NEMA PREGOVORA o ograničavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta

Srbija se suočava sa pokušajem istorijske podvale od strane EU/SAD
Cilj oružane agresije na SRJ je bio dominacija na Balkanu, kao deo strategije širenja NATO na Istok i priprema konfrontacije sa Rusijom
Rezolucija 1244 SB UN je dokument najveće pravne snage u svetskom pravnom poretku

-Predlog Sporazuma - je pun kontradiktornih odredaba i formalne simetrije od kojih je svaka na štetu vitalnih interesa Srbije
Povodom pritisaka EU/SAD da Srbija, ubrzano, korak po korak, prizna jednostrano ilegalno otcepljenje Кosova i Metohije Beogradski forum za svet ravnopravnih podseća na sledeće:

Jednostrano otcepljenje Prištine rezultat je agresije NATO izvršene pre 24 godine. Cilj oružane agresije je bio dominacija na Balkanu, kao deo strategije širenja NATO na Istok i priprema konfrontacije sa Rusijom. Cilj produžene agresije čiji je izraz ultimatum da Srbija prizna tzv. Кosovo je isti – formalizovanje otimanja Pokrajine silom, suprotstavljanje Srbije Rusiji i Кini i priprema globalnog obračuna.

Oružana agresija je okončana pregovorima, a pregovori usvajanjem Rezolucije SB UN 1244 kojom se, pored ostalog, garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ) a za Pokrajinu Кosovo i Metohija predviđa široka autonomija u okviru Srbije (SRJ).

Rezolucija 1244 SB UN je dokument najveće pravne snage u svetskom pravnom poretku koji obavezuje svaku od 193 članice UN, bez izuzetka i vremenskog ograničenja. Ta odluka je dalje na snazi i niko, osim SB UN, nema prava da je ukine, izmeni ili prekrši nametanjem drugačijeg rešenja. Srbija ima životni interes da se ova Rezolucija ispoštuje i do kraja sprovede.

„Predlog Sporazuma o putu normalizacije između Кosova i Srbije“, objavljen na sajtu Evropske unije 27. februara 2023. od uvoda do poslednjeg, 11. člana, predstavlja grubo kršenje Rezolucije SB UN 1244, principa međunarodnog prava i Ustava Srbije. Nastojanja EU prema Srbiji kao staroj, evropskoj državi, članici UN i drugih međunarodnih organizacija, da je pretnjama i ucenama, prinude da prihvati izjednačavanje u pravima i obavezama sa njenom Autonomnom Pokrajinom pod privremenim mandatom UN, predstavlja jedinstven primer u novijoj istoriji bahatog i voluntarističkog ponašanja, narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, zloupotrebe mandata Generalne skupštine UN i presedan sa teško predvidivim posledicama po mir i bezbednost na Balkanu i u Evropi.

Od Srbije se zahteva da sama smanji svoju Ustavom utvrđenu, međunarodno priznatu državnu teritoriju sa kojom je postala članica OUN, OEBS i svih drugih međunarodnih organizacija i da je prenese kriminalno nametnutoj tvorevini (članovi 2. i 4).

«Predlog Sporazuma» je pun kontradiktornih odredaba i formalne simetrije od kojih je svaka na štetu vitalnih interesa Srbije. Tvorci su «Stranama» ostavili prostor da svaka na svoj način uverava javnost da je pobedila. Ako bi se «Predlog Sporazuma» prihvatio, potpuno je jasno da bi u svakom sporu presuđivali EU/SAD, kao što je jasno da bi to, kao i dosad, uvek bilo na štetu Srbije.

Rečeno je da “Predlog Sporazuma” nije potpisan, ali je ostalo nejasno da li je usmeno prihvaćen ili nije, o čemu kruže različite informacije i tumačenja koja unose pometnju u javnosti. U takvoj situaciji je čudna saglasnost svih učesnika da pregovaraju o primeni “Predlog Sporazuma” koji nije potpisan, za koji nije potvrđeno da je prihvaćen, koji nije objavljen ni u jednoj instituciji ili službenom glasilu u Srbiji. Takav odnos je nespojiv sa sudbonosnim značajem pitanja.

Srbija i srpski narod su suočeni sa pokušajem istorijske podvale EU/SAD. Izlaz nije u prihvatanju podvale pod izgovorom da se moraju sačuvati mir i perspektive napretka i boljeg života. Nepravedno, prevarom i pretnjama nametnuto rešenje u funkciji globalne konfrontacije, može biti sve drugo osim doprinos miru, razvoju i boljem životu. Nužan je otklon od svih planova i prognoza koji su i dalje zasnovani na tezama o kraju istorije, i nastojanje da se Srbija trajno odrekne trajnih životnih interesa zarad malih primamljivih ponuda i koristi.

EU je pokazala svoje pravo lice i 2013. prinudivši Srbiju da povuče svoje državne institucije, uključujući policiju i sudstvo, sa severa Pokrajine u zamenu za obećanje uspostavljanja ZSO. Šta se dešava na severu Pokrajine nakon toga, posebno šta je ostalo od obećanja NATO da tamo neće dozvoliti ulazak ničijih dugih cevi, poznato je: na delu su ne samo duge cevi već vojne baze, otimanje zemlje i puna militarizacija! Deset godina kasnije EU/SAD ponovo obećavaju ZSO, ali u paketu – “i primena `Predloga Sporazuma EU` i ZSO po ustavu tzv. Кosova”. Toliko o poštovanju potpisanog. Na kraju, može se ponovo desiti – samo primena “Predloga sporazuma EU”! Ali, dobićemo garancije! Čije?! Onih koji su ih uvek davali i nikada ispoštovali?!
Obećavanje investicija i donacija ukoliko se Srbija odrekne svojih državnih prava na delu svoje državne teritorije, svog dostojanstva i identiteta, primer je agresivnosti oživljenog neokolonijalnog, neorasističkog mentaliteta i licemerja za koje smo verovali da su davno predati istoriji.

Ovo vreme ima istorijski značaj. Ono zahteva da se Srbija inspiriše svojim najvećim dometima u najtežim istorijskim prekretnicama, da se vrati samopoštovanju, opšteprihvaćenim principima, Ustavu i Rezoluciji SB UN 1244 kao jedinim pouzdanim osloncima. Da se ne miri sa mentalitetom podređenosti, zavisnosti i nemoći koji joj se potura. Da više poštuje sopstvene ljudske, naučne, kulturne, duhovne, privredne, geopolitičke i prirodne potencijale. I da ne pregovara o pitanjima koja ograničavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet u paketu sa stranim beneficijama, pogotovu ne u strahu od gubitka nečijeg milosrđa. Кoliko god bilo, ono se nikad neće ni približiti iznosu štete od zločinačkog «Milosrdnog anđela».

I u odnosima sa EU treba svi da se rukovodimo načelom da su Srbiji drugi potrebni onoliko koliko je Srbija njima potrebna, a ne da u ime «realizma» dobrovoljno prihvatamo zarazu sindromom manje vrednosti. Vreme je da više i odgovornije vodimo računa o onome šta su Srbija i srpski narod preživeli kroz istoriju, od koga i da je nekolonijalni mentalitet nezajažljiv. U naš odnos prema EU i Zapadu uopšte, moramo zauvek ugraditi osećaj – šta je Srbija dala Evropi podnoseći milionske ljudske žrtve za koje se još niko nije izvinio. Ako nas potcenjuju, ako nas ucenjuju, kao što čine, to je dobrim delom zbog toga što mi sami sebe potcenjujemo.

Ne smemo se osloniti na obećanja i garancije onih koji su nas najčešće izneveravali.