Nisu valjda Severina i Dinko podigli "obojenu revoluciju" u Srbiji?
Autor: Glas javnosti
Kada poželim da se nakratko razveselim pogledam šta Informer TV alias DB Info nudi kao objašnjenje uzroka aktuelne političke i društvene krize i pozicije aktera.
U cirkuskoj atmosferi, kojoj nedostaje samo poskakivanje psa bišona, genetski predodređene rase za ispunjavanje naredbi vlasnika cirkusa uz odgovarajuću nagradu, čije odsustvo uspešno nadoknađuju prisutni bišon novinari, sazna se jako mnogo za kratko vreme.
Saznaju se imena „najvećih antisrpskih ološa sa dna kace“, „idiota, manijaka, psihopata…“, da su fakulteti puni terorista, ustaša, ultralevičara, anarhista, fašista…koji svi zajedno „ruše državu Srbiju da bi nestala“, da će na sledećim izborima biti „studentska blokadersko-teroristička-gej lista“, da će „kum narednog Prajda biti Milo Lompar“, da vlast veoma uvažava političke neistomišljenike kao što je prava opoziciona desnica, npr. Šešeljevi radikali, Pokret Dinara-Drina-Dunav, Miša Vacić i kompanjoni, da je Aleksandar Vučić najuvaženiji državnik na svetu, da prihodi svih kategorija stanovništva, posebno penzionera enormno rastu, dok cene ubrzano padaju i padale bi još brže da nije blokadera koji ruše državu… te da je po šesnaesti put obojenoj revoluciji došao kraj.
Naravno, tu je mnogo pominjanja N1 i NoveS, Šolaka, nesposobne opozicije koja želi da smeni vlast – valjda za razliku od opozicije u normalnim državama u kojima opoziciji to nije ni na kraj pameti.
Jedino što se tokom euforično veselih izliva besa i mržnje prema onom delu srpskog naroda koji je nezadovoljan stanjem u državi i ne podržava vlast nije moglo čuti jeste koje to „neke“ države stoje iza tzv. obojene revolucije, organizuju i finansiraju rušenje Srbije i zašto Srbija u odnosu na njih nije preduzela bilo kakve diplomatske mere. Svaka država koja drži do sebe dužna je da prema neprijateljskim državama preduzme takve mere, od najblažih – upućivanja protestne note i pozivanja ambasadora na razgovor, preko proterivanja diplomata i suspendovanja saradnje, do prekida diplomatskih odnosa. Nije valjda da to Vučić ne čini iz kukavičluka?
Ma šta ja mislio o njima, a ne mislim ništa dobro, nisu valjda Severina i Dinko ti „centri moći“ koji i dalje organizuju davno pobeđenu obojenu revoluciju, jadna nam majka !? Da li su možda delovi srpske dijaspore, poznate po altruizmu, dobro i autonomno organizovani „centar moći“ koji ruši Srbiju radeći vlastima o glavi? Ili naše službe bezbednosti, prezauzete snimanjem kafanskih razgovora i opserviranjem drugih aktivnosti opozicionih lidera, aktivista, njihove bliže i dalje rodbine, to nisu stigle da ustanove, pa samo znamo da nas ruše „neke države“, koje nam zavide na epohalnom ekonomskom napretku, organizaciji EKSPO 2027 i posetama Čarli Čena i Stivena Sigala.To bih, recimo, veoma voleo da znam, budući da su spoljni politički prsti nesumnjivi i jasno vidljivi.
Kao što bih voleo da znam kako je moguće da policija nije identifikovala, privela i podnela prijave protiv maskiranih siledžija koji su organizovano brutalno motkama i pirotehničkim sredstvima napali policiju ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a koja je odgovorila primenom prekomerne sile prema svakome sem na onima koji su je napali. Neko zlonameran bi, jelda, mogao da pomisli da nisu hteli da biju i privode svoje kolege, po zadatku ubačene među mirne demonstrante.
Zaista, ali zaista čovek može da se razveselili slušajući idiotluke koji se plasiraju tokom emisija ove nazovimo je televizije. No, gašenjem televizora dobro raspoloženje nestaje – zato rekoh da je nakratko. Naravno, danima vrteći kanale, viđam bulumentu prorežimskih bišon propagandista potpisanih kao analitičari, šta god to značilo, ministara, upošljenika u ministarstvima Vlade i Centru za društvenu stabilnost, narodnih poslanika, urednika i novinara provladinih elektronskih medija i propagandnih tabloida, po nekog od profesora, bivših policajaca i bezbednjaka… koji po dnevno dobijenim instrukcijma, u sadejstvu sa voditeljima, vrše isti posao kao ekipa TV Informera, samo na malo umiveniji način, pitomijom retorikom, ali naravno bez sagovornika neistomišljenika.
(Uzgred: pomenuti su obavezni da se odazovu na apsolutno svaki poziv za gostovanje u emisijama prorežimskih medija, radnim danima i vikendom, od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati i za to, sem ukoliko im je to po profesionalnom angažmanu i inače obaveza, dobijaju bogate novčane naknade, pri čemu su razvrstani u tri „vrednosne kategorije“, pa se i honorari kreću u rasponu od 500 do čak 2.000 evra mesečno.)
No, pišem sve ovo što većina čitalaca već zna samo da bih izneo neke svoje strepnje i nedoumice: ako je meni istovremeno smešno i mučno dok slušam prorežimske propagandiste i sve izraženije pogubljenog predsednika Republike, kojem bi promena terapije sigurno pomogla kada ankete to ne mogu u dovoljnoj meri, da li je to slučaj sa većinom građana Srbije? Da li su u pravu, a nadam se da jesu, oni koji smatraju da su razobručeno nasilje i propaganda za vlast kontraproduktivni?
Jer, dve nerežimske televizije. N1 i NovaS, imaju prosečno učešće u ukupnoj gledanosti tek nešto iznad 10% ( čak među korisnicima SBB kablovske mreže do oko 25% ). Dakle, oko 90% gledalaca prati televizije koje su pod potpunom kontrolom vlasti.
Prema istraživanjima Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju „najčešće korišćeni izvori vesti su društvene mreže (83%), TV dnevnici (72%) i sajtovi/aplikacije dnevnih novina (57%). Međutim, glavni izvor vesti je za trećinu građana ipak televizija, a društvene mreže i sajtovi dnevnih novina kao glavni izvor koriste 25% i 22% građana“. Drugo, Rojtersovo istraživanje pokazuje da 67% građana koristi (i) društvene mreže kao izvor vesti, dakle kao dopunske izvore.
Treba posebno imati u vidu i obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i činjenicu da je bez ikakve školske spreme 1 odsto stanovnika, sa nepotpunom osnovnom školom 5,3 odsto, osnovnim obrazovanjem 18, srednjim 53, višim 6 i visokim 16,5 odsto stanovnika Srbije.
Ne zaboravimo i činjenicu da u Srbiji živi i najurednije glasa 1.700.000 penzionera.
Da ne govorim, to je posebna tema, o katastrofalnim odlukama nazovimo ga „studentskog Centralnog komiteta“ da se ignoriše značaj izbornih uslova za povoljan ishod poželjnog mirnog i demokratskog rešenja krize izborima, kao i nepoželjnosti objedinjavanja svih opozicionih političkih činilaca u borbi protiv sa svakog aspekta štetočinskog i sistemski duboko kriminalizovanog režima. Da ne pominjem ni potpuno proterivanje politike i ideologije iz informativnoh emisija, niti besmislen i štetan izlet evrofanatičnih opozicionih stranaka u Brisel.
Pošteno kažem da nisam u stanju da sve ove podatke i činjenice ukrstim i izvučem nepobitan radostan zaključak da je brzi kraj aktuelnoj vlasti gotova stvar. Još teže mi je da zaključim kakvu će politiku voditi nova vlada, nova vlast, kada se ostvari ono što je najpreče – smena tiranske i izdajničke. Razumniji, korisniji je podsticajni pesimizam, nego samozadovoljni uljujkujući optimizam.
Sasvim subjektivno, kao neko ko je kao član Demokratske stranke Srbije trideset tri godine privržen politici koja se temelji na ravnoteži značaja demokratskog i nacionalnog, nisam spokojan. Ni kada je izvesnost brze promene vlasti u pitanju, a ukoliko je ne bude od Srbije neće ostati ništa ni sa demokratskog, ni sa aspekta odbrane nacionalnih i državnih interesa, ali ni kakva će nova vlast i njena politika biti.
Demokratskija – najverovatnije, nacionalno i državno odgovorna – malo verovatno.
Autor je član Predsedništva Nove DSS
SKINI APLIKACIJU
