Putin i Si Đinping sahranjuju "Američki mir"

Ruski i kineski predsednik su ove nedelje u Moskvi otkrili svoju zajedničku posvećenost redefinisanju globalnog poretka, odnosno poduhvatu "koji nije viđen poslednjih 100 godina"

Ono što se upravo dogodilo u Moskvi nije ništa drugo do nova Jalta, koja se uzgred , nalazi na Krimu. Ali za razliku od značajnog sastanka američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, sovjetskog lidera Josifa Staljina i britanskog premijera Vinstona Čerčila na  SSSR-ovom Krimu  1945. godine, ovo je prvi put u skoro pet vekova da nijedan politički lider sa Zapada ne postavlja globalne dnevni red.

Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin sada vode mnogostrani, multipolarni šou. Zapadni ekstremisti mogu da koriste svoje plačljive izvedbe koliko god žele: ništa neće promeniti spektakularnu viziju i suštinu ovog svetskog poretka u razvoju, posebno za globalni jug.

PANAJOTIS PAVLOS: Zbog čega Grčka ne sme priznati Kosovo?

Ono što Si i Putin nameravaju da urade detaljno je objašnjeno pre njihovog samita, u dva teksta koja su napisali sami predsednici. Poput visoko sinhronizovanog ruskog baleta, Putinova vizija je  preneta u Pipls Dejli u Kini, fokusirajući se na „partnerstvo vezano za budućnost“, dok je Sijeva objavljena u Ruskom listu i vebsajtu RIA Novosti, fokusirajući se na novo poglavlje saradnje i zajedničkog razvoja.

Od samog početka samita, govori Sija i Putina doveli su NATO masu u histerično ludilo od besa i zavisti: portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova savršeno je uhvatila raspoloženje kada je primetila da Zapad „peni na usta .”

Naslovna stranica ruske Gazete u ponedeljak je bila veoma simbolična: Putin obilazi Mariupolj bez nacista, ćaska sa stanovništvom, rame uz rame sa Sijevim urednikom. To je, ukratko, bio sadržajan odgovor Moskve na vašingtonski predstavu sa MK-9 i smicalice Međunarodnog krivičnog suda. „Penite na usta“ koliko god želite; NATO doživljava temeljno ponižavanje u Ukrajini.

Tokom svog prvog „neformalnog“ sastanka, Si i Putin su razgovarali ne manje od četiri i po sata. Na kraju, Putin je lično otpratio Sija do limuzine. Ovaj razgovor je bio glavna stvar: mapiranje linija multipolarnosti – koje počinje rešenjem za Ukrajinu.

Očekivano, bilo je vrlo malo "curenja iz šerpe", ali je prilično značajno ono o njihovoj „opširnoj razmeni“ povodom Ukrajine. Putin je ljubazno naglasio da poštuje stav Kine – izražen kroz plan Pekinga za rešavanje sukoba u 12 tačaka, koje je Vašington potpuno odbacio. Ali ruska pozicija i dalje ostaje veoma čvrsta: demilitarizacija, ukrajinska neutralnost i učvršćivanje novih činjenica na terenu.

Istovremeno, Rusko ministarstvo spoljnih poslova  potpuno isključuje ulogu SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke u budućim pregovorima o Ukrajini: oni se ne smatraju neutralnim posrednicima.

Multipolarni jorgan

Sledeći dan je posvećen poslovnim temama: sve od energetike i „vojno-tehničke“ saradnje do poboljšanja efikasnosti trgovinskih i ekonomskih koridora koji prolaze kroz Evroaziju.

Rusija je na prvom mestu kao dostavljač prirodnog gasa za Kinu – prevazilazeći Turkmenistan i Katar – najvećim delom preko 3.000 kilometara gasovoda "Snaga Sibira" koji ide od Sibira do kineske severoistočne provincije Heilongđang, a koji je pokrenut u decembru 2019. godine. Pregovori o gasovodu "Moć Sibira II" koji bi išao preko Mongolije brzo napreduju.

ALISTER KRUK: Nova uloga zapadnih obaveštajnih službi

Kinesko-ruska saradnja u oblasti visoke tehnologije će dostići nove visine: 79 projekata u vrednosti od preko 165 milijardi dolara. Sve od tečnog prirodnog gasa do konstrukcije aviona, mašina za proizvodnju alata, istraživanja svemira, agroindustrije i unapređenih ekonomskih koridora.

Kineski predsednik je eksplicitno rekao da želi da poveže projekte Novog puta svile sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Ova interpolacija je prirodna evolucija. Kina je već potpisala sporazum o ekonomskoj saradnji sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Ideje ruskog makroekonomskog stratega Sergeja Glazjeva konačno su urodile plodom.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, postoji novi poriv ka poravnanjima u nacionalnim valutama – između Azije, Afrike, i Latinske Amerike. Za praktične svrhe, Putin je prihvatio ulogu kineskog juana kao nove trgovinske valute po izboru dok se nastavljaju složene diskusije o novoj rezervnoj valuti podržanoj zlatom i/ili robom.

Ova zajednička ekonomska/poslovna ofanziva je povezana sa usklađenom rusko-kineskom diplomatskom ofanzivom za preuređenje ogromnih delova zapadne Azije i Afrike.

Kineska diplomatija funkcioniše kao matrioška (ruske lutke) u smislu dostavljanja suptilnih poruka. Daleko od toga da je slučajnost što se Sijevo putovanje u Moskvu poklapa sa dvadesetogodišnjicom američkog „Šoka i strahopoštovanja“ i ilegalne invazije, okupacije i uništenja Iraka.

Takođe, preko 40 delegacija iz Afrike doputovalo je u Moskvu dan pre Sija da učestvuje na parlamentarnoj konferenciji „Rusija-Afrika u multipolarnom svetu” –  kao uvod u drugi Rusko-Afrički samit sledećeg jula.

Područje oko Dume izgledalo je baš kao u davno vreme Pokreta nesvrstanih kada je veći deo Afrike održavao veoma bliske antiimperijalističke odnose sa SSSR-om.

Putin je izabrao baš ovaj trenutak da otpiše više od 20 milijardi dolara afričkog duga.

U zapadnoj Aziji, Rusija i Kina deluju potpuno sinhronizovano.  Rusija je u Bagdadu i Omanu, zapravo, pokrenula saudijsko-iransko približavanje: upravo su ti pregovori doveli do potpisivanja sporazuma u ​​Pekingu. Moskva takođe koordinira razgovore o zbližavanju Sirije i Turske. Ruska diplomatija sa Iranom – sada pod statusom strateškog partnerstva – drži se na posebnom koloseku.

Diplomatski izvori potvrđuju da je kineska obaveštajna služba, putem sopstvenih istraga, sada u potpunosti uverena u Putinovu ogromnu popularnost širom Rusije, pa čak i unutar političkih elita Rusije. To znači da zavere o promeni režima ne dolaze u obzir. Ovo je bilo od suštinskog značaja za odluku Sija i Džongnanhaija (kineskog centralnog štaba za partijske i državne zvaničnike) da se „klade“ na Putina kao partnera od poverenja u narednim godinama, obzirom da bi se on mogao kandidovati i pobediti na sledećim predsedničkim izborima. Kina je uvek najbitniji kontinuitet.

Smrt američke meke moći

Dakle, samit Si-Putin je definitivno zapečatio Kinu i Rusiju kao sveobuhvatne strateške partnere na duge staze, posvećene razvoju ozbiljne geopolitičke i geoekonomske konkurencije sa zapadnim hegemonima u opadanju.

Ovo je novi svet stvoren u Moskvi ove nedelje. Putin je to ranije definisao kao novu antikolonijalnu politiku. Sada je postavljen kao multipolarni jorgan. Sada nema zaustavljanja rušenja ostataka "Američkog mira".

„Promene koje se nisu desile 100 godina“

U knjizi Pre evropske hegemonije: Svetski sistem od 1250 - 1350 pre Hrista, Dženet Abu-Laghud je pažljivom naracijom objasnila kako je izgledao preovlađujući multipolarni poredak kada je Zapad "kaskao za Orijentom". Kasnije je Zapad prevladao samo zato što je "Orijent bio privremeno u neredu".

Možda smo svedoci sličnih istorijskih promena  u nastajanju, izraženih oživljavanjem Konfučijanizma (poštovanje autoriteta, sa posebnim naglaskom na društvenoj harmoniji), kao ravnoteže svojstvene Istoku i duhovne moći Istočnog pravoslavlja. Ovo je, zaista, civilizacijska borba.

Moskva je, konačno dočekavši prve sunčane dane proleća, ove nedelje pružila najznačajniji prikaz „sedmica u kojima se dešavaju decenije“ u poređenju sa „decenijama u kojima se ništa ne dešava“.

Dvojica predsednika su se oprostila na dirljiv način.

Si: „Sada se dešavaju promene koje se nisu desile  poslednjih 100 godina. Kada smo zajedno, mi pokrećemo ove promene.”

Putin: "Slažem se."

Ksi: "Čuvaj se, dragi prijatelju."

Putin: "Bezbedan put."

SKINI APLIKACIJU