Za nekoliko dana na Medicinskom fakultetu sprema se održavanje seminara o doprinosu akademika Vladimira S. Kostića, razvoju domaće i svetske medicinske nauke!
Šta reći povodom ovakvog simpozijuma – kurioziteta?
U ranijim tekstovima [1] skrenuo sam pažnju javnosti na manipulisanje predsednika SANU Vladimira Kostića svojim naučnim opusom. Analizirajući njegov naučni opus (do 2019) na osnovu relevantnih izvora podataka – kao što je baza naučnih podataka Web of Science – All Databases [2], izrazio sam sumnju da na nizu radova – na kojima je on ko-autor, predsednik SANU nije aktivno učestvovao u njihovoj izradi i da je fiktivni autor, čije je ime dopisivano iz raznih utilitarnih razloga. Predimenzionirano veličanje naučne aktivnosti predsednika SANU ostavlja nas samo na prvi pogled u dilemi – da li je predsednik SANU naučni Supermen (možda čak i srpski Čak Noris?), ili je naučni megaloman koji je izrastao u jednoj autoritarnoj sredini generiranoj još u komunizmu?
Da je reč o ovom potonjem, govori nam sumarni naučni opus predsednika SANU, neurologa Vladimira Kostića:
publikovao je 840(!) naučnih radova – znači pisao je u proseku bar jedan naučni rad svakih 10 dana(!);
naučni je recenzent u 55(!) časopisa – znači pisao je 2–3 recenzije naučnih članaka mesečno;
mentor 47(!) disertacija (27 doktorskih i 20 magistarskih) – znači rukovodio je 2–3 teze godišnje;
radio svakodnevno na klinici sa brojnim pacijentima – preko hiljadu, hiljade konsultacija, vizita i stručnih sastanaka godišnje;
vršio je (i danas) mnoge značajne javne funkcije – dekan, direktor, predsednik SANU …
U referenci [1] je, na osnovu argumentovanih činjenica iz baze naučnih podataka, izveden zaključak – da postoji opravdana sumnja da je predsednik SANU prisvajao tuđu intelektualnu svojinu, potpisujući se i na radove na kojima nije aktivno učestvovao, da je takvo ponašanje nedostojno mesta predsednika SANU.
Osmog decembra 2021. godine na beogradskom Medicinskom fakultetu održaće se tradicionalni (49) Simpozijum – Stremljenja i novine u medicini. (Program rada ovog Simpozijuma na gotovo sto stranica dat je na: https://med.bg.ac.rs/?page_id=21548)
Po čemu se ovaj Simpozijum razlikuje od prethodnih 48?
Po prvi put u poluvekovnoj istoriji ovog Simpozijuma dominira tema: Doprinos akademika Vladimira S. Kostića razvoju domaće i svetske medicinske nauke.
Po prvi put u poluvekovnoj istoriji ovog Simpozijuma dominira tema posvećena jednoj ličnosti, kao da se želi stvaranje kulta ličnosti ili započinjanje predizborne kampanje…
Evo, i činjenica o internacionalnoj saradnji neurologa Vladimira Kostića i njegovoj „svetskoj“ veličini. Rasprostranjeni mit, širen u beogradskim nepotističkim medicinskim krugovima, o predsedniku SANU kao „svetskom naučnom lideru u neurologiji“ gubi smisao posle analize njegove veoma skromne (po kvalitetu) inostrane naučne saradnje. Pre konkretnih činjenica dužan sam da dam jedno pojašnjenje vezano za ovu temu.
Danas je uobičajeno u svetskoj nauci, a osobito na Zapadu (s kojim su vezane naučne aktivnosti i uspesi Vladimira Kostića – kao korisnika američkih fondova i stipendija), da je naučni rukovodilac projekta gotovo po pravilu potpisan kao poslednji autor na radu a da su glavni izvođači radova potpisani kao prvi autori. Imajući u vidu i ovu opasku evo, šta o toj „plodnoj“ inostranoj saradnji predsednika SANU kaže eminentna baza naučnih podataka Web of Science – All Databases.
1. Na radovima na bilateralnom projektu srpsko-italijanske kooperacije, od 18 radova predsednik SANU je na samo 3 rada poslednji autor – odnosno bio (formalni) rukovodilac rada a nijednom na prvom mestu kao glavni izvođač, dok je italijanski profesor (M. Fillipi – takođe učesnik Simpozijuma) bio na 15 radova potpisan kao poslednji autor. Ovo jednostavno znači da je u toj saradnji profesor Fillipi bio naučni rukovodilac predsedniku SANU Kostiću.
Znači, čak ni u bilateralnoj naučnoj saradnji predsednik SANU nije naučni lider svetskog glasa.
2. Dalje, na radovima predsednika SANU s velikom većinom inostranih autora, gde je prosečan broj autora po radu 22 (!), ime predsednika SANU se u proseku nalazi na veoma skromnom 12. mestu. Ovaj podatak je i bitan argument za osnovnu sumnju, da je ime Vladimira Kostića dopisano na ove radove i da je njegov doprinos na njima minoran. Što bi učitelj u školi rekao – „sedi tri!“.
Da potkrepim ove tvrdnje o „uspešnoj“ – iliti „sedi tri!“, naučnoj saradnji predsednika SANU Kostića, prilažem kopiju naslova rada (videti sliku) o distoniji kod muzičara – o kome će na mini-simpozijumu govoriti profesor Christine Klein, Lübeck, Nemačka.
U tom radu je ime „vodećeg svetskog neurologa“ predsednika SANU Vladimir Kostić na 25. mestu od 40 autora.
Pada mi na pamet pitanje za „Slagalicu“ – da li se negde u svetu desilo da vodeći naučnik bude 25. potpisnik na radu sa 40 autora? Odgovor bi znao čak i Paja Patak.
Zaključak mog priloga za Simpozijum o Vladimiru Kostiću: Predsednik SANU, Vladimir Kostić, je tokom svoje inostrane naučne saradnje prisvajao tuđu intelektualnu svojinu – potpisujući se i na radove na kojima nije aktivno radio, što nije svojstveno naučnicima svetskog glasa a i protivno je naučnom moralu. Iz I. i II. bi čak i Paja Patak zaključio, da predsednik SANU nije vodeći svetski stručnjak u neurologiji, jer je nemoguće da ime nekog vodećeg svetskog naučnika bude u proseku na 12. mestu od (prosečno) 22 potpisnika rada, ili još gore – da bude 25. autor od 40 autora. To ne biva.
Nazovimo ovakvu saradnju pravim imenom – burazerska inostrana naučna saradnja.
Ove činjenice ne služe na čast jednom predsedniku SANU a uz to dokazuju i odsustvo moralne vertikale ovog nesrećnog čoveka.
Predsedniče SANU – vreme Vam je za ostavku, da ne biste dalje brukali ni SANU ni sebe.
Vaši unuci Vas željno čekaju, da im čitate priče o kosovskim junacima i o tome da je Kosovo i Metohija sveta i neotuđiva srpska zemlja.
[1] Svedok 12. 3. 2019; https://srbin.info/pocetna/aktuelno/vladimir-kostic-nije-moralno-dostojan-mesta-predsednika-sanu/?lang=lat/https://www.ljudigovore.com/2019/03/miodrag-kulic-vladimir-kostic-nije-moralno-dostojan-mesta-predsednika-sanu/
[2] https://apps.webofknowledge.com/UA_GeneralSearch_input.do?product=UA&SID=D678NVPgwl7osJl7pIO&search_mode=GeneralSearch
[3] 49. Simpozijum – Stremljenja i novine u medicini, Beograd 6–10 decembar 2021; https://med.bg.ac.rs/?page_id=21548
Dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar, Nemačka