Nije gotov dok nije gotov

Šta bi uopšte u ovo burno vreme mogao biti prikladan komentar kad se događaji ređaju i prete iznova i iznova celom čovečanstvu. Možda upravo zbog te stalne strepnje svetska javnost pokušava pronaći neku posebnu nadu u ličnostima i događajima tražeći smisao u svem ovom haosu na globalnom nivou.

Šou može da počne

Ako samo pođemo od spaljivanja delova američkog grada Los Anđelesa, možemo videti da su nameštene okolnosti izostanka miliona litara vode u bazenima namenjene svrsi borbe protiv požara, da su prazni hidranti bili apsolutni oslonac uništenju desetina hiljada kuća i objekata. Brojni ovakvi uslovi su očigledno doprineli maksimalizaciji efekata primene razvijene napredne tehnologije tzv. energetskog oružja u svrhu realizacije požara nezableženih razmera. Ovo oružje može razviti temperaturu na ciljanim objektima od oko 1500 stepeni Celezijusa, najverovatnije i više pri čemu topi metal, staklo i ostale legure dok drvoredi stabala u tim istim ulicama i čitavim područjima spaljenih objekata i kuća ostaju gotovo netaknuti čak i sa lišćem. Los Anđeles je između ostalog potpisnik sporazuma plana tzv. 15- minutnog pametnog grada i definitivno je počela reizgradnja bukvalno iz pepela posebno imajući u vidu da fond Belkrok otkupljuje parcele spaljene zemlje. Da su stvari zaista naopake i da se svet nalazi u zamci upotrebe naprednih tehnologija od globalističke strukture koja je posvećeno čuvala decenijama tajne tehnološkog napretka da bi danas ta ista struktura suočila svet sa kontinuiranim haosom. Potpisnici ovog distopijskog sporazuma o 15-minutnim pametnim gradovima je čak 15 nacija, tako da drama tek počinje i globalistički teror se odvija nesmanjenim intezitetom stvarajući vanredna stanja najrazličitije prirode gotovo svakog dana.

Nadalje, nade u novu Trampovu adminstraciju su potkrepljene obećanjima koja upravo glade uši dezorjentisanom čovečanstvu o npr. uspostavljanju mira, o ukidanju 32 pola i konstataciji da postoje samo muški i ženski pol, o zabrani ulaska migranata i kontroli migracija, o izlasku iz Pariskog klimatskog sporazuma iz kojeg se već jednom izašlo, o direktivi u kojoj se narko-karteli proglašavaju terorističkim grupama itd. Ali, istovremeno svet u novoj egzaltaciji propušta da su u toku poslednjih sedmica navodno SAD-e posetili vanzemaljci o čemu je i posebno govorio novi predsednik SAD-a i da vojna operativa lako može opravdati također nova obećanja o osvajanju Kanade, Grenlanda, Meksika, Panamskog kanala, pa čak i Venecuele. Zaista potpuno je jasno da za ove potpuno sulude planove ipak trebaju posebni uslovi npr. odbrane od vanzemaljaca ili neki drugi uslovi sa liste globalističkih zamisli u okviru Agende 2030 i da realizacija remapiranja sveta samo treba dobar izgovor. Također, ne zaboravimo posvećenost Donalda Trampa tokom cele kampanje planu Trećeg hrama koji podrazmeva sukob sa Iranom i sasvim je jasno da su nazovi pozitivni iskoraci prvih odluka zapravo dobra trgovina za ove navedene druge može se reći apokaliptične planove. Samo da dodamo, da je novi američki predsednik posebno posvetio pažnju razgovorima i sporazumima i sa brojnim superbogatašima odgovornim za depopulaciju zdrastvenim tretmanom, kao i da je već odobreno 500 milijardi dolara za razvoj tzv. umjetne inteligencije na planu realizacije utopijskog plana Pakta za budućnost. Dakle, šou može da počne.

Ostavka veleizdajnika i krivična odgovornost

No, pođimo u naše prostore ispunjene pre svega protestima prevashodno studentskim protestima, zatim pretnjama režima, naletanjima automobilima na studente i građane širom Srbije, pretnjama noževima, šipkama, pištoljima i sada bezumnom projekcijom kroz opskurni simbol kojim se ovaj režim predstavlja. Da, sve je to današnja vlast i zaista treba čestitati studentima na istrajnosti i posvećenom trudu, posebno im treba čestitati na odbrani protesta od opozicionih preuzimanja i preuzimanja od nevladinog sektora antisrpske orjentacije. Ali, i zaista ima ali.

U više proteklih godina, od 2018. g. imamo čitave cikluse protesta, 5 velikih ciklusa pored manjih protesta u kojima je već na ulice gradova Srbije izašlo ukupno najmanje 5 miliona građana i nikako da se iznese zahtev ove višegodišnje grmaljavine na ulicama iz grla miliona: „Odlazi Vučiću“. Nigde, dakle, u svetu nema situacije da na ulicama gradova jedne države toliko često izlaze građani u takvom nezapamćenom broju, za primer to bi za Nemačku i Tursku po jednom ciklusu protesta bilo bar 10 miliona građana, a za SAD i do 40 miliona građana. Pojedini ciklusi protesta trajali su i više od 6 meseci i po svakom ciklusu na bazi cele Srbije izašlo bi najmanje jedan milion građana Srbije. Međutim, pitanje je - Kako je i pored ovih društvenih kretanja, najodgovorniji za stanje kriminalizacije društva i rušenje ustavnih okvira u Srbiji tzv. predsednik Srbije i dalje u toj poziciji. Dakle, može se nesumnjivo zaključiti da je okupator zajedno sa izdajničkom klikom veoma uspešno manipulisao navedenim kretanjima građana i da je ta kontrola zapravo bila ključ svih kolonizatorskih akcija.

Pre svega tek kada se od ličnosti koja je neustavno zauzela poziciju Predsednika Srbije bude tražila ostavka i krivična odgovornost, tada se u pravnom i svakom drugom smislu prekida komunikacija sa ličnošću koja je uzurpirala instituciju Predsednika Republike Srbije i narušila funkcionisanje svih ostalih institucija. Dalje, osvrnimo se sada upravo na krivičnu odgovornost vezanu uz neposredne događaje stradanja građana na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zar nije Aleksandar Vučić krivično odgovoran što je otvarao Železničku stanicu u Novom Sadu bez propisanih završenih procedura u vezi sa rekonstrukcijom, zar nije obmanjivao građane Srbije da nadstrešnica nije rekonstruisana, zar nije protivzakonito uzimao dokumentaciju iz Republičkog javnog tužilaštva čime je i ovu instituciju javno degradirao. Zatim, zar kao visoki državni službenik kako se predstavlja nije imao ništa protiv protivzakonitog uklanjanja građevinskog materijala sa mesta nesreće potencijalno sa telima stradalih, zar nije svojim javnim obraćanjima podstrekivao na sukobe građana i pokušaje ubistva u nezapmaćenim delima nasrtaja na mirne građane najčešće studente. Dakle, potpuno je jasna krivična odgovornost Aleksandra Vučića povodom tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ne postoji niti jedan razlog da se onaj koji uzurpira sve institucije u Srbiji ne poziva na konkretnu odgovornost – Ostavku i krivičnu odgovornost. Zar posle svih tragedija u proteklim godinama, ova navedena ličnost dičeći se svojim poštenjem nije imala razlog da podnese ostavku ili mi tu ostavku i krivičnu odgovornost nikada nismo tražili.

Kada smo već kao društvo napravili kardinalnu grešku idući na izbore sa potisnikom veleizdajničkih sporazuma kao ravnopravnim subjektom procesa izbora uzimajući u obzir i čitavu strukturu nosilaca vlasti koja je takav postupak odobravala, te smo tako narušili ustavno-pravni poredak legalizujući izdaju zapravo obezbedili politički okvir opstanka na vlasti veleizdajniku. Umesto da smo izolovali veleizdajnika i povodom krivične odgovornosti u najvišem stepenu tražili tada ostavku, mi ni danas ne prepoznajemo razmere katastrofe koja preti celom društvu ili možda sada polako prepoznajemo zahvaljujući brutalnosti i opskurnosti režima. Ako ne koncentrišemo snage i pored svih ostalih zahteva ne ispostavimo ključni zahtev, mi dajemo vremena režimu da se reorganizuje, ostavljamo prostor da se sačuva vođa kartela i da se devastacija društva nastavi. S druge strane pretpostavimo da ovaj režim izsimulira ispunjenje studentskih zahteva, građani Srbije zbog urušenih institucija nisu u nikakvoj kontroli procesa realizacije zahteva. Tako zapravo bez ključnog zahteva ostajemo bez rezultata jer ne postoji mogućnost da urušene institucije pod kriminalnom kontrolom bilo šta zakonito realizuju.

Pogledajmo nadalje, šta se u senci ovih protesta dešava na Kosovu i Metohiji, kako uz bezočno ćutanje institucija Srbije se ukidaju i poslednje institucije države Srbije uz stalan teror nad srpskim narodom i sa pretnjom da budu uklonjene baš sve institucije države Srbije, dok se tzv. predsednik Srbije šeta Davosom deleći globalistima ordenje i sudelujući sa lažnom državom Kosovo na zasedanjima SEF. Neizostavno ovom prilikom treba istaći da je Aleksandar Vučić kao tzv. predsednik Srbije potpisao Pakt za budućnost koji po raznoj osnovi propisuje uslove vanrednog stanja kojeg u raznim oblicima vidimo širom sveta i koji su potpuno novi oblik globalističkog terora u današnjem tzv. modernom svetu. To opet znači da postoje višestruki modaliteti i razlozi za proglašenje vanrednog stanja i posebno uz asistenciju okupatorskih snaga i mi u tim uslovima gubimo ovu bitku. Dakle, koncentracija narodnih napora mora biti danas usmerena na ostavku ustavokršitelja, veleizdajnika i nosioca kriminalnih dela u Srbiji. Inače, mi tu navedenu ličnost namerno ili nenamerno čuvamo za razne upotrebe i od okupatora i od kriminalaca i od globalističke klike.

I na kraju primetimo još neke podmukle procese, okupatoru svakako odgovara destabilizacija u Srbiji, eskalacija kriminalnih postupaka gotovo svakog dana, razgradnja u funkcionisanju društva, blokada svih društvenih tokova, ali im ne odgovora da zadamo udarac nosiocu veleizdaje i njihovom najposvećenijem saradniku. Zato prosto zbog brojnih razloga i komplikovanih okolnosti u čitavom svetu mi se moramo izboriti pre svega protiv nosioca ovog stanja u Srbiji. Samo ako tražimo – Ostavku Aleksandra Vučića i krivičnu odgovornost mi možemo kapitalizovati povoljno rešenje u ovoj borbi, time nam se ne mogu podmetnuti ni neki novi referendumi niti novi lažni izbori. Ovde se mora naglasiti da svi oni koji su do juče držali konvencije sa Aleksandrom Vučićem, oslobađali gnjilansku grupu terorista, pisali o srebreničkom genocidu i govorili da je nezavisno Kosovo činjenica ili se rugaju državnosti Srbije ne mogu ni na koji način biti deo rešenja ove teške ustavne krize. Zato i ovaj put ponovo predlažem rešenje ustavne krize u jednogodišnjoj vladi ili Vladi nacionalnog spasa ili nekom drugom rešenju sastavljenu od nestrančkih stručnih ličnosti koji bi prevashodno suspendovali veleizdajničke sporazume, poništili sporazum sa Paktom za budućnost, revitalizovali institucije i pripremili izbornu proceduru u skladu sa Ustavom. Zaista ovom prilikom biću slobodna da predložim studentima da oni predlože sa svojih fakulteta najstručnije i najodgovornije i najrodoljubivije ličnosti u cilju formiranja navedenog rešenja Vlade nacionalnog spasa u cilju konsolidovanja stanja u društvu i izlaska iz sveukupne krize u Srbiji. I još jednom: „Nije gotov dok nije gotov!“ u političkom smislu, jer nam je u svakom drugom smislu veleizdajnik potreban i kao svedok svih zlodela i neustavni potpisnik brojnih sporazuma, ugovora i dogovora.

Svakako spomenimo i grupu građana koja se više od 1400 dana okupljala pred Skupštinom, a sada i u brojnim protestima neumorno pruža podršku studentima.

„Neka bi nas Gospod uputio u ove dane borbe protiv veleizdajnika i globalističkih protivnika svake vrste“

Autor: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator i organizator Sabora Univezitetskih Profesora

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti.

Glas javnosti/suprof.org