PREĆUTANA ISTINA generala Nebojše PAVKOVIĆA: Sloba mi je nudio mesto vojnog izaslanika u Kini

U svakoj državi koja drži do sebe, svoje slobodarske tradicije, časti i vojničke hrabrosti, danas bi o Nebojši Pavkoviću, general pukovniku, komandantu naše slavne Treće armije, načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije,  heroju epske borbe i otporu protiv najjače vojne sile koju i antički i savremeni sveta od pamtiveka pamti - NATO mašineriji bi pričali s pijetetom i odavale najviša počasti...

Ali, osim od pravih prijatelja  i brojnih saboraca, ostao je, čini se - potpuno "zaboravljen od svoje države", delova nove vojne vrhuške, i prepušten Božijoj volji u finskom zatvoru Kalmakoski, gde provodi zatvorsku kaznu NATO suda u Hagu dugu 22 godine (u zatvoru je već 15!), uz, po meni, jedinu krivicu - što je poštoovao zakletvu oficira, što je poštovao Ustav svoje države i što se, kočoperio "gospodarima rata i mira, života i smrti", koji su bez odluke Saveta bezbednosti UN, 78 dana razarali našu zemlju...

Istina, on bi da pravde u Hagu (za Srbe) ima već bio kod kuće, sa svojima, jer je odslužio 2/3 kazne, ali...

Hag, i ne haje za ispunjenje te vanredne pravne mogućnosti, naša država od dolaska DOS na vlast urušavala je Vojsku, do dolaska  naprednjaka pričati o herojima otpotra NATO alijansi nije bilo "in", ni preporučljivo...A i sad, moj utisak je, da i SNS vlast ne pokušava (kao što su to činile vlasti  hrvatskoj, Federaciji BiH, pa i šiptari) da pokušaju da naše generale i preživeli vojni vrh nekdašnje SRJ - vrate kući, jer to pravila Haškog tribunala dozvoljavaju?!

Već sam više puta o tome pisao, pokušavajući zalud da doprem do vlastodržaca da pokušaju nešto da urade, ali...

U međuvremenu, i u doba Miloševića i u doba DOS, Koštunice...mnogi lideri i liderčići su mimo Haga svojim činjenjem radili sve da našoj javnosti koja je oduvek cenila i volela našu Vojsku, i heroje - o Nebojši Pavkoviću naprave svoju lažnu sliku...

Sećam se, pre decenije, zamolio sam Nebojšu Pavkovića, mog prijatelja da mi napiše svoje viđenje brojnih napada na njega, i da u svojoj istini, slovu o Miloševiću - kaže šta je bilo i kako je bilo:

"Miloševića više nema među živima. Ja sam u Hagu (ova ispovest Pavkovića je pisana 2010. godine, primedba Vladana Dinića, autora). Možda nisam najpogodnija ličnost da o njemu govorim. Međutim, kao vojnik profesionalac, zbog svoje savesti, moram da kažem da je kao komandant vojske bio izuzetno korektan i racionalan.

Nikada se Milošević nije mešao u vojnička pitanja, niti davao procene i naređenja. Nikada nije tražio da VJ izvršava zadatke koji Ustavom nisu predviđeni. Mislim da je to učinio samo 5/6.oktobra 2000. godine, iz očja i usamljenosti...

Ni tada mi nije naređivao da povedem vojsku na narod, već da vojsku angažjem da zašiti savezne institucije, koje je nazvao "simbolima držve". Međtim prevideo je realnost da su te institucije obezbeđvale druge snage, i da ih nisu uspele sačvati....

U takvim okolnostima VJ nije bila nadleža da izvodi napad na već zauzete institucije. Njega su obmanuli, oni koji su ga ubeđivali, da će oni sprečiti dolazak građana u Beograd, i da će zaštititi sve objekte, a da VJ nema tu šta da traži, što su i bili u pravu. Jednostavno, Milošević se nije mešao u stručne stvari VJ, ali je pre svake odluke koju je trebao doneti o vojsci, tražio detaljne informacije i činjenice koje su relevantne za odluku.

Nije mi poznato da je imao svoje miljenike među generalima koje je posebno favorizovao. Znam da se malo više zbližio sa nekim generalima sa kojima je proveo vreme na Komandnom mestu "Karaš", za vreme NATO agresije, jer je njih vrlo često pominjao i o njima pohvalno govorio.

Iako su mene, mnogi nazivali njegovim miljenikom, to jednostavno nije tačno. Nije poznato da me je Milošević, početkom septembra pozvao na razgovor i predložio da me postavi na dužnost vojnog izaslanika u Kini. Pre toga mi je oštro zamerio što sam "dozvolio" da organi bezbednosti započnu istragu o navodnim malverzacijama na VMA. Neko mu se na to požalio i on je odmah reagovao...

Znam da su u to vreme, lideri nekih stranaka, "pritiskali" Miloševića, da za NGŠ  VJ, umesto mene, postavi gpk Smiljanića, tadašnjeg komandanta RV i PVO. Bez obzira na sve ja sam ostao NGŠ. Mislim da sam bio jedan od retkih generala koji je mogao da Miloševiću kaže otvoreno šta misli i da mu se suprostavi ako nije u pravu. Milošević me nikada nije uključivao ni u kakve političke i stranačke razgovore. Uvek, kada sam odlazio na sastanke kod njega, da bi rešavao vojnička pitanja, on bi pre toga, otpustio sve političare koji su trenutno bili kod njega.

Sa njim sam samo dva puta bio na bini. Jednom u Aleksincu na "Dan početka obnove zemlje", na kome je on prisustvovao kao Predsednik, a ja po protokolu kao komandant 3.A, i drugi put u Negotinu gde je on došao u poseti HE "Đerdap".

Na političkom skupu koji je SPS imao u Beranu u Crnoj gori, ja sam ga dočekao, prema važećem protokolu, jer sam se tada nalazio u obilasku jedinica 2.A u Crnoj Gori. On je došao helikopterom MUP-a R.Srbije. Pre nego što je pošao da izađe na binu, rekao mi je:

"Generale ovo je stranački skup i vi ostanite u šatoru dok se to ne završi".

Nisam siguran da je 5. oktobra neko drugi bio na mom mestu da bi mu otvoreno rekao da vojska ne može da se angažuje na zadacima koji nisu u skladu sa Ustavom. Ubeđen sam da bi svako drugi u tim trenucima "sastavio pete" i rekao "Razumem gospodine Predsedniče".

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU