Propali poslovi EMIRATA u SRBIJI

Netransparentnost poslova koje firme iz UAE obavljaju u Srbiji i dalje su predmet pitanja kako novinara tako i građana.

Pišu: Isidora Martać i Marko Čonjagić

Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke i njenog sadašnjeg lidera Aleksandra Vučića 2012. godine, povezanost naše zemlje i Ujedinjenih Arapskih Emirata stalna je tema u javnosti.

Obim međusobne saradnje kontinuirano raste, a uprkos brojnim najavljenim projektima koji nikad nisu zaživeli, poput Mubadaline fabrike čipova, Beograd na vodi, krediti i kupovina poljoprivrednog zemljišta od strane firmi iz Emirata ne posustaje.

Poslovi kompanija iz UAE u Srbiji

Er Serbia

Prvi posao između Srbije i UAE bio je prodaja 49 odsto akcija nekadašnje kompanije JAT firmi „Etihad“. To je obeležilo 2013. godinu, i dugo zatim predstavljano je kao projekat od izuzetne važnosti za našu državu. U godinama koje su došle, posebno kada je izbila pandemija Covid-19, udeo UAE se sa 49 odsto akcija smanjio na 18 odsto. To je pravdano lošim poslovanjem firme usled nastale situacije sa kovidom.

Dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom, istaklo je Ministarstvo finansija, a prenela Radio Slobodna Evropa (RSE).

Beograd na vodi

Projekat „Beograd na vodi“, stambeno-poslovni kompleks na desnoj obali Save blizu centra Beograda, usred koga se uzdiže kula od 168 metara, najvidljiviji je i najkontroverzniji simbol ove saradnje.

Taj projekat obeležili su brojni incidenti. Rušenje u Hercegovačkoj ulici zbog kog građani i dalje protestuju a koje ni do danas nije rasvetljeno, do toga da je Srbija besplatno dala zemljište u svrhu izgradnje.

Deo javnosti je 2014. godine ukazivao na loša urbanistička rešenja vezana za Beograd na vodi, pa je tada najavljena izmena Generalnog urbanističkog plana, čemu su se usprotivili civilni aktivisti koji smatraju da ove izmene idu u korist privatnom kapitalu, a nauštrb građana.

Tadašnji premijer, danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić izjavio je da „mi nemamo nikakav problem ni sa GPU, ni sa generalnom regulacijom. Potrebna je naša odluka da krenemo u sprovođenje ovog projekta u delo. Imamo veliki broj zainteresovanih investitora, ali je besmisleno da o tome govorimo, jer će naravno ići tender i moraće da postoji utakmica i takmičenje za ovako nešto.“

Srbija je 2014. i 2016. godine dobila po milijardu dolara zajma od Abu Dabija za budžetsku podršku, ali to je nastavljeno. I ove godine, naša država je dobila milijardu evra kredita od UAE na koje ćemo platiti samo 3 odsto kamate, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio „praktično kao poklon“, jer po njegovim rečima „Mađarska, kao i neke druge zemlje članice EU kredite dobijaju po kamati od šest odsto“.

Takođe, u vreme minstrovanja Mlađana Dinkića 2013. godine, dok je obavljao funkciju ministra privrede, Razvojni fond iz Abu Dabija uložio je 400 miliona evra u vodosisteme u Srbiji.

Fortenova grupa

Merkator S, Sberbank, Roda, Idea su firme koje su poslovale u Fortenova grupi, čiji je vlasnik bio Agrokor. Na zvaničnom sajtu Fortenova grupe, navodi se da Merkator S sa mrežom koja pokriva 80 gradova i drugih lokacija u Srbiji, poseduje 300 Idea prodavnica i četiri Idea onlajn prodavnice, 33 Roda supermarketa, dva Merkator centra i hipermarketa, četiri Velpro centra i Horeka centra za ugostiteljstvo. Po pisanju hrvatskih medija 43,4 odsto akcija ove grupe prodato je pre nekoliko dana investitoru iz UAE Seifu Alketbiju.

Al Rawefed, Al Dahra, Mubadala, Sinofarm…

Firme iz ove bogate zemlje koje posluju u Srbiji su, pored Etihada i Igl Hilsa, još i Al Rawefed koja se bavi gajenjem žita, Al Dahra koja se bavi proizvodnjom i preradom hrane kao i Mubadala, firma koja je nameravala da se u Srbiji bavi proizvodnjom čipova.

„U Srbiji su zainteresovani da izgrade fabriku i ta investicija, ako se dogovorimo, iznosila bi čak četiri milijarde dolara. Ovde bi se pravilo srce hardvera što bi značilo da moramo da razvijemo dodatno i neke naučne oblasti, kao što je nano tehnologija. To bi ujedno bila ubedljivo najveća investicija u Srbiji i pritom bi posao našlo 1.000 visoko kvalifikovanih stručnjaka, uključujući i naučnike. Mi za taj projekat planiramo da pozovemo srpske naučnike u svetu da se vrate“, rekao je tada Dinkić a preneo naš list.

Netransparentnost poslova koje firme iz UAE obavljaju u Srbiji i dalje su predmet pitanja kako novinara tako i građana.

Naime, u privatizaciji Luke Novi Sad, po istraživanju Insajdera, na tender se prijavila samo jedna firma i to iz UAE, dok se 2016. godine javilo čak 12 firmi. Slično tome, kada je reč o privatizaciji PKB–a, samo se firma Al Dahra pojavila na tenderu i kupila je PKB za nešto više od 105 miliona evra, iako je procena vrednosti Poljoprivredne korporacije Beograda iznosila 104,5 miliona evra, što je samo deo ukupne vrednosti.

Tu je i Sinofarmova fabrika vakcina, u čijoj su izgradnji učestvovale Kina, UAE kao i Srbija, po najavama je trebalo da proizvodi 40 miliona doza godišnje koje bi se izvozile, ali je sudbina ovog projekta nepoznata.

Ne ulažu samo iz UAE u Srbiju. Najviše oružja odlazi u Emirate

UAE su u prethodne tri godine u samom vrhu liste zemalja po vrednosti izvoza naoružanja i vojne opreme (NVO) iz Srbije, pokazuju podaci Ministarstva trgovine Srbije, nadležnog za izdavanje dozvola za izvoz.
Po podacima koje je objavila RSE u 2020. godini na toj listi zauzimaju prvo mesto sa izvezenim oružjem u vrednosti od 61,56 miliona američkih dolara.

Pre tri godine, tačnije 2019. po vrednosti izvoza NVO Emirati su bili druga najznačajnija izvozna destinacija sa 71,45 miliona dolara, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država sa 86,23 miliona dolara.

U 2018. godini Srbija je u Emirate izvezla NVO u vrednosti od 165,26 miliona dolara, čime je ta zemlja prednjačila kao izvozna destinacija.

Poslednji od ugovora sklopljen je u februaru kada su domaća kompanija Jugoimport SDPR i EDGE grupa iz UAE potpisali u Abu Dabiju ugovor o prodaji „značajne“ količine municije, proizvoda kompanije oružja Krušik iz Valjeva.

Takođe je 2013. potpisan ugovor u Abu Dabiju između „Jugoimport SDPR-a“ i kompanije EARTH iz Emirata o zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema ALAS.

Strani mediji su u međuvremenu pisali da je izvoz oružja u Emirate sporan zbog uloge koju ta zemlja ima u oružanim konfliktima u svom okruženju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u aprilu, na izložbi vojne tehnike na aerodromu u Batajnici kod Beograda, komentarišući izvoz oružja, rekao da Srbija izvozi oružje svugde gde je dozvoljen krajnji korisnik.

Ministar finansija o vrednosti arapskih investicija

Prema podacima iz jula 2022. godine Siniša Mali je izjavio da ukupna vrednost arapskih investicija u Srbiji iznosi četiri milijarde dolara.

„Neto priliv u 2018. godini iz UAE u Srbiju bio je 180 miliona evra, a 2010. godine investicije iz UAE su iznosile samo 300.000 evra. Ovaj podatak možda najbolje govori o tome koliko smo ojačali našu saradnju za samo nekoliko godina“, naveo je Mali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru 2021. u Dubaiju izjavio da u Srbiji posluje oko 1.000 kompanija iz Emirata, a prema podacima Narodne banke Srbije direktna ulaganja iz Emirata u Srbiju u 2021. godini iznosila su 11,8 miliona evra.

SKINI APLIKACIJU