NEUBOJNO ORUŽJE – UTICAJ NA PSIHU, UM I DUH LJUDI
Autor: Glas javnosti
Eksperimenti na ljudima u kojima se koriste plutonijum, droga i zračenja, ili se otvaraju lobanje, obavljani su, pre svega, u tzv. naučne svrhe, a te svrhe su rezultirale stvaranjem neubojnog elektromagnetnog oružja, za kontrolu “rulje”. Dakle, cilj je bila i ostala kontrola ljudskih masa, piše dr Svetozar Radišić.
Pisao sam o neubojnom oružju, koje je po svemu sudeći, na osnovu reakcije okupljenog naroda, korišćeno na studentskom protestu „15. za 15“, 15. marta 2025. godine u Beogradu, u 19 sati i 12 minuta. Informacije o tom „humanom oružju“ objavljene su u dva novinarska napisa i u pet knjiga. Novinarski napisi su objavljeni pod naslovom „Mikrotalasno oružje greje i razara mozak“ („Svedok“ broj 474, 23. avgust 2005, str. 8. i 9). i pod naslovom „Humanim oružjem protiv pobunjenika“ u četvrtom nastavku feljtona „Sukobi koji će uništiti svet“ („Pravda“ broj 1087, 24. septembar 2010, str. 23). Naslovi knjiga u kojima je bilo reči i o neubojnom oružju su: Rat svih protiv svih (2004), Nestanak velikog brata 2012 (2007), Osvajanje slobode (2012), Neoružani oblici agresije (2015) i Nestanak velikog brata (2017).
Za fizičku kontrolu stanovništva namenjeno je tzv. neubojno oružje, „koje ne ubija, nego samo izaziva bol i strah”. To „humano oružje za buduće akcije”, u koje spada i elektromagnetno oružje, stvara buku koja dezorijentiše, zvuke takvog intenziteta da izazivaju bolove, obuhvata neprijatne mirise, iritira kožu... Među njima su „strob” svetla (izazivaju mučninu), zatim električne palice, električni pištolji, pištolji punjeni lepkom, penaste bombe, mreže za hvatanje ljudi itd. Već su proizvedeni i akustični meci. Njima, osim neprijatnosti, mogu da se izazovu mučnina, povraćanje i bolovi u trbuhu. Ukoliko se pojača njihova snaga, kosti u ljudima mogu doslovno da eksplodiraju. Ne treba da se zaboravi da je tehnika i tehnologija od mojih prvih radova na ovu temu izuzetno i ubrzano napredovala, posebno iz aspekta moći i da je verovatno mnogo manjeg gabarita. Tako da je primenjen uređaj u Beogradu verovatno neka savremenija i humanija verzija. Možda i prenosnog tipa.
Sve navedeno će, prema „pozitivnim propisima”, biti primenjeno protiv pobunjenika i terorista. Jedino što ostaje isto, kao „crvena nit” kroz celu istoriju – gramzive imućnike će od siromašnih braniti siromašni, koje za svoju odbranu plaćaju imućni, s tim što su se te „garde” od još siromašnijih i nezainteresovanih pojedinaca oduvek izdvajale po uniformama.
Tehnologija za kontrolu uma već se koristi u SAD, Japanu i Evropi (najviše u Švedskoj). Ta tehnologija se u SAD svrstava u tzv. neubojno oružje. Sintagma „neubojno oružje” dovodi ljude u zabludu jer je reč o ubojnom oružju koje ubija polako, u obliku „normalnih” bolesti, kao što su kancer, leukemija, srčani napad, Alchajmerova bolest... Te bolesti se upravo šire planetom.
„Neubojno oružje“ koristi se za uticaj na psihu, um i duh ljudi. Dženet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vašingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivših zamenika direktora Cije, izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustične psiho-korekcije. Ona očekuje upotrebu novog „neubojnog metoda“ za „gušenje pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisanje ili onemogućavanje neprijateljevih snaga i povećanje mogućnosti timova prijateljskih specijalnih operativaca“. Gospođa Moris je upozorila da „pešadija rizikuje da se izloži specifičnom zvuku, koji proizvodi poseban uređaj, a ne može se neutralisati pomoću zaštitne opreme i pomoću bilo kakvih čepova za uši“.
Evropski parlament je 28. januara 1999. u „Rezoluciji A4-0005/99 o životnoj sredini, bezbednosti i spoljnoj politici”, u članovima 23, 24 i 27, pozvao da se „neubojno oružje“ stavi pod kontrolu i reguliše njegova primena. Uz to, upućen je poziv da se zabrani razvoj oružja koje omogućava bilo koji oblik manipulacije ljudima.
Zato je moguće reći da je mikrotalasna kontrola ljudi „neubojnim oružjem“ najveći internacionalni kriminal u istoriji ljudskog roda usmeren protiv stanovništva planete.
Edvard Tilton, predsednik firme „Silent Sounds, Inc.” potvrdio je 13. decembra 1996. da su novo „neubojno oružje“ prvi put uspešno primenile vojne snage SAD u operaciji „Pustinjska oluja“ (u Kuvajtu). Vlada SAD i Pentagon sve vrste elektomagnetnog oružja svrstavaju u tzv. neubojno oružje, iako efekti njihove primene većinom nadmašuju efekte klasičnog oružja.
Strategija primene „neubojnog oružja“, u koje spada i mikrotalasno oružje, umesto primene ubojnog oružja samo je izgovor „vladara iz senke“. Uostalom, nagovešten je pokušaj da se to oružje izmesti iz odbrambene sfere (iako će tu zauvek ostati) u sferu prava. To bi „kontrolori uma” učinili zbog opasnosti da se zabrani primena „neubojnog oružja”. Dosetili su se da će kao pomoćno sredstvo u sudstvu i medicini radio-frekventno oružje (RF aparati) biti pod pravnom zaštitom.
Iako izgleda mudro da se oružje sakrije u nevojne obloge, ostaje strepnja da će oružje koje je primenjeno protiv iračkih trupa biti kad-tad upotrebljeno protiv građana Sjedinjenih Država. Ako ga ne iskoriste teroristi, iskoristiće ga vlast protiv svojih ljudi, onih koji ne mogu da se pomire s nuklearnom ili „neubojnom politikom“ sve opasnije supersile. Poseban problem je to, što put istog oružja do ruku tzv. pobunjenika nije ni nedostupan, ni beskonačan.
Eksperimenti na ljudima u kojima se koriste plutonijum, droga i zračenja, ili se otvaraju lobanje, obavljani su, pre svega, u tzv. naučne svrhe, a te svrhe su rezultirale stvaranjem neubojnog elektromagnetnog oružja, za kontrolu rulje. Dakle, cilj je bila i ostala kontrola ljudskih masa.
Ali, ako i dođe do pobune, pobunjenici (rulja) biće proglašeni za skupove terorista, a čekaće ih mikrotalasno, radio-frekventno i ko zna kakvo još „neubojno oružje“. Za petnaestak minuta trgovi će ostati pusti – rulja će se razbežati sa osećajem nemoći i paničnog straha. Sve je to provereno u ritualnim zlostavljanjima i prilikom programiranja radi daljinske kontrole uma i „ispiranja mozga“.
Nil Dejvison, koordinator projekta neubojnog oružja u britanskom univerzitetu Bradford, zapitao se „šta će se dogoditi ukoliko neko od pobunjenika ne uspe da se ukloni ispred usmerenog zračenja... ostaju li trajne posledice i da li postoji odgovarajuća zaštita od usmerenog zračenja?“
U bliskoj budućnosti očekuje se prvi nanokonflikt – „hladni nanorat“. Prognozeri primene nanotehnologije očekuju razvoj nanopodzemlja, odnosno snaga koje će primenjivati nanooružja i najsavremeniju tehnologiju za terorizam i kriminalne delatnosti, kao i za proliferaciju (prodaja trećim zemljama) nanoopreme, sistema i oružja zasnovanog na toj tehnologiji.
Dakle, svet je pred novim iskušenjem. Ukoliko se nanotehnološka ulaganja usmere prema vojnoj sili, mogao bi to da bude nevidljivi i skoro neosetan kraj ljudskog roda, piše prof. dr Svetozar Radišić, pukovnik u penziji, pisac, ekspert u više vojnih oblasti.
Glas javnosti/ svetozarradisic.com
(Mišljenja i stavovi u kategoriji LIČNI STAV nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
