PEPE ESKOBAR: Šta je pokazao samit G-20 na Baliju

Iznenadno interesovanje SAD za razgovore sa Rusijom, kao i Makronovo i Šolcovo obraćanje Lavrovu, ukazuju na suštinu: EU i UK će bez Gasproma teško preživeti sledeću zimu

Balinežanska kultura, neprestano ispoljavanje sofisticirane suptilnosti, ne zna za razliku između sekularnog i natprirodnog – između sekale i niskale. Sekala je ono što smo u stanju da osetimo čulima, poput ritualizovanih gestova i izraza svetskih lidera tokom visoko polarizovanog samita G20. Niskala je sve ono što nije moguće direktno osetiti, što je jedino moguće „sugerisati”. A to se važi i za geopolitiku.

Na Baliju je možda došlo do ukrštanja sekale i niskale prilikom izvikanog susreta Sija i Bajdena. Kinesko Ministarstvo inostranih poslova istaklo je dve stavke:

1. Si je rekao Bajdenu da nezavisnost Tajvana jednostavno ne dolazi u obzir (simply out of the question).
2. Si se takođe nada da će se NATO, EU i SAD uključiti u „sveobuhvatni dijalog” sa Moskvom.

Azijske su kulture – bile one balinezijske ili konfučijanske – po pravilu nekonfrontirajuće. Si je tako predstavio tri sloja njihovih zajedničkih interesa:

1. Sprečavanje konflikata i sukobljavanja, što vodi miroljubivoj koegzistenciji,
2. Uzajamna korist od uzajamnog razvoja i
3. Promocija svetskog oporavka od COVID-19, klimatske promene i koordinisano suočavanje s regionalnim problemima.

Značajno je i da se troipočasovni sastanak desio u rezidenciji kineske delegacije na Baliju, a ne u prostorijama G20. I da je do njega došlo na zahtev Bele Kuće.

Bajden je, kažu Kinezi, potvrdio da SAD ne žele novi Hladni rat, ne podržavaju „nezavisnost Tajvana”, ne podržavaju „dve Kine” niti „jednu Kinu i jedan Tajvan”, ne pokušavaju da se razdvoje od Kine (decoupling), i ne žele da je sabijaju (contain).

Pa vi sad to prenesite štrausovcima, neokonzervativcima i neoliberalima namerenim na sabijanje Kine. Realnost nam kaže da Si i nema puno razloga da „Bajdena” – ili one koji mu iza kulisa spremaju papire – uzme zdravo za gotovo. Što znači da ostajemo u niskali.

Igra na nultu sumu

Indonezijskom predsedniku Joko Vidodu pripala je nezgodna uloga da se postara da učesnici G20 raspravljaju o obezbeđivanju hrane i energije, održivom razvoju i klimatskim problemima u situaciji u kojoj je sve pod kapom nebeskom polarizovano ratom u Ukrajini.

Vidodo se poneo najbolje što je mogao, pozvavši sve učesnike G20 da „okončaju rat” suptilnom napomenom da „biti odgovoran znači stvoriti uslove drugačije od situacije nulte sume”. Problem je što je veliki deo učesnika G20 na Bali došao sa čvrstom namerom da stvore upravo situaciju nulte sume – tražeći konfrontaciju (s Rusijom) i nastojeći da ne povedu bilo kakav diplomatski razgovor.

Delegacije SAD i Ujedinjenog Kraljevstva upadljivo su pokušavale da na svakom koraku napadnu ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova. Francuzi i Nemci ne: Lavrov je kratko porazgovarao i sa Makronom i sa Šolcom, rekavši im da Kijev jednostavno ne želi da pregovara. Lavrov je rekao i nešto veoma značajno za Globalni Jug: „SAD i EU su generalnom sekretaru UN pismeno obećale da će ograničenja na izvoz ruskih žitarica i đubriva biti ukinute. Ostaje da vidimo kako će to biti sprovedeno”.

Tradicionalna grupna fotografija pred skup G20 morala je biti odložena, jer su Bajden i Sunak, tj. SAD i UK – ko bi drugi – odbili da se nađu na istoj slici s Lavrovom. Takva detinjasta i nediplomatska histerija pokazala je dubok nedostatak poštovanja prema ritualnom dostojanstvu i uljudnosti Balinežana i njihovom nekonfrontirajućem pristupu.

Zapad je opet spinovao da je „većina zemalja G20” htela da osudi Rusiju, što je besmislica. Diplomatski izvori su nagovestili da je odnos bio pola-pola. Osuda dolazi iz Australije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Južne Koreje, UK, SAD i EU. Za osudu nisu bili Argentina, Brazil, Kina, Indija, Indonezija, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Turska i, podrazumeva se, Rusija. Slikovito govoreći – Globalni Jug protiv Globalnog Severa. Stoga je i zajednička izjava složena tako da se u njoj pominje uticaj „rata u Ukrajini” na svetsku privredu, a ne „ruskog rata u Ukrajini”.

Kognitivna disonanca

Ono što se nije događalo na Baliju obavilo je to ostrvo dodatnim slojem niskale. Što nas dovodi do Ankare.

Magla se zgusnula zato što su u pozadini skupa G20 SAD i Rusija razgovarali u Ankari, predstavljeni u liku direktora CIA Vilijama Bernsa i direktora spoljne obaveštajne službe Rusije Sergeja Nariškina. Niko ne zna o čemu se pregovaralo. Prekid vatre je tek jedan od niza mogućih scenarija. Bez obzira i na to, usijana retorika koja dolazi i iz NATO-a u Briselu i iz Kijeva ukazuje da će eskalacija prevagnuti nad nekom vrstom pomirenja. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov bio je nepokolebljiv: de fakto i de jure – Ukrajina ne može i ne želi da pregovara – zato će se specijalna vojna operacija nastaviti.

NATO uvežbava nove snage. Sledeći mogući ciljevi su Zaporoška nuklearna centrala i leva obala Dnjepra – ili čak i još jači pritisak na severu Luganska. Sa svoje strane, ruski vojni kanali prednost daju mogućoj zimskoj ofanzivi ka Nikolajevu, svega 30 kilometara udaljenom od ruskih položaja.

Ozbiljni ruski vojni analitičari znaju ono što je izvesno poznato i vojnim analitičarima Pentagona: Rusija je na ukrajinsko bojište izašla tek sa delićem svog vojnog potencijala. Tamo se nalazi tek nekolicina vojnika regularne vojske Rusije – većinom pripadnici Specnaza (specijalnih snaga). Borba je uglavnom prepuštena pripadnicima milicija iz Donjecke i Luganske narodne republike, komandosima Vagnera, Kadirovljevim Čečenima i dobrovoljcima.

Iznenadna zainteresovanost Amerikanaca za razgovore i Makronovo i Šolcovo obraćanje Lavrovu ukazuju na samu srž stvari: EU i UK možda neće biti u stanju da bez Gasproma prežive narednu zimu, 2023/2024. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) izračunala je da će do tada nedostajati oko 30 milijardi kubnih metara, pod „idealnim” uslovima – blaga zima, Kina i dalje u lokdaunu (zbog korone – prim. prev), znatno niža potrošnja gasa u Evropi, a proizvodnja čak i povećana (valjda u Norveškoj?).

Model IEA podrazumeva dva do tri talasa povećanja cena gasa tokom narednih 12 meseci. Budžeti su u EU zemljama već su u crvenom, sa znakom za uzbunu – usled kompenzovanja gubitaka izazvanih tekućim energetskim samoubistvom. Do kraja 2023. taj minus mogao bi dogurati do hiljadu milijardi evra. Bilo kakav dodatni, nepredviđeni trošak tokom 2023. značiće potpuni slom ekonomije EU: zatvaranje industrijskih postrojenja, evro u slobodnom padu, rast inflacije, porast državnih dugova.

Podrazumeva se da bi domino dama Ursula fon der Lajen, koja predvodi Evropsku komisiju, u interesu država EU trebalo da na tu temu razgovara sa globalnim igračima prisutnim na Baliju. Umesto toga, nastavila je po svom – s demonizacijom Rusije. Nema tu nikakve niskale – samo nakinđurena kognitivna disonanca.

SKINI APLIKACIJU