PREDRAG ĆERANIĆ: Sledi pokušaj destabilizacije Srpske

Proglašenje lažne izborne pobede nije proizvod omaške, već deo nimalo bezazlenog plana da se pokrenu protesti i uz podršku međunarodnog faktora dođe na vlast

Svaku izbornu godinu u Republici Srpskoj obeleže povišene tenzije i nastojanje stranog faktora da izbori proteknu shodno njegovim željama, što se svodi na devastiranje Republike Srpske i derogiranje njenih institucija.

Za takvo što potrebno je naći partnere iznutra, kako na političkom planu, tako i na medijskom polju.

Podsećanja radi, 2018. godina obeležena je protestima koji su usledili odmah nakon obeležavanja Dana Republike. Tada je Srpska predočila znake državnosti, poput svečanog voda policije u uniformama koje su slične uniformama gardista Vojske Srbije, a atmosfera na ulicama Banja Luke bila je euforična.

Peti oktobar 2

Usledili su besomučni medijski napadi na ministra policije Dragana Lukača, a povodom jednog tragičnog događaja, smrti dvadesetogodišnjeg mladića, pokrenuta je kampanja koja je prvobitno bila usmerena na MUP Srpske, a ubrzo i na sve njene institucije.

Opozicione političke partije, prvenstveno PDP i SDS, videle su priliku za sticanje političkih poena, te su uz direktan prenos BN Televizije organizovale seriju mitinga, kako bi se političke promene dogodile po mogućnosti i pre izbora.

Nakon što su istraživanja javnosti pokazala da na izborima ipak pobeđuju kandidati SNSD-a, organizovan je miting 5. oktobra, kako bi tom događaju dala simbolika petooktobarska i realizovalo ono što su pojedini najavljivali – Neće biti izbora.

Ispočetka je taj slogan pratila neverica, ali je ubrzo postalo jasno da najavljeni miting treba da se pretvori u nasilne demonstracije, koje će pratiti napadi na institucije Republike Srpske, i konkretno, nasilan ulazak i zaposedanje Narodne skupštine, po uzoru na ukrajinski Majdan.

Tako bi izbori najavljeni za 7. oktobar bili onemogućeni, a vlast bi se „valjala ulicama“. Naravno, u slučaju oklevanja i nesnalaženja policije došlo bi do haosa, što bi bio povod da Predsedništvo BiH zatraži intervenciju NATO, kako bi se „uveo red“ u BiH, odnosno politički kapacitet Srpske sveo na „zajednicu opština“.

Ništa od svega toga se nije dogodilo zahvaljujući odlučnosti vlasti i pokazanoj čvrstini policije u nameri da zaštiti Srpsku i njene institucije.

Na izborima je, očekivano, pobedila koalicija okupljena oko SNSD, a opozicioni lideri dugo su tvrdili da su izbori pokradeni, ukazujući na veliki broj nevažećih listića, a nesuđeni predsednik Republike Srpske, Vukota Govedarica, izašao na banjalučki Trg Krajine i proglasio se predsednikom Srpske.

Poznati udžbenik

Ove, 2022. godine, sve se ponavlja.

Nije bilo protesta iako su bili planirani, jer bi zbog krize u Ukrajini svaki protest protiv vlasti Srpske, čiji lideri ne prihvataju antiruske sankcije i imaju uravnotežen pristup prema krizi u toj napaćenoj zemlji, bio protumačen kao antiruski stav opozicije, što kod Srba nije popularno. Zato je kampanja o korupciji i kriminalu (koji izgleda „stanuju“ samo u Republici Srpskoj) protiv vlasti u Srpskoj vođena tokom čitave godine.

Cilj je bio jasan – demontaža Dodika. Ono što političarima koji ne izbivaju iz stranih ambasada nije direktno rečeno, pravi cilj je demontaža Srpske. Ali, kako to objasniti ostrašćenima i vlastoljubivima koji ne vide dalje od nosa?

Iako nisu organizovani protesti, alatke iz udžbenika o obojenim revolucijama ipak su upotrebljene. Jedna je osporavanje izbornih rezultata i izricanje optužbi za krađu glasova. Druga je da u situaciji kada uvidite da su izbori izgubljeni, proglasite pobedu, pozovete pristalice na ulicu, i trkom se uputite u stranu ambasadu po instrukcije.

Da li smo sve to videli tokom izborne noći i tokom postizbornog dana?

Sva relevantna istraživanja, uključujući, i ona koja su rađena za potrebe opozicije, ukazivala su da će kandidat SNSD za člana Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, uverljivo odneti pobedu nad protivkandidatom opozicije Mirkom Šarovićem, kao i da će pobeda Dodika biti manje uverljiva i da će se kretati oko 5 odsto razlike.

Stoga je početni nastup PDP-a na konferenciji za medije bio u smeru ukazivanja na neregularnost izbora, pri čemu je apostrofiran grad Doboj, da bi se zatim pristupilo stvaranju euforične atmosfere.

Međutim, lica opozicionara govorila su drugačije, čak i u momentu kada je Jelena Trivić proglasila pobedu i u pratnji trubača prošetala Gospodskom ulicom.

Slab odziv

Njene pristalice su tada automobilima blokirale glavnu saobraćajnicu, sa očitom namerom da izvedu mase na ulice. Međutim, slab odziv (svega dvesta pristalica) promenio je plan.

Nakon što je Centralna izborna komisija (CIK) objavila preliminarne rezultate, koji su potvrdili informacije koje je izneo SNSD o prednosti Dodika nad Trivićevom, njena pobednička šetnja postala je predmet ipodsmevanja i kod njenih pristalica jer su se osetili obmanutim. Usledilo je plasiranje optužbi o izbornoj krađi, zahtev za ponavljanjem izbora itd.

Pre dve godine, na ponovljenim lokalnim izborima u Doboju, SNSD je odneo još uverljiviju pobedu. Optužbe o krađi ipak treba razumeti. Kako drugačije opravdati ogromna sredstva uložena u kampanju?

Međutim, proglašenje lažne izborne pobede nije proizvod omaške, kako šeretski primećuje Dodik, već deo nimalo bezazlenog plana da se pokrenu protesti i uz podršku međunarodnog faktora dođe na vlast. A Trivićeva i ne može drugačije postati predsednik Republike, osim da je Kristijan Šmit kao dobrog nemačkog đaka nametne za predsednika Srpske, kao što je to učinio sa izmenama Izbornog zakona.

To i neće ići tako lako. Suviše je srpski narod ponosan da bi takvo poniženje dopustio.

SKINI APLIKACIJU