NEKOM SE ZBOG BLATA ILI MOKRE ZEMLJE IZMAKNE FOTELJA, A NEKO - AVANZUJE

JOTOVANJE JP U AD

U drugom razredu tadašnje gimnazije a sadašnjeg šestog osmoletke, profesorka srpskog jezika nas je učila kako su od imena VENECIJA postali MLECI. Govorila je da se izgubilo prvo E i postalo VNE pa je verovatno neko pročitao sa usana kao MLE. CIJA je ostala upunom sastavu ali ne u moći jer se zna da se MLEko pije kad te nešto otrovno ujede.
 
Što baš da to budem JA i tako VENECIJA pređe u MLECI! Nikad kraja objašnjenjima, Veneciji tonije smetalo vekovima. Bilo je i uspona i padova u njenoj istoriji a kao imperija nije bila gadljiva na tuđe blago.

Kako da jedan narod zaštiti ono što mu je priroda darovala? Da li je to nacionalno ili narodno blago? Samo da se ne pojavi neko ko će na silu objšnjavati da su se gutala slova i od reči nacionalno nastala reč sa manje slova! U strahu da ih ne optuže za nacionalizam, neki su skloni upotrebi prideva narodno što je isto. Ove jezičke nedoumice treba raščisti posebno upravnim aktima kojima se reguliše racionalno korišćenje prirodnog i rudnog blaga.

Vest da je predlog Zakona o upravljanju javnim preduzećima (JP) poslat u Skupštinu, pa povučen, uznemirila je znalce kojima je interes naroda i države na prvom mestu. Izgleda da su zakonodavci hteli da poštede narod briga, pa ga nisu uključili u obaveznu raspravu.

U tom predlogu su se našli nacionalni parkovi (NP) i Elektroprivreda Srbije (EPS). Trebalo je narodu obrazložiti potrebu za transformisanjem svakog pojedinačnog javnog predizeća u akcionarsko društvo (AD) po slovu zakona. Da to ne bi bilo čudo bilo je potrebno da se dosta blata potroši kao vezivo. Za energetiku je to bilo kolubarsko a za šume i reke je ono preostalo od minihidroelektrana.

Zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta je isključio strance kao buduće vlasnike. Ne znamo da li se to odnosi i na državna preduzeća, te je pomenuti Zakon od posebnog nacionalnog interesa.

Ne manje važno pitanje je kako će se uređivati odnosi između novonastalih AD? Na primer u okviru Nacionalnog parka (NP) Tara se nalazi reversibilno Zaovinsko jezero, kojim upravlja EPS. Ukaže se potreba da se vrati pozajmica struje ili da se kešom nešto hitno plati, te EPS isprazni jezero.

Teška, mokra zemlja sa dna doskorašnjeg jezera povuče sa sobom drveće, objekte i uništi obalu i ošteti šumu na njoj, kojom gazduje sada AD NP Tara. Ko će tu da arbitrira i
preventivnim kaznama spreči da se to ne ponovi? To bi trebalo da bude uloga države, koja se baš nije mešala ni u svoje nadležnosti kada su ove AD bile JP odnosno državna preduzeća.

Obično bi se završavalo smenom direktora JP NP.

Nekom se zbog blata ili mokre zemlje izmakne fotelja a neko avanzuje. Da li taj novi Zakon treba da ohrabri državu da uzme stvar u svoje ruke i donosi odluke po važećim zakonima ili da je liši svih nadležnosti? Po jutru se dan poznaje i vidi se kod AD EPS-a da smo uvezli strane eksperte, dok nam mladi stručnjaci odlaze da drugim državama stvaraju profit. A sporovi između novokomponovanih AD o šteti nastaloj iz neznanja ili usled više sile će se rešavati na međunarodnim sudovima. Ko će to platiti? Zna se - oni koji plaćaju porez državi, pa čak i na onu imovinu koju im odnese poplava kad neko JP ili AD nije očistilo kanale!

Ako postoji dobra namera da se zaštite prirodna i rudna bogatstva Srbije, onda bi i ti koji plaćaju porez, morali biti pitani o transformaciji svakog pojedinačnog JP u AD. Pravna država mora biti garant da će stručnjaci odlučivati o radu i budućnosti tih AD. Ako se to ne uredi u nacionalnom interesu, onda će Srbija ostati bez budućnosti.

Dr Zorka Vukmirović, penzionerka

SKINI APLIKACIJU