Nenad Kecmanović: Kako razumeti previranja u Republici Srpskoj

Da li postoji tajni dil između Trampa i Dodika koji je dogovoren posredstvom Kristofera Landaua i Željke Cvijanović?

Zamenik državnog sekretara SAD pozvao je u Vašington srpsku članicu Predsedništva BiH uprkos sankcijama. Vratila se u Banjaluku s američkom ponudom za svog predsednika, vidno zadovoljna, ali i škrta u informacijama o sadržaju razgovora, odnosno ponude.

Bila je opsedana da kaže o čemu je konkretno bila reč, ali se odgovor nije mogao dobiti ni na drugoj strani okeana, u Stejt departmentu. Ako ne grešimo, taj dil je podrazumevao obostranu obavezu na diskreciju, a rok za odgovor na ponudu kratak. 

Dobra komunikacija Cvijanovićeve i Landaua uspostavljena je još na obeležavanju 30. godišnjice Dejtona, na kojoj je Rubijev zamenik obrazložio Trampov zaokret u politici SAD prema BiH.

„Načelno nemešanje u unutrašnje odnose, uz dobru volju da se sarađuje sa sve tri strane ukoliko su spremne na dijalog o realnim rešenjima, a ne o transcendentnim idejama.” I u Sarajevu i u Banjaluci prepoznali su ono Dodikovo: ili izvorni Dejton, ili novi ravnopravan dogovor, ili dogovorni razlaz, a ne o jedinstvenoj Bosni, za koju nisu ni Srbi ni Hrvati. 

Dodik: Pokušaji zabrane da budem lider SNSD, bolesna ambicija Sarajeva

Reklo bi se da je predlog prihvaćen i da se nešto od dogovora upravo ostvaruje po sistemu ustupak za ustupak.

Nakon Dodikove najave da će srpske stranke bojkotovati Šmitove vanredne predsedničke izbore i policija ukloniti biračka mesta instalirana od CIK-a, neke opozicione stranke ipak su prijavile kandidate i tako bojkotovale bojkot. SNSD je bio isprovociran da i sam kandiduje svog. Ali taj nije bio Dodik, čime je on praktično prihvatio odluku CIK-a da nema pravo da učestvuje i predložio Sinišu Karana za jednogodišnji mandat do redovnih izbora, a u međuvremenu je svoja predsednička ovlašćenja preneo na potpredsednika republike iz reda hrvatskog naroda. 
Zauzvrat, SAD su ukinule sankcije Dodikovom šefu kabineta, direktorki RTRS-a i još dvojici funkcionera, koje su im bile nametnute zbog učešća u organizaciji ovogodišnje proslave Dana Republike, a to je, navodno, samo početak procesa desankcionisanja rukovodilaca Srpske, zaključno sa samim Dodikom.

Na taj način SAD su indirektno priznale rezultate zabranjenog referenduma kojim je narod odlučio da slavi baš 15. januara, uprkos zabrani Ustavnog suda BiH. Osim toga, pošto u parlamentarnim sistemima predsednik republike ima više ceremonijalno-reprezentativnu funkciju, a stvarni centar moći je vladajuća stranka, odnosno njen lider, bošnjačko vođstvo, OHR, PIK, Brisel, Berlin požurili su da presudu po kojoj Dodik više ne može da bude predsednik republike prošire i na rukovođenje strankom. Odgovarajući papir navodno već duže vreme stoji pripremljen za potpis na radnom stolu Kristijana Šmita, koji je, po bonskim ovlašćenjima, nadležan za arbitrarno tumačenje spornih slučajeva, ali on odbija da ga potpiše. Zašto? –Verovatno zato što i to spada u ono „američko zauzvrat”. 

A onda je NSRS doneo šokantnu odluku da ukine sve svoje oduke koje su osporavale brojne odluke OHR-a, odnosno lažnog V. P. i Suda BiH. Veliki deo tih odluka bio je donesen povodom onih koje su stizale iz Sarajeva, utuk na utuk iz Banjaluke.

Bliska Trampova saradnica: Dodik trpi nemilosrdne napade od koalicije muslimana i globalista

Tako su ove potonje u velikoj meri obesmislile i one prethodne. Ipak, Dodikovo prenošenje ovlašćenja na potpredsednika, kandidovanje aktuelnog ministra za budućeg jednogodišnjeg predsednika na prevremenim izborima, te napokon samoponištavanje odluka NSRS, izazvali su konfuziju u javnosti Srpske i nedoumice u široj nacionalnoj javnosti: „Da li je Dodik pokleknuo?!” Iz opozicije, a pogotovo iz Sarajeva, klikću: „Dodik je kapitulirao!” „Dodik je slomljen pod pritiskom SAD!” „Izdao je Rusiju i priklonio se Zapadu” 

Međutim, Željka Cvijanović donela mu je poštu iz SAD pre nego što je krenuo na put u Rusiju, gde se zadržao s Putinom i bez sumnje razgovarao o prekomorskom predlogu, te ga i prihvatio. Nakon toga, Lavrov je izjavio da je Milorad Dodik za Rusiju i dalje predsednik Republike Srpske i ambasador Kalabuhov je to lepo objasnio zabrinutim sarajevskim novinarima. Naravno, tu komplikovanu dinamiku tajne i javne diplomatije nije lako razumeti, a kada su najzad i samog Dodika novinari upitali da li, konačno, jeste ili nije predsednik, on je ezopovski odgovorio: „Za one koji me prihvataju kao predsednika – jesam!” ili „S Rusima smo strateški saveznici, a s Amerikancima kredibilni partneri!” Srbi, navikli na Dodikovu „zapaljivu retoriku”, ne mogu da ga prepoznaju, ali njegova poslanička većina radi kao sat. 

Zaharova: Primili smo k znanju odluku Dodika o predaji predsedničkih ovlašćenja

Pored Minića, Karana, Budimira i Željke, koja je već duže broj dva u vrhu, još jedno novo lice i druga dama u Dodikovoj postavi za prelazni period vlasti u RS.

Ana Trišić Babić, kao ni prethodno navedene ličnosti, nije nova. Bila je Dodikova savetnica za spoljne poslove još u njegovom davnom prvom dvogodišnjem premijerskom mandatu, a onda nastavila na raznim funkcijama u istom resoru. Pošto je MIP jedno od četiri nadležnosti koje su i po izvornom Dejtonu zajedničke, veći deo međuvremena provela je na dužnosti u Sarajevu kao pomoćnik ili zamenik ministara koji su bili Bošnjaci ili Hrvati.

U kraćim intervalima opet je savetovala srpskog člana Predsedništva BiH ili predsednika RS. Zbog dugog boravka u Sarajevu i intenzivne profesionalne komunikacije s visokim i niskim agentima protektorata smatralo se da je postala više nagodni diplomata nego tvrdi borac za interese Republike Srpske. 

O čemu je reč? Kao što u Vladi Srbije postoje ministri koji su, navodno, eksponenti RF, SAD, Britanije ili Nemačke, i čim se formira nova vlada za beogradskim kafanskim stolovima započinju analize ko radi za koga, kojih i čijih je više, odnosno na koju stranu se nakrivio neutralni Vučić, tako i među Dodikovim savetnicima postoje proruski i prozapadni, što ne znači da ni rečeni ministri u Srbiji, ni savetnici u Srpskoj nisu svi dobri patrioti i lojalni svome predsedniku.

DODIK: Srpska je u mnogo boljoj poziciji sada

Dodik, kao i svaki vešt državnik, mora da ima ljude preko kojih na više strana razmenjuje strogo poverljive poruke. 

Tramp, opet, demonstrira Evropljanima da oko eliminacije Dodika nisu uspeli da postignu ni konsenzus u EU i da ni kao osovina Berlin–Pariz–London nisu bili u stanju da stanu ukraj predsedniku Srpske. Naprotiv, preko Šmita i uz asistenciju Suda BiH, lokalnih i spoljnih poternica, samo su postigli da BiH uzavri do ivice građanskog rata, a Dodik im iz tvrđave u Bakincima šeta do Beograda, Moskve, Tel Aviva. Naprotiv, predsednik SAD je bez zaseda, Sipe i Eufora, pokrenuo deeskalaciju. Još jedna Trampova mirotvoračka bravura:

Dodik se pomirio s odlukom CIK-a o raspisivanju vanrednih izbora bez njega samog; sporazumom s Hamasom prekinuo je invaziju Bibija u Gazi; zaustavio ratove Irana i Izraela, Pakistana i Indije; započeo rasplet u BiH. Smješi mu se Nobel za mir za 2026, Srpska ga je već za ovu godinu bila predložila, a u Sarajevu se teše da on ne zna da ga je Federacija skinula. Ako se Putin dogovara s Trampom o Ukrajini, zašto ne bi i Dodik o BiH. 

Rusofilni Srbi, a takvi su, ako zagrebeš ispod kože, gotovo svi, razočarani su Dodikovom abdikacijom. Oni najtvrđi su zgranuti jer veruju da bi Rusi za Dodika poslali „orešnike” na Sarajevo i zbog Srba forsirali deltu Dunava. Dabogda, ali valja i Srpskoj i Dodiku preživeti do tada. Mogu li omrznuti Amerikanci s Trampom da okrenu list? Mnogi zloslute da će biti kao i s Dejtonom, da će čim Dodik više ne bude predsednik krenuti dalje, da će zabranu proširiti i na funkciju šefa stranke, podići optužnice zbog krađe šljiva ispred komšijske tarabe i oranja traktorom bez vozačke dozvole. Podsećaju kako je bilo s Radovanom i Biljanom. 

Igor Crnadak tvrdi: Glavna vest sledeće nedelje biće smena Dodika sa čela SNSD-a

Željka tvrdi da će u drugom poluvremenu Srpska i njen kapiten izvesti rezultatski preokret, povesti gol po gol razlike. Da li joj je tako obećao Landau, od Trampa lično zadužen za Bosnu i da li će u deeskalaciji pratiti poteze Banjaluke? Ovih dana, navodno, treba očekivati dalje i masovnije skidanje sankcija nomenklaturi Srpske, a onda do kraja godine otkaz Šmitu i povratak na izvorni Dejton, na čemu radi Rusija u SB UN, SAD se ne protive, a Nemačka je odsutna. Bošnjaci su već prepoznali opasnost pa na tragu Šmitovog neustavnog zakona jalovo atakuju na OHR i CIK da Dodiku oduzmu i stranku. Jedino nisu prepoznali da Srpsku svakim danom, u svakom pogledu, sve više nepovratno udaljavaju od BiH. 

Glas javnosti/P02S
Stavovi izraženi u kategoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU