PUTIN VRAĆA OTETO (ŠESTI DEO)
Autor: Glas javnosti
Spisak uništenih najvećih visokotehnoloških preduzeća Rusije.
Velika zemlja, velika industrija, velika nauka, velika istorija, veliki ljudi, velika Moskva, a u Moskvi... demokratija, liberali, paraziti, nevladine šljam organizacije, mondijalisti i peta, šesta i sedma kolona i ... ma nek ide sve u "tri lepe pm"!
Ruski narod sanja svoje velikane, svoga Aleksandra Nevskog, Ivana Groznog, Petra Velikog, Staljina i Žukova, Gagarina i Lava Jašina, sanja i ne može da veruje da je par ljudi koji sebe smatraju naprednim domokratama, unuštilo toliku zemlju i dovela je do prosjačkog štapa. Samo trideset godina lajanja o evropskom životu i "ljudskim pravima" je vredelo više od hiljada fabrika i kakve - takve budućnosti. Lajali bi i danas glasno da Gospod Bog nije na zemlju poslao Velikog Vladimira da zavede red i kaže narodu da se priča o evropskoj demokratiji ne jede. Narod hoće malo poštovanja, da se ceni rad predaka, da se vrati oteta imovina... Hoće narod i škole za decu i dobre cipele a ne gadi se ni na domaće frižidere sa
dosta hleba i mesa, ako se može. Dosta je Rusima pljuvanja na sve što počinje na slovo R. Ne može svaki Đoka iz bližeg i daljeg okruženja, da piša po Dostojevskom i Čajkovskom. Ne, ne može i tačka!
Pisac teksta, u svoje ime i ime svih čestitih ljudi slovenskog naroda, traži od predsednika Putina da protera i uništi, na "vijek i vijekove" sve dušmane koji su se mnogo namnožili po Evroipi i Americi, a i one druge, one što navijaju za njih. Mora tako. Nije to ništa strašno ili nehumano. Nije, jer i oni to rade vekovima sa Rusima a i Srbima i nimalo se ne stide.
Narode srpski i ruski. Slušajte pesmu Bore Čorbe "Pogledaj dom svoj anđele". Gospodine predseniče Rusije! Uslišajte molbu ljudi koji Vas vole i koji se klade na Vas. Vi ste im poslednja nada. Nikako ne dajte da vas neka starleta obrlati i odvuče od svetog dela. Izdržite sve izazove pa makar i ljubavne, one što Vas odvlače od ulaska u istoriju pa makar to bila Đina Lolobriđida, Brižita Bardo, ili TV lepotica Jovana Jeremić. Naći će Vam Rusi novu ženu, ima ih, vala, mnogo u Rusiji, a tu su i Srbi da priskoče. Na prvom mestu su novi avioni, a devuške, devuške potom!
Ne, ne može Vladimir Putin da se ženi jer je on upravo venčan sa otadžbinom Rusijom. Sudbina je tako rešila. Za početak, Putin mora da obnovi sve što je šljam uništio i povede narod ruski na put svakojakog progresa.
Mali spisak uništene Rusije. Mala uteha bi mogla da bude današnja tendencija onoga što se dešava na sledeći način: velike međunarodne TNK, zajedno sa svojim ruskim... hm, partnerima, uzdižu rusku zemlju, koristeći konkurentske prednosti koje su ti isti hm - partneri stvorili: niske cene rada, slabi sindikati i, shodno tome, mogućnost da investitor izvuče više profita.
S tim u vezi, počnimo sa objavljivanjem spiska preduzeća koja su uništena za vreme demokratske vlasti, a koja su nekada bila slava i ponos domaće industrije. Ne verujemo u mudrost tržišta i verujemo da bi uz razumnu, razboritu i odgovornu politiku sva ova preduzeća mogla da ožive i
da se razvijaju.
Avio industrija
Gotovo da su uništeni giganti Tupoljev, Iljušin, Jakovljev... Vojne fabrike aviona se vraćaju na svetsku pijacu i to hrabri avio industriju. Za primer uzimamo avione marke "Jak".
IZVOR: Agencija Gamma Imaž / Groblje ruskih aviona
Godine 1967. kompanija je počela da proizvodi putnički avion “Jak-40“, a od 1978. godine „Jak- 42". U periodu 1967–1981 proizvedeno je 1011 aviona „Jak-40“, od kojih je 115 prodato u 19 zemalja. Krajem 1970-ih, fabrika je proizvodila oko 100 aviona „Jak-40“ godišnje. Početkom 1980. (vreme Gorbačova ) 15-ak „ Jak-42“. Od 2003. godine, fabrika je proizvela samo 172 aviona „Jak-42 i Jak-42D.“ Između 1974. i 1989. godine Fabrika je proizvela više od 200 brodskih lovaca „Jak-38“ (avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem).
Komentar: Stvari nisu mnogo bolje ni kod drugih velikih ruskih proizvođača aviona. Fabrika aviona u Voronježu je proizvodila „IL“ a Kazanski avio gigant, specijalizovan za proizvodnju aviona marke „Tu”, je prošle godine sklopio dva ili tri civilna aviona. Kujbiševska fabrika broj 18, koja je sklopila više od 1000 “Tu-154“ tokom poslednjih 20 sovjetskih godina, proizvela je samo 5 aviona u periodu 1999–2006.
SPISAK UNIŠTENIH PREDUZEĆA
AZLK (1930–2010)
Moskvič (AZLK) je sada ugašena moskovska fabrika za proizvodnju automobila. Proizvodio je automobile marke Moskvič.
Geografski se nalazio na teritoriji jugoistočnog autonomnog okruga Moskve, u blizini stanice metroa Tekstilščiki. U najuspešnijim godinama u AZLK-u je radilo do 25 hiljada ljudi. Značajan deo teritorije AD Moskvič (bivša nezavršena fabrika motora) 1998. godine postao je deo zajedničkog preduzeća AD Avtoframos (oko 94 odsto akcija pripada francuskom Renou), U 2009. godini izvršen je konačni prelazak na Avtoframos sa teritorije bivšeg OJSC Moskvič kako bi se proizvodnja automobila Logan i Sandero proširila na 160 hiljada godišnje.
Fabrika „CRVENI PROLETER” (1857 – 2010)
Moskovska fabrika alatnih mašina „Crveni proletar“ je jedno od vodećih preduzeća za proizvodnju alatnih mašina u SSSR-u. Proizvodio je univerzalne strugove za narezivanje šrafova i specijalne mašine. Osnovali su ga 26. marta 1857. godine engleski preduzetnici braća Bromli. Kraj, nema je više.
IŽEVSKA Fabrika motocikala (1928 – 2009)
Godine 1933. počeli su da proizvode motocikl IŽ-7, modifikovanu i poboljšanu verziju nemačkog L-300. Početkom 80-ih završena je izgradnja novog kompleksa projektovanog za proizvodnju 450 hiljada motocikala godišnje. Jedan od najpoznatijih brendova republičke industrije - motocikli Iž, osnovan od 1929. godine, prestao je da postoji.
IZVOR: Agencija Gamma Imaž / Saša Hirur na motoru
Fabrika motocikala IRBITSKI (1941)
Tokom godina sovjetske vlasti, svaki četvrti stanovnik Irbitska radio je u fabrici motocikala. 26. oktobra 1993. tromilioniti motocikl je sišao sa montažne trake IMZ-a.
Motocikli marke Ural dobro su poznati na svetskom tržištu . Kralj Jordana poseduje nekoliko Urala. U 2010. godini proizvedeno je oko 800 Urala (u najboljim godinama - do 30-50 hiljada vozila godišnje).
PAVLOVSKI ALATNIČAR (1820–2011)
Fabriku alata u gradu Pavlovo (regija Nižnji Novgorod) osnovao je 1820. industrijalac Terebin.. Noževi koje je fabrika proizvodila išli su u Poljsku, Tursku, Persiju i Buharu. Do početka rata 1914. fabrika je proizvodila 67 vrsta noževa, viljuški, 52 vrste sekira i turpija. Do kraja sovjetske ere, Pavlovska fabrika alata bila je jedan od najvećih proizvođača metalnih i montažnih alata u SSSR-u, koji su korišćeni za opremanje automobila većine fabrika u zemlji. Pored toga, fabrika je proizvodila alate za vodoinstalaterske radove pri radu pod naponom i alate za svakodnevni rad, neophodan svakoj porodici.
Elektronika
MTZ "RUBIN" (1932–2003)
Godine 1952. počinje serijska proizvodnja industrijske radio opreme, a oktobra 1953. počinje proizvodnja prvog televizora Sever. Godine 1956. počela je proizvodnja televizora marke Rubin, koji su do kraja 80-ih godina prošlog veka smatrani najboljima u SSSR-u. Godine 1992. MPO Rubin je podeljen na nezavisna državna preduzeća, uključujući Moskovski televizijski pogon Rubin. Od tog trenutka, proizvodnja istinski ruskih televizija postepeno počinje da umire. Godine 1999. na teritoriji fabrike Rubin u Moskvi prekinuta je televizijska proizvodnja, kao i sve ostalo.
IZVOR: Agencija Gamma Imaž / Televizor Rubin
"REKORD" (1957–1996)
Pre rata, fabrika Aleksandrovski (Vladimirska oblast) proizvela je prvu sovjetsku televiziju, koja je po kvalitetu bila superiornija od američkog RCA. Zvao se ATP-1. Prvim sovjetskim televizorom se smatra KVN-49. Priča se da ga je čak i Staljin gledao. Aleksandrovski radio plant (Rekord) počeo je da proizvodi televizore 1957. godine.
Sama proizvodnja „Rekorda” nije obnovljena u Rusiji. Na mestu bivšeg sovjetskog preduzeća u Aleksandrovu, turska kompanija Vestel , jedna od najvećih evropskih proizvođača aparata za domaćinstvo i elektroniku, uveliko je proširila svoje aktivnosti. Tako je proizvodnja televizora od razvoja dizajna i proizvodnje komponenti do montaže i pakovanja, praktično, potpuno uništena. Ogromna većina televizora koji se trenutno „proizvode“ u Rusiji su model „šrafciger“ u podružnicama transnacionalnih korporacija. Stoga je govoriti o bilo kakvoj modernizaciji na ovim prostorima prosto smešno. Objektivan i pošten političar mora priznati da je u ovom segmentu društvene proizvodnje, kao rezultat aktivnosti poslednja tri predsednika Rusije i sadašnje vladajuće Jedinstvene Rusije, zemlja izgubila tehnološku nezavisnost i nije u stanju da izgradi lanac punog tehnološkog proizvodnog ciklusa. Umesto punopravne domaće industrije, pojavili su se montažni dodaci transnacionalnih korporacija.
Trenutno se u Rusiji godišnje „proizvodi“ (sastavlja) oko 5 miliona televizora. Glavni proizvođači su ruske divizije LG, Samsung, Fillips, Rolsen i Soni. U sovjetsko vreme, se proizvodilo približno 4,8 miliona televizijskih aparata godišnje Glavni brendovi, kao što je gore pomenuto, bili su „Rubin“, „Rekord“, „Temp“, „Junost“, „Elektroniks“, „Elektron“ (Lvov, Ukrajina), „Foton“ (Simfiropolj) „VEGA“ (BERDSK, NOVOSIBIRSKA OBLAST) (1946–1999).
Od 1979. do 1985. BRZ je proizvodio muzičke centre Vega -115 i kombinovani uređaj Vega -117. Koristili su jedinice za električno napajanje (EPU) poljske proizvodnje, mađarski magnetofonski mehanizam , pojačalo, VHF jedinicu i akustične sisteme sopstvene proizvodnje. Proizvodi kasnog perioda: "Vega-MP120", "Vega-U120", "Vega-335", Vega-338, Vega-250, Vega- 252, mini kasetofon Vega-M410S, Vega-420S, plejer Vega-P410, razni stereo telefoni, dvokasetni magnetofon Vega-MP122 i laserski plejer Vega -PKD122S, su izvozili u 26 zemalja sveta.
Broj proizvedenih proizvoda bio je u milionima. Na primer, do septembra 1979. proizvedeno je 15 miliona primeraka samo proizvoda marke Rekord.
Orenburška fabrika hardvera (1943–2009)
Orenburška fabrika hardvera bila je jedno od najvećih preduzeća u Orenburgu. Proizvodila je specijalnu radio elektroniku za potrebe odbrane, kao i potrošačku elektroniku, kao što je radio prijemnik Kolos
Početkom 90-ih godina ovladala je proizvodnjom potpuno domaćih računara Sura, U Orenburgu je proizvedena lična oprema nazvana „Hobi“. Važno je napomenuti da je stvoren na potpuno domaćoj bazi elemenata. Ruske vlasti nisu marile za nekadašnja sovjetska visokotehnološka
preduzeća.
Tomska fabrika instrumenata (1961–2007)
Tomska fabrika instrumenata (TPZ) je odbrambeno preduzeće u Tomsku. Fabrika je bila tajna, direktor je bio general. Fabrika je proizvodila sisteme upravljanja za rakete i svemirske letelice. Upravo je ovde stvoren jedinstveni sistem upravljanja "Buran", koji je ovom poslednjem remek-delu sovjetskih vremena omogućio da napravi jedinstven let u svemir i vrati se na Zemlju u potpuno automatskom režimu. Krajem 1997. fabrika je privatizovana,. Preduzeće je likvidirano u prvoj polovini 2007. godine.
Traktori
ALTAJSKI TRAKTORSKI ZAVOD (Rubkovsk) (1942–2010)
Do 1991. godine, Altai traktorska fabrika bila je jedno od najvećih mašinskih preduzeća na istoku zemlje. Rođen je teške ratne 1942. godine na bazi evakuisane opreme iz Harkovske i Staljingradske fabrike traktora. Dana 24. avgusta 1942. je sastavljen prvi Altaj kerozin traktor . Tako je za kratko vreme, u najtežim ratnim uslovima, izgrađen Altajski traktorski pogon.
Na Svetskoj izložbi u Briselu 1958. godine traktor je nagrađen najvišom nagradom - diplomom 1. stepena i zlatnom nagradom Gran Pri. Pod sovjetskom vlašću, ATZ je proizvodio do 30 hiljada traktora godišnje.
P.S. Proizvodnja traktora u Rusiji, ako ne potpuno uništena, onda je pala desetine puta. U 2009–2010 u proseku je proizvedeno oko 3-4 hiljade traktora godišnje. U sovjetsko vreme, proizvodnja traktora svih vrsta u Rusiji približavala se 230 hiljada jedinica godišnje.
Brodogradnja
BRODOGRADILIŠTE „AVANGARD” (Petrozavodsk) (1939–2010)
„Danas već možemo konstatovati činjenicu da čuvena fabrika, poznata ne samo u Koreliji, već i van njenih granica, nekad uvrštena na listu strateških preduzeća u Rusiji, praktično ne postoji. U boljim vremenima u Avangardu, koji je proizvodio minolovce, radilo je više od dve hiljade - profesionalaca.
OJSC "HC DALjZAVOD" (VLADIVOSTOK) (1895–2009)
OJSC "HC Daljzavod" je najveće brodoremontno preduzeće na Dalekom istoku, ima tri suva doka površine više od 7 hiljada kvadratnih metara svaki. Daljzavod je bio najveća remontna baza ruske pacifičke flote, jedno od dva ruska brodogradilišta koja se nalaze u blizini luka bez leda.
„Na samom kraju 2009. godine, najveće brodoremontno preduzeće u Primorju, Daljzavod Holding Kompani, potpuno je prestalo sa radom. U nekada vodećem domaćem brodoremontnom preduzeću 31. decembar je bio poslednji radni dan. Uopšte, ruska brodogradnja, posebno njen civilni deo, je u izuzetno depresivnom stanju. Ukupan obim proizvodnje brodova teško da će dostići 10-15 odsto nivoa iz 1990. godine.
FSU "OMSK TRANSPORTNI INŽENjERSKI ZAVOD" (1896–2009)
Osnovana je 1896. godine kao železnička radionica. Osnovna delatnost: proizvodnja i remont tenkova tipa T-80. Pored toga, preduzeće je proizvodilo traktore na točkovima kapaciteta 60 i 80 KS. sa pogonom na zadnje točkove i pogonom na sve točkove i više od 30 vrsta inženjerske opreme na bazi traktora (bageri, rovokopači, mašine za čišćenje snega, bušenje opreme itd.) Omsktransmaš je bio jedan od glavnih proizvođača u SSSR-u i Rusiji i jedno od najvećih mašinograditeljskih preduzeća u Sibiru. U najboljim godinama zapošljavao je i do 25.000 ljudi.
Satovi
FABRIKA UGLIČNIH SATOVA „ČAJKA” (1938–2009)
Specijalizovao se za proizvodnju ručnih satova. Do 1959. proizvodio se sat Zvezda, a od 1959. ženski sat Volga. Kasnije su se proizvodili muški i ženski satovi pod brendom Čaika. 2006. fabrika je obustavila masovnu proizvodnju satova. Trenutno je specijalizovana za proizvodnju zlatnih i srebrnih ženskih i muških ručnih satova.
PENZA FABRIKA SATOVA (ZARIA DOO) (1935–1999)
Fabrika satova Penza (Zaria LLC) osnovana je 1935. godine Osamdesetih godina prošlog veka proizveden je sto milioniti sat Fabrike satova u Penzi. Godine 1999. fabrika je proglašena bankrotom i više nije mogla da se „podiže“.
DRUGA MOSKOVSKA FABRIKA SATOVA „SLAVA” (1924–2006)
Proizvodnja satova Slava počela je 1924. godine u Moskovskoj Drugoj fabrici satova. U drugoj polovini 1950-ih pojavila se linija ženskih ručnih satova. Kasnije su se pod ovim imenom proizvodili mehanički i kvarcni ručni satovi, budilnici, džepni i zidni satovi. U 2006. godini, najveći deo prostorija fabrike Slava (Moskva, Lenjingradskoe Šose) vlasnik je ustupio za izgradnju poslovnog centra.
ČISTOPOLjSKA FABRIKA SATOVA „VOSTOK” (1941–2010)
Čistopoljska fabrika satova "Vostok" nalazi se u gradu Čistopolj, Republika Tatarstan. U proleće 1942. ČČZ je započeo serijsku proizvodnju vojnih satnih instrumenata,. Velike količine satova su izvezene u Italiju, SAD i Švajcarsku. Fabrika je proizvodila i satove za automobile. U septembru 2010. godine proglašen je bankrotom.
NE može svaka država da sebi priušti sopstvenu industriju satova. Na primer, među zemljama G8 nemaju ga SAD, Kanada, Italija, Španija i UK. SSSR je proizvodio 50 miliona satova godišnje, trećina proizvodnje se izvozila. Sovjetski hronometri su imali najbolji odnos cene i kvaliteta na svetu. Jedan za drugim, poznati sovjetski brendovi satova su gašeni: „Slava“ (Druga moskovska fabrika satova), „Zaria“ (Fabrika satova u Penzi), „Čajka“ (Fabrika satova Uglič), „Moljna“ (Čeljabinska fabrika satova). Formiralo , na mestu ovih giganata satova postoje i danas fabrike. To su male časovničarske firme koje zapošljavaju do stotinu ljudi i proizvode uglavnom skupe luksuzne satove u zlatnim kućištima od kupljenih delova, sklapajući ih, kako kažu, „na kolenu“, gotovo ručno. Godine 1990. u Rusiji je proizvedeno oko 60 miliona satova. Trenutno je proizvodnja satova u
Rusiji smanjena za 100 puta .Tržište satova Rusija gotovo 98 odsto zauzima uvoz iz Kine i Švajcarske.
Kronštatska marinska fabrika (1858–2005)
Morska fabrika Kronštat je najveće brodoremontno preduzeće ruske mornarice. Osnovana u Kronštatu 1858. godine kao Parobrodna fabrika, a od 1997. godine u državno jedinstveno preduzeće "Kronštatska pomorska fabrika" Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Bio je potčinjen upravi mornaričkih brodogradilišta. Imao je dozvole za popravku naoružanja i vojne opreme, i obavljao složene popravke brodova i plovila Ratne mornarice. Sreda, 20. avgust, je poslednji radni dan u Morskoj fabrici Kronštat. Ispostavilo se da je preduzeće sa 150-godišnjom istorijom propalo.
Fabrika Dinamo (Moskva) (1897–2009)
Kirov "Dinamo", koji se nalazi na jugoistoku glavnog grada, u blizini stanice metroa Avtozavodskaja, bio je jedno od najvećih preduzeća za proizvodnju električnih mašina u SSSR-u, a možda i u celom svetu. Proizvodila je elektromotore i opremu za električni gradski transport, uređaje za podizanje dizalica, bagere, valjaonice, pomorske brodove i dr. Godine 1932. fabrika je proizvela prvu sovjetsku električnu lokomotivu. Glavni tehnološki procesi su bili mehanizovani i automatizovani. Bilo je više od 100 transportnih i proizvodnih linija ukupne dužine preko 3,5 km.
Šta napisati posle ovih redova ? Ništa dragi naši Rusi i nerusi. Navedeni bankroti nisu ni 10% ot uništenog. Prokleti jevropejski avanturisti prde da je to moralo da se desi jer "tržišna ekonomija" nema cenu! Vidi budala narode ruski. Tržišno, a nema cenu. Pa i u komunizmu se znalo šta košta kilo mesa. Kod Rusa je taj posao obavio Jegor Gaidar, a kod Srba neki Dinkić i "žuta bagra" i jedina je razlika u tome što je Gajdar odavno preminuo a "srpski Gaidar" Dinkić i mali Tadići i Koštunićani uživaju u blagodetima buržujskih strasti u Dedinjskim vilama, brdima oko Ženeve, Monte Karla ... Ne verujete???
Od sutra nema više Putina u Glasu Javnosti. Dosta je bilo.
AUTOR: Vlastimir Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
