PUTIN JE SIN STALJINA
Autor: Glas javnosti
Vladimir Putin sve više liči na Josifa Staljina samo mu fale brkovi. Moguće je mu u venama curi Staljinova krv ili ne, ali mu mozak sve više liči na mozak verovatnog pretka. Ovo je poslednji nastavak priče o Staljinu i red je da ga završimo Putinom, naslednikom Staljina.
Dobri ljudi zdrave srpske pameti, uporedite Staljinovu i Putinovu vlast. Čist AJNC - kec na keca. Bi-Bi-Si i Golos Amerike mrze Putina kao što su mrzeli Staljina. Cipele im fiksaju i večiti srpski analitičari, školovani u Segedinu.
Podsećamo vas na tekst objavljen u Glasu Javnosti „ Šta je Staljin poručio Putinu". Ponovo ga pročitajte, ako već niste.
Manite se preplaćenih „drugosrbijanaca“ i sudite na osnovu relevantnih činjenica. Nema života istočno od Austrougarske, ako se ne zgaze zmije koje stalno puze na istok. Pogledajte kako se pounijaćena Evropa ponaša prema Rusiji. Nema više „Smrt Fašizmu“ ima samo – smrt Rusiji.
Isto kao i u vreme Staljina.
Preplaćeni „drugosrbijanci“ kroz usrano dupe ciče o međunarodnom pravu kad im treba, a međunarodnom ne-pravu ćute kao deflorisana mlada. Nećemo o njihovom moralu i istorijskoj pravdi. Oni za to ne znaju i nikad nisu ni bili ljudi. Bog je nešto pogrešio kad ih je pustio na planetu zemlju.
Staljin – diktator! Jeste, pa šta?
Kult ličnost! Jeste, pa šta? Bio je kult ličnosti, ali je bila i ličnost.
Nema demokratije, samo represije i diktature.
Nema, pa šta?
Volter kaže ; „ Demokratija je vladavina šljama“ „
Sokrat kaže:
IZVOR: Ustupljena fotografija / Sokrat o demokratiji
Pitanje: Čije usrane gaće će prostirati kad Putin zgazi žute liberale i ukine apanažu koju primaju u zamenu za prodatu savest? Prodaju savest- piju mokraću - pišaju kolonjsu vodu!
Staljinove proročanske reči, koje su počele da se obistinjuju. Šta je lider SSSR-a rekao o budućnosti?
Da li je bio ljubazan vladar ili okrutni dželat ?
Josif Visarionovič je pred kraj života često davao izjave o svojoj budućnosti, budućnosti zemlje Rusije i ostatka sveta. Moglo se to pripisati gunđanju starca, ali ... sva predviđanja su se ostvarila.
Veoma cenjene zabeleške o Staljinu su pripisane Aleksandri Kolontaj, u to vreme ambasadorki u Finskoj. Staljin je sa njom vodio veoma dug razgovor. Ceo razgovor detaljno je zapisala u svoj dnevnik.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin, Putin i Car Nikolaj
Spomenuo je i Hitlera, rekavši da je čekao njegovu invaziju na Sovjetski Savez. Mišljenje o Hitleru je i tada delovalo kao apsurdna paranoja, jer je Nemačka bila savezničkim paktom povezana sa SSSR-om, a sama se već borila na Zapadnom frontu.
Ipak, sve se ovo pokazalo tačnim.
Godine 1949. pisao je da mu nije ostalo mnogo života i da je osetio približavanje sudbine. Izgradio je jaku državu, pobedio u ratu i tu se završava njegova istorijska uloga.
Četiri godine kasnije, Staljin je umro.
Pored svega dobrog što je učinio za narod i državu znao je da sećanje na njegov uspeh neće dugo trajati, i da će se prljavština izliti na njegov grob. Da, posle smrti oca naroda, njegov grob je bio posut cvećem, a njegovo telo je zauzelo mesto u mauzoleju. Nekoliko godina kasnije, graditelj najjače sile sveta i pobednik rata nikome nije bio potreban.
Posle smrti vođe, sistem je funkcionisao po inerciji, ali je, nažalost, polako počeo da bledi. Pošto su dobili veliko nasleđe, stvoreno gotovo od nule, budući lideri nisu mogli da ga sačuvaju. Stoga je očigledno da je uloga pojedinca u razvoju države od velikog značaja.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin i Putin
Na vlast su došli karijeristi, kojima se Staljin i njegova politika nisu dopadali. Tretman kakav je bio tretman Staljinove generacije vidimo i posle pedeset godina. Staljin se smatra ubicom i ocem svih nedaća u zemlji. Stavljen je u isti džak sa Hitlerom. Njegovo predviđanje se ostvarilo.
Prema njegovim rečima, narod i rusku zemlju čekaju mnoga iskušenja. Vlast će biti u rukama neprijatelja koji će uništiti socijalizam i delovaće u interesu svetskog cionizma.
Iskreno govoreći, Staljin nije bio originalan u ovim predviđanjima. Svetski cionizam će pre ili kasnije zarobiti svetske elite, a Rusija će postati žrtva intriga, i ispljuvana duž i popreko.
Država će propasti, narodna imovina će preći u ruke nekolicine bogataša koji iza kulisa deluju u interesu spoljnog sveta.. Ne podseća li vas to na nešto? Perestrojka, 90-te, predatorska privatizacija, ratovi na Kavkazu i u Čečeniji...
U Staljinovo vreme, čak ni najhrabriji kontrarevolucionari nisu mogli da razmišljaju o tome. Josif Visarionovič je sve ovo rekao mnogo pre svoje smrti. Svaki narod ima svoje zlatno i mračno doba. Nacije dostižu vrhunac moći i apsolutnu pustoš. Nekome se može učiniti da je ovo što je gore napisano zaverenička glupost. Svako odlučuje da veruje ili ne, ali ne možete da odbacite činjenice. Mnogo se od onoga što je predvideo za 20. vek ostvarilo, tako očigledno da je nemoguće "intelektualno" tumačenje.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin gazda
A ono što nam sprema sadašnjost i budućnost je isključivo naš život i ono što vidimo svojim očima.
Putin postao Staljin. Sin Vladimir liči na oca Josifa. Normalno. Kad smo već kod Staljina, Putin sve ovo treba da uzme u obzir Putin se oslanja na kadar doveden iz Pitera, a Staljina su čuvali narodni Komesari. Čuvali kako
su znali, a nisu kiksirali.
Ko su bili ti komesari koji su živote dali za SSSR, a bije ih glas da su zlikovci?
Slobodoumni ruski liberali sa dačama u Monte Karlu psuju komesare i ližu se sa lažovom Solženjicinom a Staljinovee komesare časte represijama. Bilo, nije da nije ali kad i zašto?
Evo jednog odgovora.
Ako se složimo sa tezom da je Sovjetski Savez bio vrhunac ruske civilizacije, onda to znači da je Staljin taj koji je zemlju dovukao do ovog vrhunca. I to je samo činjenica. Postoje, naravno, negativni aspekti koji su se odvijali uporedo sa ovim procesima, ali su zasenjeni svim pozitivnim stvarima koje je Josif Visarionovič učinio. Otuda neverovatna ljubav naroda prema ovom vođi do danas.
Staljin zaista izaziva simpatije većine naroda ruske zemlje, jer pod vođstvom ovog čoveka Rusija je postigla ogroman uspeh. Zato neprijatelji toliko mrze patriote, ali se ne plaše imena Staljin. Oni se plaše svega što Rusija može da učin , što je ojačala i zato omalovažavaju takve figure..
Ruski neprijatelji stalno govore o izdajnicima poput Gorbačova i Jeljcina, hvaleći ih, jer učinili su rusku zemlju slabom, blizu potpunog uništenja.
Dakle, imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje kakav je odnos današnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina prema Josifu Staljinu i njegovoj zamisli – Sovjetskom Savezu? Ovo pitanje je direktno postavljeno Putinu više puta, ali se teško može očekivati da Putin pocepa košulju i kaže: „Za otadžbinu! Za Staljina!“
Iako ima mnogo bajki o represijama: zvanično, tokom čitavog staljinističkog perioda od 1924. do 1953. godine, represirano je 3 miliona 7 hiljada ljudi. Od ovih je osuđen na najviši stepen kazne, tj. izvršenje - 681.692 ljudi. A ovaj broj zapravo uključuje dosta kriminalaca, poput Bandere, šumske braće i drugih nacističkih poslušnika. Da podsetim da je ovo poslerevolucionarno vreme, vreme formiranja vlasti, predratno, ratno i posleratno vreme.
Pored toga, glavne represije (85%) dogodile su se 36-38 godina i nazvane su Ježovske represije u čast šefa NKVD Nikolaja Ježova, koji ih je sprovodio. Tada je streljan i sam Ježov. 1947 godine u Sovjetskom Savezu je ukinuta smrtna kazna.
Upravo su oni ti koji su tokom ratnih godina, kada su nacisti zauzeli sva žitna polja u zemlji - Ukrajinu, Rostov, Kuban - uspeli da uzgajaju i požanju useve na preostalim zemljama, što je omogućilo vojsci da ne gladuje, što je omogućilo da snabdevaju gradove i sela hranom, iako oskudnom. Narodni komesari pobede su ostavili svoja velika dostignuća – železnice, fabrike, kosmodrome, naučne institute. Ostavili su narodu svoje zapovesti: da čuvaju rusku Otadžbinu kao zenicu oka. Pokazali su šta sve može čovek obasjan velikim snom. Da li je postojao takav period u ruskoj istoriji? Bio je, i to sasvim nedavno. U Rusiji je bilo ljudi koji su bili sposobni da od umiruće, skoro izgubljene zemlje sačuvaju najveću državu na svetu. Bilo je takvih vremena, i bilo je takvih ljudi.
Od 1930. godine u zemlji je prvi put uvedeno opšte osnovno obrazovanje. Od 1951. godine sedmogodišnje školovanje postalo je obavezno. Takozvani kult ličnosti Staljina se često smatra jednom od odvratnih karakteristika staljinističkog režima, navodno izazvanom željom da se ugodi vođi i udovolji njegovom narcisoidnom karakteru. Staljinovi klevetnici i falsifikatori istorije su ga predstavljali kao neku vrstu mentalno bolesnog Kaligulu. U stvarnosti, Staljin je imao je visoku samokontrolu, uravnoteženi „Imidž“ i samoironiju.
Gospode, pomozi Putinu da postane Staljin! Narod ovo čeka!
Sada samo uporedite kako se Putin odnosi prema Lenjinu, koji ima mnogo spomenika u Rusiji, i
Staljinu. Putin nikada nije počeo da kritikuje Staljina iz vedra neba, ali je Lenjin to često dobijao.
Putin ga je više puta, govoreći o Lenjinu, upoređivao sa Staljinom, jasno stavljajući do znanja da
je Staljin za zdrav politički sistem, I o spomenicima. Jednom, na konferenciji za štampu, postavljeno mu je pitanje o spomeniku Staljinu. Na to je on odgovorio, kao da se obraća takozvanoj liberalnoj eliti Rusije i kaže da su iz ugla liberala Staljin i engleski državnik Kromvel isto, ali postoji spomenik Kromvelu, a Staljinu ne. Po čemu se Kromvel razlikuje od Staljina? Tako, niko ga ne ruši
.
U intervjuu američkom reditelju Oliveru Stounu , Putin je podsetio na Napoleona:
"Napoleon je idolizovan. Šta je uradio? Došao je na vlast na talasu revolucije i ne samo da je
obnovio monarhiju, već se proglasio i carem i doveo Francusku do nacionalne katastrofe, do
potpunog poraza. Ima više nego dovoljno takvi likovi, takve situacije u svetskoj istoriji.” .
Evo još jednog veoma razotkrivajućeg razgovora Putina o Staljinu, u kome on ponovo poredi
Staljina sa zapadnim liderima, rekavši da su oni imali kontakte sa Hitlerom, okaljali sebe, a
Staljin se nije sastao sa njim. Zaključak iz ovog poređenja je očigledan. Ruski vođa – Staljin je
humaniji od zapadnjaka, onih koji su se družili sa najkrvožednijim nacistom.
Staljin nije upotrebio atomsku bombu protiv Nemačke, ali jesu SAD. Štaviše, upotrebili su je
protiv države koja nije imala atomsko oružje i koja je već trpela poraz. Doduše, nije je imao ni Staljin ali je mogao da sruši celu Nemačku, kao Amerikanci Drezden.
Ovaj zločin Sjedinjenih Država još nije osuđen kao zločin bez presedana. Vredi dodati da je Zapad veoma aktivno ubijao civilno stanovništvo Nemačke, a Staljin je u međuvremenu govorio
da Hitleri dolaze i odlaze, ali nemački narod ostaje.
Rat u Gazi nije ništa drugo od bombardovanja Drezdena, prestonice Lužničkih Srba. Najlepši
grad u Nemačkoj je totalno srušen u napadu bombama, a bez ijednog vojnog razloga. Grad bez neke industrije, bez vojnih kasarni - Ništa. Duplo roze.
Što se čudite što Izraelci uništavaju Palestince. Narod ko narod - Amerikanci ko Amerikanci.
Dobro, biju Jevreji ali to je isto što i američki Jevreji.Eto, sad volite kaubojske filmove!
Gotovo sve Putinove izjave o Staljinu sadrže njegovu skrivenu odbranu. Da, Staljin je tiranin,
kao što propaganda govori od 1956. godine, ali hajde da ga uporedimo sa Lenjinom, britanskim
liderima, Napoleonom i američkim rukovodstvom, koji su superiorniji od Staljina u negativnim akcijama. Dakle, izvedite svoje zaključke.
I da rezimiramo. Putin zaista smatra Staljina diktatorom, ali diktatorom koji je humaniji od
zapadnih političara, i diktatorom koji je stvorio veliku državu.
A da, Volgogradu treba da vrati ime Staljingrad.
Vlastimir Ninin
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
