PENTAGON NIJE KRIV ZA EKONOMSKI PAD SAVEZNIKA

sami su taj sunovrat omogućili kroz prekide tokova jeftinih energenata za privrede “saveznika” i kroz sankcije kojih se SAD naravno ne pridržavaju, kaže profesor ekonomije (emeritus) na Univerzitetu u Otavi, osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije u Montrealu i urednik portala “Global riserč”

Ako bih morao da uporedim sadržaje “svečanih” Samita NATO povodom 50 godina od nastanka Alijanse i poslednjeg samita povodom 75 godina, a oba su bila u Vašingtonu, primetio bih prvo da su pokazali da je NATO lažna odbrambena struktura lažnog savezništva. Oba samita dokazuju tezu da je NATO samo specifičan aranžman Vašingtona kroz koji se koordiniraju ratovi koje vode saveznici, dok se SAD drže podalje od sukoba. “Saveznici” Vašingtonu sada otvoreno služe da urade prljave poslove za Ameriku, baš kao što je to definisao Dik Čejni, uticajni jastreb svih američkih ratova unazad nekoliko decenija – ovako, ukratko, glasi analiza profesora Mišela Čosudovskog nakon trodnevnog samita u Vašingtonu povodom 75 godina od osnivanja Alijanse.

Profesor ekonomije (emeritus) na Univerzitetu u Otavi, osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije u Montrealu i urednik portala “Global riserč“, predano analizira rad vojnog Behemota iz Brisela od balkanskih ratova 90-tih.
Na početku intervjua lucidno primećuje da je posle završenih reči zvaničnika u Vašingtonu očigledno da su pravi cilj Amerikanaca u ratu u Ukrajini njeni “saveznici u NATO”, odnosno kompletna Evropska unija, zemlje koje Pentagon “upisao” za napad na Rusiju, tvrdi Čusodovski. On podseća i da je NATO ratovao protiv Jugoslavije uz pomoć cele alijanse, a da je danas samo on “vlasnik” bogatstava Kosova i Metohije.

Navodite da NATO nije alijansa nego aranžman Vašingtona?

Tako je. Kroz NATO mehanizam Amerika kontroliše finansije saveznika i usmerava ih u svoj vojno-industrijski kompleks. U slučaju Ukrajine, na duži vremenski period.

Pentagon nije briga za vidljivi ekonomski pad saveznika, sami su taj sunovrat omogućili kroz prekide tokova jeftinih energenata za privrede “saveznika” i kroz sankcije kojih se SAD naravno ne pridržavaju. 

Prema vašoj tezi, Pentagonu su saveznici potrebni osim kad im nisu potrebni?

Uvek je bilo tako. Nedavno, 1. jula povodom državnog praznika Kanade objavio sam dokumente nad kojima su se u mojoj zemlji mnogi zamislili.

Većina Kanađana nije bila svesna činjenice da su Sjedinjene Američke Države 1924. (pre sto godina) formulisale pažljivo osmišljen plan za invaziju na Kanadu i bombardovanje Montreala, Kvebeka, Halifaksa i Vankuvera.

To što je namerno izostavljeno iz naših istorijskih knjiga u školama i univerzitetima jeste da je naš američki komšija napravio detaljan plan za invaziju na Kanadu. Upotreba “otrovnog gasa” bila je deo tog projekta.

Ratni plan “Red” je zvanično odobren od strane američkog vojnog ministarstva u maju 1930. U nacrtu iz 1928. stajalo je da “Kanadi treba sasvim jasno staviti do znanja da će u ratu teško stradati”. I pogodite ko je bio zadužen za planiranje bombardovanja kanadskih gradova: general Daglas Makartur koji je tokom Drugog svetskog rata bio zadužen za vođenje rata na Pacifiku i koordinaciju opsežnog bombardovanja japanskih gradova (1941-1945).

Nakon ovog, 75. Samita NATO-a, šta je još jasno ?

Objektivno, pritisak Vašingtona se trenutno fokusira na Nemačku i Francusku jer su privrede ovih zemalja najsnažnije u bloku saveznika. Francuskoj i Nemačkoj se naizmenično nudi da budu “lideri “u nastavku pohoda na Rusiju (odbrani demokratije i pravila vašingtonskog poretka) a izgleda kao da tu utakmicu “liderstva” vode predstavnici tih naroda izabrani od građana.
Član 5 Povelje NATO daje američke bezbednosne garancije EU dok je “guraju” rat u Ukrajini?

NATO je, ponoviću, prevarantski entitet. Član 5 aktiviran je samo jednom, 11. septembra 2001. kada je na sajtu NATO u Briselu osvanulo da su SAD napadnute. U to vreme, dokazano je, Osama Bin Laden bio je u bolnici u Pakistanu pod paskom američkih bezbednosnih službi. A pošto je bilo smešno aktivirati Član 5 protiv nečega što se zove Al Kaida, naknadno je dodato Avganistan – zemlja koja je bila navodni sponzor organizacije napada. Ispostavilo se naknadno i da je Avganistan par dana ranije u obraćanju Generalnoj skupštini UN naveo da je iskrčmio polja maka i da je tako “ubio” 90 odsto trgovine opijumom i heroinom iza koje je stajao, naravno, Pentagon. Tako su se talibani našli prvi na udaru neokonzervativaca, a i svi dalji ratovi na Bliskom istoku i Sredozemlju vođeni su iz ekonomskog interesa.

Dakle, Evropljani da ne računaju na Član 5 u eventualnom sukobu sa RF?

Ponavljam, na samitu u Vašingtonu Pentagon je objavio rat “saveznicima”.

Izbori u Evropi su pokazali političke promene u svim zemljama gde su održani…

Dinamika događaja na političkoj sceni Evrope je zaista interesantna ali je i već viđena, konkretno na slučaju NATO agresije na Srbiju.

Videli smo kako je koalicija levice u Francuskoj odnela pobedu u drugom krugu izbora i ako se ta koalicija sagleda, videćete da mnogi u njoj podržavaju neonacistički režim u Kijevu. Na primeru agresije iz 1999, takođe se dogodilo da su je vodili političari sa levice i zeleni.

Konkretno, to su bili “kupljeni” levičari i “uzgojeni” zeleni kakvi utiču na politiku EU u sukobu u Ukrajini.

Tokom celog života i vi ste bili na levoj strani?

Iz tog levog “stroja” izašao sam 1999. baš povodom događaja sa Jugoslavijom. Naime, kada sam prvi put obrazlagao tezu da je NATO kriminalni entitet koji u svojom kriminalnim poslovima koristi teroriste i kriminalce, prvo su me “prokazali” levičari. Konkretno, pošto sam napisao da je Hašim Tači, pre nego je postao “revolucionar”, bio ličnost sa Interpolove poternice, napravivši tada analogiju sa ratnim zločincem, britanskim generalom Majkom Džeksonom (ubicom iz Derija 1972) koji je okupirao srpsku pokrajinu KiM, za mnom su zauvek zatvorila vrata. Na primer u “levičarskom” “Mond diplomatiku” gde sam sarađivao objasnili su mi i zašto.

Naravno, nije mi žao što nisam “levičar” po meri Vašingtona.

Šta se događa između “levice”i “desnice” u Evropi?

Da bi protumačili histeriju nazovilevičara na “desne” stranke i pokrete morate znati da je kod levičara putem medija stvoren refleksni stav da je desnica jednaka nacizmu. Tako imamo da se Nacionalno okupljanje Marin Lepen koje se zalaže za kraj ratova i prestanak finansiranja kijevskog nacističkog režima označava kao nacistička, dok se svi oni koji su za rat i nastavak ubijanja “posvećenje demokrate i nosioci evropskih vrednosti”. Isto je u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, Finskoj…

Dogodila se inverzija istorije?

Inverzija istorije ili inverzija narativa, sasvim je svejedno. Kao Jevrejin, postavljam pitanje ko su danas antisemiti?

Odgovor je očigledan. Naše zapadne vlade (uključujući većinu država članica NATO-a) koje izdašno finansiraju neonacistički režim u Kijevu. Sa pravne tačke gledišta, ovo je krivično delo naših vlada, kome treba da se suprotstavi veliki društveni pokret u svim državama članicama NATO.

Opširno je dokumentovano da je državni udar 2014. izvršen pod pokroviteljstvom SAD uz podršku dve snažne nacističke frakcije: Svobode i Desnog sektora na čelu sa Dmitrom Jarošem, koje su počinile bezbroj zločina usmerenih protiv jevrejske zajednice u Ukrajini. Osnivač te ukrajinske nacističke Svobode Andrij Parubij imenovan je bio za predsednika ukrajinskog parlamenta (Vrhovne rade) a prema njemu Adolf Hitler je bio “Prometej demokratije”.

Čudno je da su Ukrajinci koji su masovno ginuli u Drugom ratu protiv Hitlera to zaboravili?

Čudnije je da su to Jevreji zaboravili. Ukrajinski nacistički pokret sarađivao je sa nacističkom Nemačkom od početka 1940. Organizacija ukrajinskih nacionalista učestvovala je u ubistvima ukrajinskog jevrejskog stanovništva.

Prema Muzeju holokausta Drugog svetskog rata: “Broj Jevreja u Ukrajinskoj Sovjetskoj Republici (UkrSSR) bio je 2,45 miliona ljudi [od 1939-1941]” Nacionalna pobunjenička armija Ukrajine (UPA) bila je aktivno uključena u masakre Jevreja, Poljaka, komunista i Roma u velikim gradovima, uključujući Odesu i Kijev. Recimo u Lavovu u konclogoru Janovska oformljenom septembra 1941. istrebljeno je 99 odsto Jevreja iz ovog kraja do dolaska Crvene armije 21. jula 1944. Pa Simon Vizental je bio zatočenik ovog logora!

Antisemitizam se pretvorio u nešto slično nacizmu i na Bliskom istoku?

Isti ljudi, isti su protagonisti oba rata i ista je manipulacija u pitanju. Sramno je gledati kako se u Zapadnoj Evropi i Vašingtonu odnose prema nacistima iz Kijeva i kako tretiraju “opravdani strah” od antisemitizma na Bliskom istoku.

Može li se antisemitizam vratiti korenu značenja ?

Jedini način je ukazivati na zločine nacista tokom Drugog svetskog rata. Srbija i Srbi su bili žrtve genocida a ironično su bili na tapetu Generalne skupštine UN kao genocidan narod. Mora se ukazivati ko je bio antisemita i rasista kroz istoriju i tako gledam i na najave Moskve da će opsadu Lenjingrada i druge zločine nacista staviti na dnevni red GS UN, upravo zbog jasnoće slika iz istorije Holokausta koje su počinili nacisti i njihove sluge u Ukrajini, Hrvatskoj… I Srbija mora tome da se pridruži.

Kako je Ukrajina okupirana nacizmom?

Najkraće rečeno, kroz kulturu i jezik. Zabrana govorenja maternjim jezikom i jeste bio jedan od povoda za SVO 2022. u čijoj suštini i stoji odgovor na vaše pitanje.

Kao ukrajinski emigrant koji je boravio u ovoj zemlji nakon pada Berlinskog zida, razumeo sam prvo da se “promenio jezik”. Ukrajina, na čijoj se teritoriji od preko 90 odsto govorio ruski kao domicilni, počela je u zvaničnoj verziji da “govori i piše” na dijalektu Galičnika, jezikom kojim je mali broj ljudi zborio samo na granici sa Poljskom.

Taj jezički fundamentalizam objašnjava i svaki drugi koji se pojavio u Ukrajini, osmišljen na Zapadu i negovan u masmedijima, a beskompromisno ga je sprovodila vlast 24 sata dnevno najmanje 30 godina.



Glas javnosti