Priča o trnu i brvnu (Biblija po Mateju, poglavlje 7)

Na nedavnom susretu predsednika Vučića sa građanima Malog Zvornika javila se dr Sanja Sakan i ispričala celoj Srbiji kroz koje muke prolaze entuzijasti da bi kroz istraživanja dobili rezultate za ocenu pravog stanja životne sredine uopšte, a konkretno kakve su štetne posledice potvrđene u istražnim radovima u pripremi projekta Jadar multinacionalne kompanije Rio Tinto.

Njen nastup je dobio veliku medijsku pažnju u podvojenoj javnosti i naravno sa dijametralno suprotnim komentarima. Nisam poznavala mlađu koleginicu.

Međutim, na mene je ostavio veliki ohrabrujući utisak njen nastup, a posebno neprihvatanje Predsednikove ponude da se stavi na čelo državnog tima za izradu studije o uticaju tog projekta na životnu sredinu. U uređenom društvu se moraju poštovati procedure a Republika Srbija ima važeće zakone koji to uređuju.

Danas se o svakom istraživaču mogu naći podaci na odgovarajućim mrežama, ali je još uvek pravilo da se uvažavaju preporuke kompetentnih naučnika, te sam se obratila onima čije mišljenje cenim. Dobila sam očekivani odgovor da je reč o skromnoj osobi koja nije željna medijske pažnje, pedantnoj i savesnoj u poslu i patrioti. Odjednom je medije zapljusnula poplava vesti o osporavanju tog naučnog dela tima autora u kome je i ona. Upravo je ona iznela u Malom Zvorniku koliko je bila rigorozna recenzija njihovog rada u tom renomiranom časopisa. Postoji jedna obavezujuća klauzula, koja je prihvaćena u svim časopisima koji drže do svog renomea a to je Deklaracija o konkurentskom interesu (Declaration of competing interest), a ugledna izdavačka kuća Elsevier pojašnjava sta to u praksi znači (The authors declare that they have no known competing financial interests or personal relationships that could have appeared to influence the work reported in this paper.) odnosno autori potpisuju da niko nije uticao ni finansijski ni lično na rezultate istraživanja. U širem kontekstu znači da niko nije u sukobu interesa.

Dakle, u medijima se navodi da su glavni naučnik kompanije Rio Tinto i tri redovna profesora Beogradskog univerziteta poslovno angažovanih kod te kompanije podneli zahtev da se rad povuče pomenuti rad ili radikalno ispravi, što je upravo suprotno ovoj klauzuli, da ne govorimo da su u sukobu interesa jer su za svoj rad plaćeni od te kompanije.

Glavni rukovodilac privatne pripremne studije, profesor Aleksandar Jovović je osećao potrebu da objasni taj njihov potez i gostovao je na nacionalnoj televiziju u udarnom terminu
( https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5517845/profesor-jovovic-ne-postoji-razlog-da-200-metara-od-.
kpija-rudnika-ne-gajite-kukuruz.html )

Sada sam se ja nasla u ulozi da objašnjavam poznatima sta je profesor hteo da kaže i koji standardi garantuju kvalitet tog kukuriza budući da je on član svih odbora za standardizaciju i trebalo bi da zna. Prvo sam im rekla da je profesor po specijalnosti odgovoran za postrojenje za preradu rude i dobijanje litijuma, te je izostavio da
pomene da će to postrojenje biti uz rudnik a onda nece biti kukuruza sa klipovima ni od 3 cm
kako je dr Sakan našla.

Usledila su pitanja šta mislim o profesoru Jovoviću? Odgovor ću podeliti u dva dela. Prvi deo ću napisati sa velikim zadovoljstvom. Profesora sam upoznala kao vrlo perspektivnog istraživača na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije u kom sam bila volonterski angašovana da ocenjujem rezultate projekata i pojedinačno istraživača.

Kada je bila osnovana Alterantivna akademska obrazovna mreža (AAOM) 1998. godine, jedan od osnivača pok. profesor Fedor Zdanski je u svoj kurs uključio Aleksandra Jovovića kao saradnika. Program studija u oblasti životne sredine je bio jednogodišnji postdiplomski.
Nastava je bila interaktivna i održavale su se tribine. Kada je 30. janura 2000. godine pukla brana kod
rudnika zlata u Rumuniji i izlio se cijanid u reku Samoš a odatle u Tisu i Dunav , prof. Zdanski i asistent Jovović su održali uspešnu tribinu i prvi prognozirali kakve će posledice biti u Srbiji. Tema prekograničnog prenosa zagađujućih materija je bila vrlo prisutna u predavanjima više kuseva ovih studija posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Ekspertski tim AAOM-a je uradio preliminarnu procenu ekološke štete tog bombardovanja i preneo tada ekspertskom timu G17 i dobio savet od jednog njihovih lidera da se to zaboravi.

Kada sam se prihvatila da organizujem naučno-stručni skup ENERGETIKA I ŽIVOTNA SREDINA u okviru Akademijskog (tada Međuodeljenskog) odbora SANU „Čovek i životna sredina“ 2012. zamolila sam tada već profesora Jovovića da bude član Organizacionog odbora. Skup je bio vrlo uspešan i zaslugom profesora Jovovića u kratkom roku je publikovan obiman zbornik radova. Takav stručnjak i efikasan saradnik je bio potreban Odboru i po proceduri na moj predlog on je i postao njegov član.

Nedavno sam videla iz podataka Naučnog društva Srbije da je 2014. profesor Jovović bio član savetodavnog tela ministarke poljoprivrede i životne sredine. Tada se dogodilo pucanje brane u Stolicama u Podrinju i izlivanje toksičnih metala u poljoprivredno zemljište. S pravom treba postaviti pitanje da li su vršena merenja njihovog sadržaja? Ako su vršena, zašto nisu dostupni rezultati tih merenja ili još gore da država sa sve ministarkom i
savetnicima nije to uradila. Sada se spočitava autorima pomenutog rada da nema podataka za
tzv nulto stanje pre početka istražnih radova kompanije Rio Tinto.

U tom drugom delu mog mišljenja, ako je bilo kome stalo do toga, bih se obratila lično profesoru Jovoviću. Profesor Jovović je u biografiji za Naučno društvo Srbije napisao da je stalni član tehničke komisije za ocenu studija o proceni uticaja određenih projekata na životnu sredinu na nivou Republike, Pokrajine, Grada Beograda i više lokalnih samouprava. Bio je član prve tehničke komisije Ministarstva životne sredine i član prve tehničke komisije
Pokrajinskog sekretarijata za graditeljstvo, prostorno planiranje i životnu sredinu za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu integrisane dozvole. Od 2018. Godine, kada je uključen u izradu studije o uticaju na životnu sredinu projekta JADAR za potrebe privatne kompanije on je u sukobu interesa, te bi bio moralni čin da podnese ostavku na članstvo u pomenutim državnim komisijama. Da dodam da je to i zakonska obaveza zbog mogućeg uticaja na ishod glasanja ako građani budu naterani da iskoriste svoje Ustavno pravo i referendumom odluče sudbinu svog prirodnog blaga.


Dr Zorka Vukmirović, fizikohemičarka

SKINI APLIKACIJU