Podržimo studente sada kada je najteže

Proteklih nedelja, a naročito otkad su studenti objavili zahtev za raspisivanje vanrednih republičkih izbora, sve je više glasova koji pokušavaju da relativizuju njihov višemesečni trud koji je potpuno ogolio karakter režima i pokazao da je odavno zrelo za promene.

Sve se glasnije čuju pojedini analitičari iz javnog prostora koji ukazuju na tehničke probleme, praveći raznorazne istorijske paralele: studenti nemaju infrastrukturu za izbore, studenti nisu organizovana grupacija, ko će biti na listi, to je sve naivno zamišljeno itd.

Kao da studenti ne znaju u kakvoj su situaciji, ali istrajavaju, jer ovakva društvena postavka zasnovana isključivo na korupciji i namirivanju interesnih tajkunskih, kartelskih i kriminalnih grupa vodi društvo u propast, a odgovorne amnestira.

Studenti Fakulteta likovnih umetnosti: Stupamo u fizičku blokadu zbog zakazivanja ispitnog roka

Izgubiće godinu? Pa? Treba li da se sada povuku i da kažu ništa nije bilo, ništa neće biti i vraćamo se svi srećni na staro. To je neprihvatljivo. Treba li da završe studije, a onda da traže vezu za bilo kakav posao, ili da plaču na zatvorenom tržištu ako su se upustili u neki preduzetnički poduhvat?

Da slušaju priče kako se plaćaju provizije i kako se traže plaćena letovanja i školovanja deci predstavnika vlasti od raznih firmi? Da je vrednost njihove diplome upitna, jer neki je kupe pa dobiju posao u državnoj upravi bez truda i znanja? Da pređu preko najstrašnijih uvreda? Da li je to njihova budućnost sa kojom treba da se pomire?

Odmah su skočili i neki opozicioni predstavnici da se žale kako nije dobro da se ovako nastupa, da oni imaju pravo da izađu na izbore itd. Sve neke nemušte reči. Neki od njih bi i hteli da se sve ostane isto, bar do kraja ovog skupštinskog saziva, da idu plate i apanaže iz budžeta po poslaniku.

Šest sati većali kako dalje: Rektor, rektorski kolegijum i studenti održali sastanak

Prvi se javio onaj doktor teoretičar zavere, da mu ne pokvare posao. Drugi se angažuju samo za slikanje, ispred zatvora i slično ako može na petnaest minuta, posle nestanu. Čast izuzecima. Ako su započeli proteste posle tragičnog događaja u Novom Sadu, neka nastave sa svojim aktivnostima, pa makar okupili i sto ljudi. Brani li im iko?

Predstavnici režima aktivno podrivaju bunt i iznošenjem laži najprimitivnijim rečnikom zasipaju medijski prostor. Našli su model finansijskog pritiska na univerzitetske radnike, ali oni se nekako drže jer je podrška studentima jača. Oni profesori, lažni dušebrižnici, a nema ih ni petoro, dokazuju da prosvetiteljski posao nije za njih, pa kada se ne stide neka nastave na tržištu svoju propagandnu aktivnost.

Predsednik Srbije se isključivo obraća svojim tvrdokornim glasačima i najavljuje da prelazi na stranu pokreta koji se formira kao Skadar na Bojani, i koji je registrovan na adresi neke šupe, ako je uopšte cela ta priča o novoj političkoj organizaciji realna. Time bi se samostalno odrekao svoje glavne uloge, a to je da izražava jedinstvo Republike Srbije.

Trenirali ih da viču "Aco Srbine" za 5.000 dinara: Penzioneri iz Lapova uzeli dnevnicu za miting u Nišu - i donirali studentima

U međuvremenu konstantno preti uz pomoć svojih plaćenih mitingaša, studentima, profesorima i svim drugima koji mu zapadnu za oko, a propagandni štab proceni da tako valja. Uostalom, njegove izjave su izgubile na značaju jer ih čine kontradiktorne informacije, tako da se iz izrečenog više ništa smisleno ne može razaznati. NJegove izjave stvaraju atmosferu nepoverenja i defetizma sa idejom da se svi povuku sa političkog terena i ostave ga samo njemu i njegovoj družini.

Za to vreme raspad i anarhija se vidi na svim mestima, svako radi šta hoće, a ako je iz vlasti prolazi nekažnjeno.

Saobraćajna kultura je ispod svakog nivoa, stanje ulica i puteva je katastrofalno, uprkos propagandi da se nešto radi i gradi, rokovi više ne postoje, karteli koji su prisutni u svim oblastima podigli su cene u nebesa jer vlasti odgovara veći PDV… da ne nabrajam dalje. Korupcija je postala nepodnošljivo teška i skupa, a umesto demokratije imamo autokratiju.

Zdravko Ponoš: Studenti su probudili Srbiju, ali posao ne mogu sami da završe

I šta sad, studenti treba da stanu, da kažu eto malo smo probali? Zašto bi to uradili?

Sad, kad je najteže potrebno je da ih podržimo, a ne da nasedamo propagandi režima i ambicijama razočaranih pojedinaca koji su euforično podržali blokade, a sada, neprihvaćeni, počinju da im nalaze zamerke. Krajnje je vreme je da se svi zajedno izborimo za bolje društvo, u što ravnopravnijom izbornim uslovima, ko kako može, i to baš u skladu sa Studentskim ediktom.

Autor: Lazar Marićević, doktor političkih nauka, Pokret 2035

Glas javnosti/D01S
Stavovi izneseni u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti.

SKINI APLIKACIJU