PRAVOSLAVNA AFRIKA (2)
Autor: Glas javnosti
Razlike između pravoslavne Etiopije i Evrounijatske Evrope.
Etipijo, volimo te ma kakva da si
Kijevski nacistički režim zabranio postojanje hrišćanske – pravoslavne crkve. Evropske hrišćanske zemlje aktivno ćute na povampirenje nacističke ideologije i "upuvano" podržavaju sve što je protiv pravoslavlja osim Vaseljenskog Patrijarha koji aktivno mrzi Ruse i Srbe.
Ostajemo sami sa Bogom za koga još uvek mislimo da će pomoći svoje ljude u Rusiji, Srbiji i – Etiopiji.
Zvanično, Etiopska crkva se smatra pravoslavnom jer se ne pokorava Vatikanu i Papi Rimskom. Istorijski je bila u orbiti Vizantije i generalno je krajnje arhaična. Vera Etiopije je nastala mnogo vekova pre evropskog rascepa na katolike i pravoslavce, i stoga nije toliko pravoslavna, već jednostavno ORIGINALNA HRIŠĆANSKA VERA. S tim u vezi, indikativna je sudbina vere u Irskoj. Tamo su je u zoru hrišćanstva doneli evropski doseljenici, koji su, zauzvrat, preuzeli veru ne uz posredovanje Rimljana, već direktno iz Egipta a to je bila sasvim druga vera. Dakle, na ostrvu nisu cenili činjenicu rascepa crkava u kontinentalnoj Evropi.
Irci su bili podjednako daleko i od katolika i od pravoslavaca neshvatljivom evropskom modernizacijom hrišćanstva. Verovali su u ORIGINAL. (Kasnije je tamo usađeno katoličanstvo, a protestantska Engleska je i danas u nekakvom ratu sa Irskom. Irska je mnogo vekova bila kopija vere Etiopije mada je nama poznatija istorija „severnog hrišćanstva“- rimskog. Takvo hrišćanstvo je prodrlo sa Bliskog istoka na sever, u Evropu. Treba se setiti da država zvana „Vizantija“ nikada nije postojala, ali je postojala istočno Rimsko carstvo sa rimskim tumačenjem hrišćanstva. Postojao je i ogroman proces u drugim pravcima – ka Africi (Egipat, Etiopija), ka Bliskom istoku (Sirija, Jordan, Kurdistan, Jermenija, Gruzija, Adigeja ) i u drugim pravcima. Sve ove teritorije su bile hrišćanske pre pojave islama, a vera je bila pravo, iskonsko Pravoslavlje.
Danas je prvobitno hrišćanstvo opstalo samo u Etiopiji. U Jermeniji i Gruziji je bilo podložno kasnovizantijskim iskrivljenjima. Etiopija je postala hrišćanska zemlja u 3.- 4. veku , sedam vekova pre Kijeva. Hrišćanstvo je tamo došlo preko tadašnjeg hrišćanskog Egipta, prvog centra pravoslavlja. Kasnije je Vizantija imala značajan uticaj na Etiopiju . Etiopija nije priznala rezultate Vaseljenskih sabora, gde je grupa evropskih revolucionarnih sveštenika odlučivala koje desetine postojećih Jevanđelja da kanonizuje, a koje da zabrani, kako da se moli i krsti, stavljajući prste u ovu ili onu geometriju. Rešavali su ko je Isus Hrist, šta treba ispraviti u Bibliji i tako dalje. Nazovimo to sve „detinjaste amaterske aktivnosti“.
Na ovim Saborima su bili Jermeni i Gruzijci ( pre krštenja Rusije i uopšte postojanja Rusije), ali tamo nije bilo Etiopljana. Sve reforme i sporovi oko hrišćanstva u Evropi proizašli su iz želje da se vera stavi u javnu, državnu službu. Etiopija nije dorasla ovim sporovima, pošto nije Evropa, i nije imala državu kao vodeći faktor razvoja sposobnu da slomi društvo i - veru. Tako je zadržala netaknuto , ono što je više puta iskrivljeno, za političke potrebe u Evropi. To je ono što je interesantno.
Osnovne razlike Etiopskog i evropskog hrišćanstva
1. Odsustvo Trojice
Prvobitno hrišćanstvo Etiopije se razlikuje od modernističkih verovanja katolika i „novih pravoslavaca“ po tome što ne priznaje postojanje Trojstva (Oca, Sina i Svetog Duha), koje su na Vaseljenskim saborima izmislili snalažljivi sveštenici Evrope. Posebno veruju da je Isus Hristos sam Bog (a ne Sin Božiji). Veruju da je Hrist isti Stvoritelj, jevrejske Jahve. Veruju da se Hrist samo na neko vreme spustio na Zemlju.
Nema Hrista, postoji samo sam Bog, tvorac koji nam je došao u liku Hristovom. To znači da protestanti, katolici i pravoslavni hrišćani, moraju biti podvrgnuti obrezivanju. Zato im treba Trojica – da ne moraju da budu obrezani. Ova pozicija vere, gde je Hristos Jahve Starog zaveta, čini se da daje Bibliji mnogo više značenja nego u evropskom tumačenju.
Veza između Starog i Novog zaveta postaje bliža. Najverovatnije je upravo to bilo značenje u Isusovim ustima, u kojima još nije postojao „Novi zavet“. U drugim poglavljima starog zaveta se dokazuje da je Hristos Bog, citirajući citate iz Jevanđelja i Isusove reči. U kontekstu Hristovog govora nije zvučao bezlični „Bog“ u prevodu na evropske jezike, već, kako je napisano u Jevanđeljima na originalnom jeziku – hebrejskom, Jahve. Bog Jevreja ! Formalno, protestanti dokazuju da je Hristos Jahve, zbog čega odbacuju koncept Trojstva.
2. Krštenje sa krstom od prstiju
Katolici i „novopravoslavni” su na svojim saborima došli na ideju da se prekrste sa dva ili tri prsta, a u drevnoj iskonskoj veri Etiopije ne krste se „smokvom”, već samim krstom. Hrišćanin savija svoje prste (savijen srednji i pravi indeks) u lik krsta – i prstima prikazanim kao krst. Uzgred, ljudi se ne mogu prevariti inovacijama, a ovaj etiopski krst je sačuvan među svim hrišćanskim narodima – ali na nivou sujeverja.
3. Obrezivanje.
Druga važna razlika je obrezivanje. Osmog dana svaki pravoslavni dečak u Etiopiji podvrgava se obrezivanju, u potpunom skladu sa kanonima Starog Zaveta. Pravoslavnim se smatraju samo oni koji su obrezani.
Činjenica je da obrezivanje postaje obavezno ako verujemo da je Isus Hrist - Bog. Stari zavet jasno kaže da je vernik u Boga dužan da da deo svog tela u znak vere. Ako se telo ne daje, to znači da čovek ne veruje u Boga. Ako uzmemo u obzir da se Hristos čini Bogom, onda dobijamo
istorijsku rupu u vezi obrezivanja. Ispostavlja se da postoje dva Boga: jedan za Stari Zavet, koji zahteva obrezanje, a drugi za Novi, koji ni od koga ništa ne zahteva , što je, naravno, besmislica. To je biteizam, koji se krije u konceptu Trojstva, gde se, da bude veća zabuna, uvodi i Duh Sveti, koji nema nikakve veze sa materijom.
Pa šta je onda ovo Trojstvo?
Ideja o Trojstvu je izmišljena u Evropi mnogo kasnije od događaja iz Jevanđelja - da bi se pojednostavila vera.
4. Kovčeg od ploča je srce pravoslavne crkve.
Za razliku od Evropljana, Etiopljani nisu počeli da se lažiraju i nerviraju, iskrivljuju Učenje plašeći se obrezivanja. Oni Stari zavet razumeju bukvalno kao i Novi i veruju da je Mojsije primio svoje ploče od Isusa Hrista. Hram se smatra Božjim mestom samo ako sadrži Kovčeg. Bez Kovčega, to su samo prazni zidovi. To je ono što razlikuje crkve ovog iskonskog pravoslavlja od naših evropskih crkava, u kojima, avaj, nema ničega osim praznih zidova.
Druga je stvar kada se u Rusiji prave crkve u golim zidovima u znak vojne pobede i uništenja susednih naroda, a parohijani se tome mole. Razlika između moskovskog pravoslavlja i pravoslavlja Etiopije je u tome što u Etiopiji ubijanje ljudi smatraju strašnim grehom, dok je Ruska pravoslavna crkva u Moskvi izmislila da ubijanje ljudi (uključujući i hrišćane) u imperijalne svrhe ne samo da nije greh, već je „dobro za pravoslavlje“ i osnova za „svetost“.
Dakle, Ruska pravoslavna crkva u Moskvi je u svoje svetinje uvela ne mučenike za veru Isusovu, već generale carizma, čuvene po ubijanju ljudi (Suvorov, Nahimov, Kutuzov itd...) Danas žele da uvedu Žukova i Staljina u svece koi nemaju apsolutno nikakve veze sa verom u Isusa Hrista i
nisu učinile nikakva čuda u hrišćanstvu, osim „čuda“ masovnog istrebljenja u ratovima ljudi koji veruju u Hrista u susednim zemljama.
Ps. U tekstovima i naučnim radovima se retko kad spominju katolički i protestanski ratovi i ubijanje nevinih ljudi. "Napredni istoričari" zaboravljaju pogrome i uništavanje celih civilizacija, kolonijalnih masakriranja naroda, ali vešto optužuju ruske generale koji su branili svoju zemlju i svoj narod od od "dobrih katoličkih osvajača"... Da li Maršal Žukov ubijao dobre, SS - hrišćane ili zveri nacističke?
Sumnjivo izgledaju deset Božijih zapovesti. Samo pravoslavci se ohrabruju da istinski veruju i žive u skladu sa zapovestima dok katolici i protestanti aktivno podržavaju samo na jeziku Božije zapovesti. Ne mare katolici mnogo za Boga. Gospod im je potreban samo da njime opravdaju zverstva koja su do sad činilim, a i danas rade to isto , al` uz pomoć medija to vešto pravdaju.
Ko nas kamenom mi njega – hlebom! Ma nemoj. Oni nas kamenjem a mi njih - gibanicom. Tako žive na zapadu Evrope i to im se dopada. Malo morgen, nema više !
5 . Biblijska imena.
Druga karakteristika etiopskog pravoslavlja je potpuno poricanje grčko-rimskog prepisa apostola i drugih likova u Jevanđeljima. Njihova Bogorodica nije Marija, već Mirjam, kao u izvorima pisanim na hebrejskom. To je apsolutno tačno, pošto je Isusova majka bila Jevrejka, a ne Grkinja ili Rimljanka. Zanimljivo je da su Evropljani potpuno zamenili hebrejska imena Novog zaveta rimskim. Niko ovde ne pokušava da pročita ime američkog predsednika Džordža Buša kao Georgija, ili da Majkla Džeksona zove Miša Jakovljev.
Jevrejska imena Novog zaveta su promenjena na lokalni način da bi lokalnu veru prilagodili , da bi je učinila kao „domaću“, „svoju“ – ksenofobičnu u suštini. Danas mnogi od nas, iz svoje naivnosti, veruju da su imena Vasilije ili Dmitrije „pravoslavna imena“. Ovo je pogrešno shvatanje. Ova imena su grčka, i uopšte nisu pravoslavna, nema ih u Bibliji. Grčka nije zemlja Isusa Hrista, a Hristos nije bio Grk. Pravoslavna imena su jevrejska imena (imena apostola, autora Jevanđelja i uopšte svih koji su uključeni u rađanje hrišćanstva). To se jasno vidi u pravoslavnoj Etiopiji.
Pravoslavlje je jevrejska stvar, a ne grčka (to je razumljivo za Etiopiju, gde je Izrael bliži kao sveta zemlja, a ne daleka prekomorska Grčka). Ipak, činjenica da je pravoslavlje Etiopije prihvatilo pisanje biblijskih imena u izvornom hebrejskom obliku, a ne u iskrivljenom rimsko-grčkom obliku, nije
samo formalnost, već pitanje prihvatanja ili odbijanja kosmopolitizma svojstvenog samoj veri. Isus, se protivio šovinizmu i zalagao za jedno čovečanstvo. Ako sledimo opšte shvatanje da je hrišćanstvo nastalo na osnovu judaizma – kao njegovog preobražaja u novu veru, onda su
pravoslavni Etiopije najbliži ovim izvorima.
6. Svinjetina.
Još jedna razlika: Etiopskom pravoslavlju svinjetina je nečist proizvod. Iskonsko Pravoslavlje je uzelo mnogo od Jevreja, shvatajući Stari zavet ne alegorijski, kao neke napomene koje nisu obavezne, za one koji veruju u Bibliju, već shvatajući Stari zavet bukvalno. Neki pravoslavni hrišćani jedu svinjetinu a u Ukrajini je svinja postala kult, gde je vizit karta zemlje mast, dok drugi pravoslavni veruju da je zabranjeno jesti. Postoji niz drugih razlika, koje se sastoje samo u činjenici da pravoslavni hrišćani u Etiopiji poštuju više tradicija judaizma nego hrišćani u Evropi.
7. Originalni pravopis
Poglavar pravoslavne crkve u Etiopiji je rekao: „Katoličke zemlje imaju beskućnike, ali mi ih nemamo, jer svakom pravoslavcu dajemo krov nad glavom. Ističući da u Etiopiji nema nijednog beskućnika, kao u Skandinaviji. Ovakvo shvatanje suštine Pravoslavlja se razlikuje od onoga što vidimo u drugim zemljama pravoslavlja , gde Crkva ne mari za pravoslavne hrišćane koji su izgubili svoja ognjišta. Ovo nije pravoslavno, nije hrišćansko.
Ono što je zajedničko Etiopiji i Skandinaviji je to da se oba koncepta hrišćanstva bave i društvenim pitanjima u životima hrišćana. Druge denominacije i hrišćanske zajednice su prema ovome ravnodušne, odnosno, ne žele da uređuju svet po idejama Isusa Hrista, potčinjavaju se političkim elitama i uskim ciljevima država i nacionalnih korporacija. Šta je ispravnije?
Da li treba da sledimo društvene univerzalne vrednosti ili lokalne koje su u ovom trenutku korisne? U dugoročnoj perspektivi razvoja čovečanstva, ideje opšte društvene integracije su, naravno, glavne. Ove ideje se tačno poklapaju sa učenjima Isusa Hrista o ljudima. Isus Hrist je rekao hrišćanima da oni koji veruju u njega ne treba da se dele na narodnosti. Vernici u Hrista više nemaju nacionalnost - svi su hrišćani. Da li ljudi danas to razumeju ili ne, glavno je pitanje hrišćanske vere 21. veka.
REFLEKSIJE
Dakle, glavno pitanje je: kako treba da se osećamo prema ovom Etiopskom pravoslavlju? Naravno, civilizovani Evropljanin će verske stavove Etiopljana najčešće smatrati domaćim i naivnim. Ali, po pitanju očuvanja porekla hrišćanstva kao vere – nema potrebe za umnim Evropljanima
koji su ga iskrivili do neprepoznatljivosti kako bi odgovarali svojim potrebama i podelili na konfesije duž granica sporova između država-imperija.
Samo naivni starosedeoci Etiopije mogli su najnepromenjenije da sačuvaju poreklo hrišćanske vere, koji ni na koji način nisu uticali na kanone vere, ništa u njoj nisu ispravljali, već su je upravo zbog svoje naivnosti sačuvali u nepromenjenom obliku. Sve konfesije jednoglasno priznaju da je hrišćanstvo nastalo (odvojilo se) od judaizma. Apsurdno je raspravljati sa ovim, pošto je Tora - Stari zavet, glavni deo hrišćanske Biblije. To je činjenica, a ova činjenica označava i logiku u odnosu na hrišćanske koncepte Hrišćanski koncepti koji su najbliži izvornom hrišćanstvu su oni koji
su najtešnje povezani sa ovim izvornim judaizmom.
Pošto je hrišćanstvo nastalo iz judaizma, onda su pojmovi više povezani sa judaizmom po sadržaju hrišćanski. Ne treba zaboraviti da je
Isus Hrist bio rabin. Jevrejin, kao i svi njegovi apostoli. Na Tajnoj večeri uopšte nisu jeli „hleb“, kako danas kaže Ruska pravoslavna crkva u Moskvi, već jevrejsku macu. Dakle, Etiopija je ovde najbliža izvornom hrišćanstvu, zatim katolici i unijati , pravoslavci Grčke, pravoslavna crkva u Kijevu , zatim protestanti i vernici Ruske pravoslavne crkve u Moskvi.
Štaviše, ako su protestanti suštinu hrišćanstva tražili u društvenom sadržaju, stvarajući socijalizam u skandinavskim zemljama, onda je u Rusiji vera bila shvaćena kao zgodna ideologija za stvaranje Imperije.
Najzanimljivije pitanje u svemu tome leži u glavnom: sačuvati izvorne tradicije kao kult – ili ih kreativno razumeti? Izgleda istinito, jer vera je stvorena ne za Boga, nego za čoveka – i ne treba da služi Bogu, nego da služi Božijem čoveku, koji se neprestano menja vekovima u svom
razvoju. Etiopsko shvatanje hrišćanstva u tom pogledu uopšte ne izgleda kao antiteza istinski kreativnog razvoja Isusovih ideja u Skandinaviji. Upravo se skandinavsko shvatanje Isusovog učenja u celini može nazvati najsličnijim etiopskom pravoslavlju, jer je sačuvalo etiopsko mesto Čoveka kao glavne vrednosti, sekundarnost Države kao zemaljske i privremene, prvenstvo zapovesti Božijih kao osnove života čoveka i Države itd...
Podsetimo da je dolaskom na vlast hrišćanskih partija u skandinavskim zemljama ovim državama bilo zabranjeno da ratuju (one, u principu, ne učestvuju u projektima SAD o Avganistanu i Iraku), jer je tamo, za razliku od Rusije, bilo priznato da je svako ubistvo, čak i u interesu države, kršenje Božijih zapovesti. I, evo rezultata – fenomena skandinavskog socijalizma hrišćanskih partija: najveća prosečna plata na svetu je među stanovništvom Skandinavije. Pokazalo se da Isusovo učenje nije metaforično, već je potpuno konkretno za ljudsko društvo: njegovo praćenje
nam omogućava da stvaramo socijalizam sa najvećim platama na svetu.
Da izoštrimo
Skandinavske zemlje ne ratuju otvoreno ni sa kime? Čista obmana. Ratuju i to vešto skrivaju a "naivni istoričari" koji gaje kult Skandinavije su ili totalno glupi ili su intelektualci - plaćenici! Skandinavske zemlje ratuju ali - UPUVANO.
Bogatstvo su stekli prodajući oružje svakom ko može da plati astronomsku cenu jer je najveći profit u vreme ratova. Nekad bedna Norveška nije oklevala da direktno učestvuje u agresiji NATO na Srbiju, a danas aktivno pomaže Ukrainske naciste dok ubijaju ruski narod u Donbasu ...
Bedni Norvežani samo pomažu Benderovske naciste oružjem, avionima i instruktorima i to smatraju – čistim Hrišćanstvom.
Usput, da se prisetimo švedskih topova kojima su snabdevali Hitlera da ubija slovenske narode i to nije ništa strašno. Licemerje zapadnjačkih ideologa hrišćanstva je sramota za slobodarski svet i ne podleže nikakvim pokušaima razumevanju. Govna ljudska...
Prvo sve pobiju, sve što mogu, a posle sve poruše pa dokazuju svoje liderstvo. Ako je skandinavsko Hrišćanstvo – pravo Hrišćanstvo ...
Bože mili, pa ti onda ne postojiš!
Krvave su pare bogatih Evrounijata, zato volimo njihove nastrane momke i devojke koi umesto hrišćanstva reklamiraju homoseksualizam, pedofilizam, travestitizam, "nežnu narkomaniju" i tvrdu prostituciju devojčica od 15 godina.
Ako, neka im je živo i zdravo - novo Hrišćanstvo. Biće skoro propast te Jevrope, ako, nije šteta.
Eto, zato potpisnik ovog teksta voli Etiopju.
Uredio Šone Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
