, nemam nimalo lepih reči...

Ali, zarad istine, i poimanja istine i mene kao novinara-veterana (koji nažalost mnogo pamti), glavnog urednika i preko tri decenije prvog čoveka Novosti plus, Nedeljnog telegrafa i magazina “Svedok”, ali i zarad uređivačke politike portala Glas javnosti na kojem objavljujem ovaj tekst, želim da dokumentuem da je Vuk Drašković već više od tri decenije  meta brojnih zluradih komentatora za misao koju NIKAD TAKO KAKO MU PAKUJU nije izrekao i koja se,što bi se reklo -  izvlači iz konteksta?!

Kad je na promociji Srpskog pokreta obnove u Pribojskoj banji, pred više desetina hiljada ljudi iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Titovog Užica (tako tada zvalo Užice) i drugih mesta, NAVODNO doslovno rekao da će “MUSLIMANIMA SEĆI RUKE DO LAKATA”, a to - ponavljam, nikad TAKO I U TOM SMISLU rekao nije.

U to doba, 1990. godine bio sam glavni urednik dnevnog lista “Novosti plus” (jedan od retkih listova koji je smeo bilo šta da objavi o tadašnjoj opoziciji, dakle i protiv vlasti Slobodana Miloševića....

I objavio sam izveštaj novinara-dopisnika “Novosti plus” Đorđa Pilčevića i DOSLOVNI govor lider SPO Vuka Draškovića?!

* * * * * * * * *

Dakle, na promociji Srpskog pokreta obnove u Pribojskoj Banji, kojoj je prisustvovalo oko 10.000 građana prisutnima se obratio i lider SPO, književnik Vuk Drašković koji se svojim pristalica osvrnuo na aktivnost sandžačkih Muslimana, i njihove Stranke demokratske akcije.

AUT0NOMIJA

- Oni nam (koji su pod okriljem SDA navodno političke i navodno demokratske stranke), po Raškoj, po srcu zemlje Nemanjine, mašu danas turskim barjacima i hrvatskim šahovnicama i to javno, Ja želim u ime Srpskog pokreta obnove, i u ime srpskog naroda da im uputim nekoliko reči. U Novom Pazaru, na osnivačkoj skupštini SDA, zatim u Sjenici, odjekivali su pomamni, uz zurle i talambase, povici: Tursko! Tursko! Na takve želje ljudi imaju pravo. Ali, moraju da znaju da su Turska i Azija za sva vremena proterani iz Srbije i Evrope mačevima vojvode Putnika i njegovih ratnika na Kumanovu, u Prvom balkanskom ratu, još 1912. godine.

Onaj koji želi tursko i koji po Nemanjinoj zemlji priziva tursko, i ko ne zna da je tursko sahranjeno u Srbiji 1912. godine, poručujemo: čim SPO pobedi na izborima, svi oni će, bogme, u tursko. Ako ne veruju da je Prvi balkanski rat, kad je poražena turska imperija, završen srpskom pobedom i to definitivno, oni preuzimaju strahovitu odgovornost na sebe da srpski narod dovrši taj rat.

Mi velimo - nema potrebe, a ako žele, imaće priliku da podnesu rizik takvog svog stava. Muslimani traže kulturmu autonomiju Sandžaka u srpskoj zemlji Raškoj!

Kakvu kulturnu autonomiju hoće?

Ajde da to vidimo.

Mi nismo rušili džamije.

Ako SPO pobedi, a neko od pravoslavnih takne i u jednu džamiju, ako prebaci Muslimanu na klanjanju, na slavljenju bajrama i ramazana, na nošenju dimija, fesa, bilo čega, ja mu kažem — ujedaće se zašta se niko njegov nije ujedao.

Ali, teško i onome ko ne bude poštovao ista takva verska prava srpskom narodu. Vera islamska nije osnov za kulturnu autonomiju. Mi poštujemo njihovu veru. Ako je u doba rata, ili posle rata, stradala ijedna džamija, i jedna medresa u ovoj Raškoj zemlji, SPO će je obnoviti, ali će obnoviti i svaki srpski grob, svaku palu srpsku crkvu i srpsku svetinju.

Što se tiče jezika, pitam ih koji bi to jezik hteli autonomaši SDA?

Turski?

Ne znaju!

Arapski?

Ne znaju.

Koje bi to pismo hteli?

Arapsko, klinasto, kinesko?

Ne znaju!

A i kada bi znali turski i arapski, u srpskoj zemlji koristiti se ne bi mogao.

O kakvoj je to onda autonomiji reč?

Šta to zagovaraju?

Kome bacaju prašinu u oči?

Sva autonomija svodi se na onaj pusti žal i onaj poklič: Tursko! Tursko!

Srbija je otadžbina svih ljudi dobre volje.

Ovde, u ovoj blagoslovenoj zemlji Svetog Save, uvek je bilo mesta i biće mesta za sve ljude dobre volje, za sve ljude koji nemaju nameru da nagrđuju, da ponižavaju Srbiju i ono što je srpsko.

Podsetio je Vuk Drašković na sandžačke muslimanske prvake, koji su aprila 1941. godine, kada je propala jugoslovenska država, uputili pismo načelniku turskog General-štaba da urgira kod Hitlera i Musolinija da se Sandžak priključi Nezavisnoj Državi Hrvatskoj „kako bi se za sva vremena uspostavio tampon između Srbije i Crne Gore".

TAMPON

- Danas pokušavaju da to isto čine. Mašu turskim zastavama i hrvatskim šahovnicama. Ja im zaista kažem: pobedi li SPO, a i ne pobedi li, pobediće srpstvo na izborima, svako onaj koji na ovim prostorima Raške zemlje bude stegao u ruku tursku zastavu, turski barjak ili hrvatski barjak sa šahovnicom — ostaće i bez ruke i bez barjaka. Nikad Raška neće biti tampon između Srbije i Crne Gore, između srpske Atine i srpske Sparte. Ne bojte se ni malo. Prošlo je tursko. Prošlo je ustaško. Ovo je samo privid da su oni oživeli.

Niko i ništa ne može zaustaviti ujedinjenje, oslobođenje, obnovu i vaskrs Srbije, naše svetosavske, neuništive i večne Srbije, rekao je Vuk Drašković. (Novosti plus, broj 95, 7. septembar, 1990.)

(Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU