Pukovnik Milan Belić: Ubistvo predstavnika najviših državnih organa

Svako društvo neminovno prate pojave ugrožavanja, samim tim i ugrožavanje predstavnika najviših državnih organa. Istorijska dešavanja dokazuju da su najviši predstavnici države, bez obzira da li su kraljevi, kraljice, predsednici, premijeri, ministri ili politički i verski velikodostojnici, uvek bili izloženi raznim oblicima ugrožavanja. 

Aktuelnim krivičnim zakonikom Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, 35/2019) u članu 310. predviđa se krivično delo „Ubistvo predstavnika najviših državnih organa – Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, člana Vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili Republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnom robijom“.
Ovo krivično delo spada u dela kriminaliteta koje sadrži visok stepen društvene opasnosti a u njegovom izvršenju ispoljava se bezobzirnost i drskos. Kod ovog kao i nekih srodnih krivičnih dela predviđena je i kažnjivost za pripremne radnje, što upućuje organe nadležne za bezbednosnu zaštitu da usmere aktivnosti na blagovremeno otkrivanje (prikupljanje, upoređivanje, ocenjivanje i analiziranje bezbednosno relevantnih podataka o aktivnostima usmerenih na ugrožavanje bezbednosti predstavnika najviših državnih organa) pripreme ovih krivičnih dela i njihovih učinilaca još u fazi pripremanja, što dovodi do sprečavanja izvršenja ugrožavanja u ovom slučaju atentata
Atentat kao manifestacioni oblik ugrožavanja je jedan od najzastupljenijih oblika ugrožavanja najviših državnih predstavnika, akt sračunat na umišljajno ubistvo visokih državnih ili vojnih ličnosti koji je ujedno najstarije i najfundamentalnije sredstvo ekstremista i terorista a u novije vreme organizovanih kriminalnih grupa.

 

Ugrožavanje atentatom je po pravilu organizovano i konspirativno, odnosno tajno i prikriveno. Nosioci mogu biti: terorističke grupe, kriminalne grupe, službe bezbednosti, vojne i paravojne formacije, ekstremno motivisani pojedinci, fanatici kao i psihološko nestabilne ličnosti.
Od svih oblika ugrožavanja državnih predstavnika, atentat je danas, po oblicima ispoljavanja i opasnosti, prisutan u svim delovima sveta. To je osnovni razlog zbog kojeg se u današnje vreme mnogo govori i piše o atentatima, odnosno zaokuplja pažnju opšte i stručne javnosti. Istraživanjem sadržaja brojnih dokumenata, pisanih izvora koji sadrže činjenice relevantne za istraživanje atentata kao što su: priručnici, stručni i naučni radovi, statistički podaci,  došlo se do adekvatnih podataka sa kvalitetnim opisom manifestovanih sadržaja koji daju jasnu sliku ovog oblika ugrožavanja predstavnika najviših državnih organa.
Analitički zaključci su potvrdili zajedničke trendove u aktivnostima terorističkih i organizovanih krimnalnih grupa u pripremi i realizaciji atentata.

Radnje koje prethode izvođenju atentata

Ugrožavanje je po pravilu pripremljeno i detaljno isplanirano, aktivnosti su usmerene na: prikupljanje podataka o meti napada (lokacija, obezbeđenje, udaljenost od snaga koje bi mogle pružiti pomoć); izviđanje i proceni objekta i mogućeg protivdejstva; proceni  važnosti objekta napada i proisteklih efekata i posledica; proceni pravaca ubacivanja u zemlju, legalno ili ilegalno po manjim grupama, mesto okupljanja, način upućivanja i prenosa oružja i opreme; ostvarivanje saradnje sa angažovanim saradnicima na teritoriji napada...
Prednost koju atentatori imaju prilikom napada je posledica elemenata iznenađenja i kontrole nad vremenom i mestom napada. Ti elementi su uglavnom bazirani na nedostacima koji postoje u sistemu zaštite kao što su: nepažnja, slab izbor vozila koje se koristi i vozača (primer atentat na kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine), nepoznavanje i neproveravanje kritičnih tačaka na trasi kretanja...
Kada su u pitanju metodi rada terorista i organizovanih kriminalnih grupa posebno njihovo delovanje, treba istaći da oni najčešće deluju pojedinačno ili u grupama različitog brojnog sastava, koji su posebno obučeni za tačno određene zadatke. Deluju u vidu napada, upada, zaseda. Zasede se izvode konvecionalnim naoružanjem (vatrenim oružjem) ili sa improvizovanim  eksplozivnim napravama.


Tipovi zaseda uključuju: mobilne, fiksne i postavljena improvizovana eksplozivna sredstva (IES) na trasi kretanja.
 Mobilne zasede su one u kojima je meta napada u tranzitu ili kada je meta napada stacionirana, ali se napadači kreću i nisu prethodno smešteni na fiksiranu lokaciju (često se ove vrste zaseda sprovode korišćenjem motorcikla kao prevoznog sredstva, takođe mogu biti sprovedene od strane napadača – pešaka).
Fiksne zasede su one gde se napad odvija dok je meta napada stacionirana ili je element napada prethodno smešten na fiksiranu lokaciju. Mogu se, ali i ne moraju, koristiti barikade koje bi kontrolisale žrtvu u zoni napada.
U zasedi sa improvizovanim eksplozivnim napravama koje se često podmeću duž trase kretanja kojom se meta napada kreće ili u parkiranom vozilu na trasi kretanja. IES može da se detonira na daljinu ili to može učiniti bombaš samoubica, IES na trasi kretanja su najčešće skrivena, najčešće su postavljene na tački suženja na najavljenoj trasi kretanja. Aktiviranje IES se najčešće izvodi električnim  provodnicima, koje kontroliše jedan od članova terorističke, kriminalne grupe koji ima legendirano prisustvo u zoni napada. Ako se koristi žičano aktiviranje, nije neophodna blizina osobe koja detonira IES, može biti u kontaktu sa članom grupe koji ima vizuelnu kontrolu zone napada - opservaciona tačka. U atentatima se takođe koriste i bežični sistemi u aktiviranju IES, kao i sistemi koji aktiviraju IES na potez ali su ređi slučajevi.

 Ono što bih istakao da sposobnost organizovane kriminalne grupe ili terorističke grupe da izvrše atentat na najviše državne predstavnike se ogleda u njihovoj mogućnosti da sprovedu prikupljanje podataka o meti napada, da te informacije obrade i izrade plan akcije, da imaju raspoloživo i obučeno ljudstvo da izvede napad i da poseduju sresdstva za izvršenje napada, novac i logističku podršku.

Planiranje atentata

Kao što sam napomenuo analitički zaključci potvrđuju zajedničke trendove u aktivnostima terorističkih i organizovanih  kriminalnih grupa u pripremi i izvršenju napada na određeno lice ili objekte koji oni koriste. Terorističke i organizovane kriminalne grupe se u svojim aktivnostima pripreme za izvođenje napada usredsređuju na slabosti sistema zaštite određenog lica da bi u napadu koristili što je moguće manje ljudstva i najefikasnije sredstvo za izvršenje.
 U pripremanju napada prikupljaju informacije, analiziraju jake i slabe strane sistema obezbeđenja, utvrđuju ustaljene navike pripadnika obezbeđenja i mete napada. Podaci o izvršenim napadima u novije vreme pokazuju da nosioci aktivnosti ugrožavanja, analiziraju i verovatne mere kojima će se odgovoriti na njihove namere i napade. 
Izvođenje atentata podrazumeva određene hronološke faze: izbor mete, prikupljanje podataka o meti napada, osmatranje, praćenje mete napada, planiranje napada, izvršenje napada, bekstvo sa mesta napada.

Izbor potencijalnih meta


Meta napada može da bude pojedinac, predsednik, ministar, ambasador... ili objekat, vlada, ambasada.... Izbor mete se zasniva na ciljevima i sposobnostima terorističke ili kriminalne grupe. Pre selekcije stvarne mete može biti identifikovano više potencijalnih meta. Cilj je da se odabere meta sa najmanje rizika, visoko rangirani pojedinac ili objekat gde su mere zaštite najslabije.
Izborom potencijalnih meta počinje ciklus planiranja, broj meta nije ograničen u početnoj fazi procesa selekcije.
Kada se identifikuje nekoliko potencijalnih meta, pravi se završna selekcija, bira se najlakša žrtva koja će obezbediti najveće rezultate u prilog ciljeva organizacije, primer atentat na predsednika vlade Španije K Blanka 1973. godine. U ovoj fazi razmatra se: mogućnost pristupa prostoru u kojem gravitira meta, nivo bezbednosti akcije od pripremnih radnji do realizacije napada, mogućnost posedovanja potrebne dokumentacije za legendiranje prisustva na tom prostoru, potrebno oružje, transport i logistika.
 Biranje mete je bazirano na cilju i sposobnosti te grupe. Indikacije su da broj potencijalnih meta može biti identifikovan pre biranja trenutne žrtve. Cilj je da se bira žrtva koja bi „proizvodila najbolje rezultate” sa najmanjom količinom rizika. 
 Uticaj na izbor mete često bude izraz motivacije i ideologije.  Mete su simboli vlasti, reprezentativni pojedinci koje povezuju s ekonomskom eksploatacijom, društvenom nepravdom ili političkim ugnjetavanjem. I verske grupe koriste mnogo simbolizma. One u izboru mete dodaju verski povezane pojedince - misionari, verske aktivnosti.
Oblik simbolizma je i napad na određene godišnjice ili komemorativne datume koji imaju poseban značaj za njihove „neprijatelje“.
Meta koja pokazuje potencijalnu ranjivost postaje prioritet, za tu metu se prikupljaju detaljne informacije radi izrade plana napada. U ovoj fazi učestvuju pripadnici same terorističke grupe - operativci. Trajanje aktivnosti u ovoj fazi je kraće, od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Faza prikupljanja podataka o meti


Nakon što je izabrana meta, sledi prikupljanje podataka o meti. Svi atentati na određena lica su uključivali prikupljanje podataka o meti pre napada. Lično-psihološki motivisani napadači takođe prikupljaju podatke o meti napada. Većinu podataka o meti koje prikupe terorističke ili kriminalne grupe, nabavljene su iz brojnih raspoloživih legalnih izvora, televizija, dnevna i nedeljna štampa, telefonski imenici, vladini imenici koji nisu poverljive prirode, radio, biblioteke...
Osmatranje počinje u odnosu na prethodno izbrane mete, sa ciljem prikupljanja informacija i utvrđivanja koju metu je najlakše napasti.
Ovaj period osmatranja traje nekoliko nedelja do mesec dana pre samog napada. Osmatranje i prikupljanje osnovnih informacija vrše periferni članovi terorističke, kriminalne grupe, najčešće kroz mnogobrojne legitimne, javne izvore.

Osmatranje, praćenje mete napada

Osmatranje mete je neophodno da bi se prikupile sve informacije o meti. Bez faze osmatranja i praćenja ne može da se izvrši napad. U ovoj fazi angažuju se novi i neiskusni članovi terorističke ili kriminalne grupe jer njihovo hapšenje neće ugroziti grupu, organizaciju. Ova faza traje najmanje nekoliko nedelja do mesec, dva pre samog napada. Osmatranje počinje u odnosu na prethodno izabrane mete a na osnovu prikupljenih informacija potvrđuju koju metu je najlakše napasti. Mete koje pokazuju potencijalnu ranjivost dobijaju prioritet i o njima se prikupljaju dodatne informacije.

Planiranje napada

Informacije dobijene osmatranjem osnova su za planiranje napada. U fazi planiranja procenjuju stanje bezbednosti, angažuju ljudstvo za podršku, iznajmljuju kuću, stan (u većini slučajeva u blizini mesta napada, legendirano) za skrivanje, analiziraju alternativne pravce za beg, određuju metod napada, obezbeđuju oružje i opremu za izvršenje napada. U toku planiranja napada često se vrši dodatno osmatranje radi potvrde prethodnih informacija ili procenjivanja plana napada.
U fazi planiranja napada dobro organizovane grupe vrše probe i simulacije samog napada. Probe vrše na samom mestu napada (primer otmica i ubistvo Alda Mora 1978. godine) ili na sličnom prostoru kako bi proverili plan napada, opremu, pravce evakuacije, testiranje izvršilaca, evaluaciju... Raspoređivanje  izvršilaca na lokaciji u blizini mesta koje je odabrano za napad je legendirano (primer atentat na predsednika vlade Španije, Karera Blanka) i po pravilu bez oružja.
Dobijeni podaci, informacije iz prethodnih faza, služe kao osnova za izradu plana napada, koji pored ostalog obuhvata regrutovanje izvršilaca i ljudstva za podršku, iznajmljivanje bezbedne kuće, stana, trase izvlačenja, sredstava za izvršenje napada. U izradi plana napada poseban akcenat daju na: faktor iznenađenja, legendiranje prisustva u zoni napada, vidljivost, vreme, mesto, uslove za napad, diverzije, sekundarni napad, novac, vozila, lažna dokumenta, maskiranje, kod otmica (sigurnu kuću , stan, hranu, vodu, tim za 24 časa nadzora nad otetim, alternativne pravce za bekstvo...).

Kritične tačke (moguće mesto napada)

Sagledavanjem, analiziranjem ciklusa planiranja i upoređivanje dnevnog rasporeda kretanja određenog lica sa trasom i okolinom na kojoj se trasa nalazi, može se predvideti gde se napad može dogoditi. Lokacije mogućeg mesta napada su svaka lokacija kroz koju mora određeno lice da prođe od tačke A do tačke B a to su uglavnom blizina mesta rada i mesta stanovanja, zvanični sastanci u zvaničnim objektima.


Proba napada

Dobro organizovane terorističke i kriminalne grupe prave probe na samom mestu napada ili na sličnom prostoru da bi proverili plan napada, opremu i identifikovali nove potrebe za uspešnost akcije. Važno je istaći da uvek imaju legitimni razlog za svoje prisustvo na tom prostoru i po pravilu ne nose oružje.

Izvršenje napada

Faza napada je vremenski najkraća i traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Noviji trendovi su serija napada u vremenskom razmaku od 10-15 sekundi, na mestu određenom za napad. Početak faze napada u velikom broju slučajeva uključuje „identifikaciju mete“, potvrdu lokacije mete i signal da se nastavi po planu napada ili odustane od napada. Signal se može poslati radio vezom, mobilnim telefonom, mahanjem rukom, blinkanjem svetlima. Po indentifikaciji mete, ostaje vrlo kratko vreme do napada. Osoba za identifikaciju mete biće locirana odmah izvan zone napada,  ona može i ne mora biti deo terorističke, kriminalne grupe.
Atentatori provode minimum vremena ne više od 20 tak minuta u zoni napada da bi smanjili svoju mogućnost otkrivanja i preduzimanja protivmera.
 Analize pokazuju da kad se pokrene akcija, procenat uspeha je 90%. Taj procenat je visok zbog taktičke prednosti, inicijative, izbora mesta, vremena i uslova napada, korišćenja obezbeđenja položaja podrške radi neutralisanja reakcije snaga koje štite metu i njihovih mera obezbeđenja i korišćenja odvraćanja pažnje i sekundarnih napada.

Bekstvo sa mesta napada

Bekstvo izvršilaca sa mesta napada predstavlja posebnu fazu u planiranju napada (dodatne sabotaže, odvraćanja pažnje, trase...). Plan bekstva sa mesta napada je deo opšteg plana napada u kome se precizno određuje pravac, trasa bekstva i lokacija za skrivanje, osim u samoubilačkim napadima.