"Nova biografija" : Ajnštajn , njegov svet i život (Einstein, His Life And Universe): Ljubavni jadi razbarušenog genija, nobelovca Alberta Ajnštajna

Ispostavilo se, da je razbarušeni profa pored "najveće ljubavi" - nauke, i Novosađanke, Mileve Marić imao i niz drugih žena u životu, i dok je boravio u braku, ali i van braka... Zapravo, Ajnštajn je jurio "sve što leti".

I stizao...Istraživači njegove biografije, tek nedavno su za genija saznali da je nepopravljivo bio neveran suprug, jureći i stižući svaku suknju?! I, ko bi za razbarušenog profesora i genija rekao: većinu je uspeo da ubedi i odvede u krevet. Prva na listi njegovih ljubavnica bila je sekretarica Beti Neuman, pa Esstela, Etel, Toni, ali i njegova ljubavnica iz Rusije, Margarita Konenkova, za koju se sumnjalo, ali ne i dokazalo da je ruski špijun, a dva preostala imena pominju se pod pseudonimom "M" i "I"...

**********

Sve je relativno, zaključio je, i dokazao, slavni naučnik Albert Ajnštajn (14.marta 1987. - 18. aprila 1955.), ali se dosad nije znalo da je kod njega i brak, i bračna zajednica takođe bila - sve je relativno!?

U nedavno objavljenoj biografiji slavnog matematičara, fizičara, naučnika, koju je priredio Valter Isakson, predsednik Aspen instituta, bivši direktor CNN i urednika magazina Tajm, (Ajnštajn , njegov svet i život (Einstein, His Life And Universe) izneto je niz detalja koji široj javnosti, večito razbarušenog profesora, predstavljaju drugačije nego što se dotad znalo i razmišljalo...

2010-2020: Find out how Einstein inspired new discoveries and much more during the past 10 years. https://t.co/QtaCOpbObz

— Albert Einstein (@AlbertEinstein) January 16, 2021

Ispostavilo se, da je razbarušeni profa pored "najveće ljubavi" - nauke, i Novosađanke, Mileve Marić imao i niz drugih žena u života, i dok je boravio u braku, ali i van braka...

Zapravo, Ajnštajn je jurio "sve što leti".

I stizao...

Albert je rođen 18. marta 1879. godine, na severu Nemačke, u Ulmu, u jevrejskoj porodici. Njegovi roditelji, majka Paulina i otac Herman, trgovac hemikalijama i elektrotehni~kim materijalom, od svog sina Alberta i dve godine mma|e kćeri, Albertove sestre, Maje očekivali su da postanu muzičari, pa su ih što milom, a više silom, primorali da uče sviranje na violini?!

I, uspeli su: Albert je postao naučnik, nobelovac i genije, a Maja - vajar!?

Alberta je, od malena, više privlačila matematika... Čak, kao 12-godšnjak je "pobedio" Euklidovu geometriju, koja mu je kasnije često, i mnogo puta, pomogla pri rešavanju naučnih problema...

Još kao klinac proslavio se izjavom:

- Ljudi bi se u jednome trebalo da ponašaju kao životinja: morali bi da poslušaju svoju intuiciju. To je jedini pravi put.

Još kao momčić nije verovao u Boga, bio je agnostik, ali ne i ateista?! Jer, Ajnštajn je ateizam smatrao podjednako netolerantnim kao verski fanatizam.

Posle osnovne, katoličke, škole u Minhenu upisao je gimnaziju Luitpold iz koje se 1894. godine ispisao i otišao u Italiju, gde su se njegovi roditelji preselili, ali ni tu se nije previše zadržao.

Stigao je u Arau (Švajcarska) gde je nastavio školovanje. Posle srednje upisao je fakultet, ali nije prekidao "svirku" na violini, a kasnije priznao da mu je violina bila bekstvo iz stvarnosti i do kraja života najbolja psihoterapija...

Mileva Marić

His first wife was Mileva Maric, she was a brilliant Mathematician. pic.twitter.com/UgEe1XS5cw

— Mandroid (@Bigbounce01) July 3, 2020

Na prelazu u 20. vek, 1900. dogurao je do diplome profesora matematike i fizike na Tehnološkom fakultetu i Cirihu. Želeo je da tu i ostane, ali kolege su bile protiv i dve naredne godine je, osim povremenih "tezgica" - genije tražio posao, da bi ga, kad je već digao ruke, pronašao u Patentnom zavodu u Bernu. U to vreme već je bio u vanbračnoj vezi sa Milevom Marić, Srkinjom, koju je upoznao za vreme studija u Cirihu...

Iako su imali težak život, Albert je "gugutao" Milevi:

- Staćemo na svoje noge i uživati jedno u drugome. A uz posao koji voliš i voljenu osobu pored sebe, šta drugo čovek može sebi da poželi?!

Već 1902. Mileva i Albert postali su roditelji: rodila im se kći Lieserl. No, tu vest o prinovi krili su od Ajnštajnovih rodtelja, jer Albertova majka Paulina nikako nije volela snajku. O kćeri, koja je navodno, rođena "s manom", s mentalnim problemima, brinuli su Milevini rođaci u Novom Sadu.

Skrivena sudbina ćerke Lieserl

Ajnštajn je zarađivao u Švajcarskoj. Taj period, ipak, vanbračne veze Ajnštajna i Mileve Marić obeležila su predivna ljubavna pisma, koja su 6. januara 1903. godine završena brakom!

Kakva je sudbina njihovog prvog deteta, nikad zvanično, nije obelodanjeno, osim što postoje dve verzije.

Po prvoj, njihova kći, kad je imala godinu i po, da je umrla od šarlaha, i po drugoj - da je dete usvojila Milenina bliska rođaka Helena Savić, koja je maloj dala ime Zorka i prezime Savić?!

Zna se, međutim da je Helena Savić odgajila dete pod imenom Zorka, koje je odmalena bilo slepo, ali da je doživelo duboku starost i umrlo 1990. godine.

Mileva je Ajnštajnu poslednji put spomenula njihovo dete Liserl u pismu septembra 1903. godine, na dosta čudan način, koji su mnogi protumačili kao "obaveštenje" da im je kći umrla...

Mileva je stigla u Švajcarsku, gde je 1904. rodila njihovo drugo dete, Hansa Alberta koji je postao inižinjer hidraulike i predavač na Berkliju. Tokom boravka u SAD zbližio se s ocem, a umro je od srčanog udara u 69. godini.

Iz ljubavi Mileve i Alberta, u Cirihu 1910. rodilo se i treće dete, sin Eduard, ali je 1930. oboleo od šizofrenije. Dve godine docnije prebačen je u sanatorijum u Brhozliju, s ocem je izgubio kontakt, a majka ga je posećivala sve do smrti. Imao je 55. godina kada je umro...

Iako je izgledalo, da i pored teškoća ljubav i brak Mileve i Alberta ništa ne mo`e da pomuti, 1914. godine Mileva je spakovala stvari i iz Berlina , gde su živeli, otišla za Cirih, gde je živela do smrti 1948. godine...

Uteha Elsa Lovental

Činilo se da je Albertu razlaz teško pao, ali utehu mu je pružila njegova dalja rođaka Elsa Lovental.

- Opet imam na koga da mislim, neko za koga ću živeti i bezrezervno voleti. Imamo jedno drugo i daćemo sebi ono što nam nedostaje. Stabilnost.

I, ona se, se 1919. pretvorila u - brak! I njemu, Albertu, i njoj to je bio drugi brak, a u "miraz" slavnom fizičaru i matematičaru Elsa je dovela svoje dve kćeri iz prvog brata, Ilse i Margot. Kako su mu nedostajala njegova deca iz braka sa Milevom Marić, Ajnštajn je prigrlio Elsine dve kćeri kao svoje rođene, a i one su ga volele i poštovale.

Ilse je umrla od tuberkuloze s 37 godina u Parizu, a Margot je postala vajar i do očuhove smrti ostala s njim u dobrim odnosima.

Brak s Elsom potrajao je do 1936. godine kada je ona umrla u Prinstonu (SAD), od teške bolesti, a u Ameriku su stigli bežeći od nadirućeg talasa fašizma i Hitlera, koji je geniju, poznatom Jevrejinu, ali i mirotvorcu, oduzeo sve funcije i konfiskovao imovinu.

Ajnštajn je uspeo da spase najvrednije - život i zaposlio se na univerzitetu u Kaliforniji,a već 1940. godine dobio je američko državljanstvo, odrekao se nemačkog, ali je zadržao švajcarsko.

U tome vreme bio je, verovatno, najpoznatiji naučnik na svetu... Kod njega, na "poklonjenje", ali i da budu s genijem, dolazili su glumci, pevači, estradne zvezde, ali i najviđeniji političari. Inače, za vreme boravka u Bernu objavio je svoja znamenita dela...Marta 1905. godine, u tada vodećem nemačkom časopisu za fiziku "Annalen der Physik" objavio je članak u kojem je izneo novu teoriju strukture svetlosti, koja, po njegovoj tvrdnji, ima "dvostruku prirodu", može da se ponaša kao čestica ili kao talas. Te čestice kasnije su nazvane fotonima, a objašnjenje fotoelektričnog efekta pomoću koncepta fotona donelo je Ajnštajnu - 1921. godine Nobelovu nagradu.

I posle Drugog svetskog rata bio je politički aktivan, podžao je i dosta doprineo stvaranju jevrejske države, ali je odbio funkcije u Izraelu objašnjavajući da mu je nauka iznad svega.

Brojne ljubavne veze

I gle čuda, uz sve te stalne seobe, teškoće u životu, brojne probleme, ispostavilo se da je Ajnštajn imao, pored nauke i izuma i vremena za brojne ljubavne veze!?

To, što je bio oženjen i u braku - pa zar nije sve relativno?!

Istraživači njegove biografije, tek nedavno su za genija saznali da je nepopravljivo bio neveran suprug, jureći i stižući svaku suknju?! I, ko bi za razbarušenog profesora i genija rekao: većinu je uspo da ubedi i odvede u krevet!

-Nisam odoleo fatalnoj privlačnosti, pisao je svojoj supruzi Elsi, i u pismima do tančina opisivao sve svoje preljube? Istina, ima i onih koji su bili bliski tom bračnom paru, koji su tvrdili da veza Alberta i Else nije počivala na ljubavi, već na prijateljstvu.

Tako su istraživači njegove biografije, tek nedavno su za genija saznali da je nepopravljivo bio neveran suprug, jureći i stižući svaku suknju?!

Prva na listi njegovih ljubavnica bila je sekretarica Beti Neuman, pa Esstela, Etel, Toni, ali i njegova ljubavnica iz Rusije, Margarita Konenkova, za koju se sumnjalo, ali ne i dokazalo da je ruski špijun, a dva preostala imena pominju se pod pseudonimom "M" i "I"...

Ko bi za razbaru{enog profesora i genija rekao: većinu je uspeo da ubedi i odvede u krevet:

- Istina da me M. pratila u Englesku, samo sam privrženiji apsolutno bezopasnoj i pristojnoj gospođi I., ispovedao se u pismu poćerki Margot.

Iako sam nije otkrio ko je "M?", oni koji su ga poznavali "tipuju" da se radi o Etel Mihanovski, otmenoj dami Berlina toga doba, s kojom se viđao dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Njihova veza bila je samo - seks i ništa više, a čak se šuškalo da je ova, 15. godina mlađa ljubavnica bila prijateljica s Albertovim poćerkama?!

Iz brojnih pisama Alberta Ajnštajna može se izvući prilično jasan zaključak: imao je brojne ljubavnice i vanbračna iskakanja, ali je voleo i uvažavao i svoje supruge, posebno prema Milevi, njegovoj prvoj ljubavi, njihovoj deci... Biranim rečima razbarušeni genije pisao je i svojoj drugoj supruzi Elsi...Zato je valjda i bio genije; toliko žena, a nijedna nije ljuta na njega!

I kad je ostareo, o njemu su brinule - tri žene!! Mlađa sestra Maja, poćerka Margot i dugogodišnja sekretarica Helen Dukas.

Razbarušeni genije umro je 18. aprila 1955. u bolnici u Prinstonu.

Njego telo je kremirano i sahranjeno na nepoznatoj adresi?!

Mozak na uvid nauci

Pre kremiranja, po sopstvenom odobrenju, ali i uz saglasnost familije, izvađen je mozak Alberta Ajnštajna i dat na proučavanje naučnicima.

Obdukciju je obavio dr Tomas Hardvej, a cilj je bio: analizirajući mozak genija utvrditi - zašto je on, Albert Ajnštajn, zapravo bio genijalan.

Istina, mozak je bio malo širi od proseka, ali nije pronađena ona iskra genijalnosti koja je krasila dela Alberta Ajnštajna.

Nisam talentovan, samo sam radoznao

Odgovarajući na pitanja o svojoj genijalnosti, Ajnštajn je to ovako objašnjavao:

- Nisam posebno talentovan, nego sam užasno radoznao. Veseo sam i sad u svojim kasnim godinama. Zadržao sam smisao za humor, pa ni sada sebe ne shvatam preozbiljno , ali ni ljude oko sebe.

Glas javnosti - Vladan Dinić

SKINI APLIKACIJU