NEBOJŠA ČOVIĆ: Sudbina Ujedinjenih nacija visi o koncu

Ukoliko kolektivni Zapad zaista uspe u nameri da izbaci Rusiju iz Saveta bezbednosti UN, biće to pretvaranje još jedne međunarodne organizacije u ispostavu NATO pakta

Poslednjih nekoliko decenija, od raspada SSSR-a, govori na GSUN su najčešće formalnost, u retkim slučajevima imaju opipljive efekte, pre svega zbog uzurpacije ove najznačnije multilateralne organizacije i njenih tela od strane najuticajnijih zapadnih zemalja na čelu sa SAD. Uobičajena praksa je svih ovih godina bila da se pritiscima i ucenama afričkih, azijskih, srednje i južno američkih, pa i mnogih evropskih članica UN, ova organizacija instrumentalizuje i stavi u službu interesa SAD i njenih satelita.

Međutim, ove godine je drugačije. Ta „svetska podrška i osuda Rusije“ o kojoj govori kolektivni zapad je zapravo podrška nekih 12 procenata svetske populacije, koja se svim sredstvima grčevito bori da zadrži svoj povlašćeni neokolonijalni položaj i visok standard života na račun jeftinih resursa i jeftine radne snage gotovo 90 odsto ostatka sveta.

To je, zapravo, doktrina koja stoji iza do sada dominantnih valuta u svetskoj ekonomiji, dolara i evra, koji se nekontrolisano štampaju, bez realnog pokrića: kada je 70-ih Niksonova administracija i potpuno odustala od zlatnog standarda, jedini način da se održi vrednost američkog dolara je bilo kontinuirano pronalaženje novih jeftinih resursa i to je jedan od glavnih motiva iza niza imperijalističkih ratova koji su SAD vodile poslednjih decenija, pod lažnim izgovorima o zaštiti ljudskih prava ili borbi protiv terorističkih organizacija koje su prethodno same formirale u ciljanim zemljama. Nije iznenađenje da su to uglavnom bile zemlje bogate naftom ili drugim resursima i da je prvi korak američkih okupacionih snaga uvek bio zauzimanje naftnih polja. To je, naravno, rađeno u kombinaciji sa drugim geopolitičkim interesima SAD.

Nezabeležena agresivnost

Od 1990. Godine do danas, SAD su imale 100 vojnih intervencija širom sveta, u 95 odsto slučajeva brutalno kršeći međunarodno pravo i bez odobrenja SBUN.

Kada se ovo ima u vidu, vrhunac licemerja je što se danas i Džo Bajden i Antoni Blinken, ali i britanski, francuski, nemački lideri pozivaju na to isto pravo i optužuju Rusiju za neokolonijalni pristup i kršenje međunarodnog prava, praveći se da su zaboravili da je to upravo njihova višedecenijska politika, uključujući i sramnu i nezakonitu agresiju NATO na našu zemlju 1999. godine, koja je sada stigla na naplatu.

U ovome treba tražiti i razloge za ovu nezabeleženu agresivnost prema Srbiji, u pokušaju da nas nateraju da dobrovoljno priznamo da su oni bili od samog starta u pravu, uz slavljenički vatromet se odreknemo dela naše teritorije koji su nezakonito okupirali i na kome su instalirali kriminalne paradržavne strukture, i možda postavimo pitanje zašto nas nisu brutalnije i duže bombardovali?!  Da im se to što su nama bahato i siledžijski uradili 1999. sada vraća kao bumerang i da im predstavlja veliki problem vidi se u kampanji koju trenutno vode mediji u službi vekovno maligne britanske spoljne politike.

Bi-Bi-Si već danima kao jedan od događaja koji su obeležili ovu nedelju u istoriji, što je rubrika u okviru njihovih udarnih vesti, emituje prilog o „brutalnom napadu srpske vojske na nedužne civile“ u par sela na KiM sa albanskim stanovništvom, prikazujući u krupnom planu srceparajuću scenu bradatog mlađeg muškarca koji sedi na brežuljku i veoma se nesupešno trudi da izgleda kao da plače. Točkići britanske maligne propagandne mašinerije su pokrenuti da svet podsete na „užasne srpske zločine“ i, jasno je, „opravdanost“ nezakonite agresije na našu zemlju.

Drugačije nego pre

No, da se vratim na govor Aleksandra Vučića u GSUN. Ove godine je na GSUN sve bilo drugačije nego prethodne 33 godine. Da budemo objektivni, u pomenutih 88 odsto svetske populacije koju kolektivni zapad, na čelu sa SAD, nije uspeo da zastraši, uceni ili potplati da se pridruže ovoj grupi na zalasku i njenim sankcijama protiv Ruske Federacije, veoma je mali broj onih koji podržavaju tragediju koju doživljavaju narodi u Ukrajini. Ali sve ove zemlje site su nasilničke hegemonije, pretnji, sankcija, arbitrarnih vojnih intervencija SAD i NATO u svetu, međunarodnog poretka koji nije zasnovan na pravu, već na odokativnim pravilima koje donose SAD u skladu sa svojim nacionalnim interesima i interesima svoje vojne industrije. Svetu je dosta i Svetske banke, i MMF-a koji se koriste za kontrolu i jeftino crpljenje resursa 88% stanovništva u svetu. I zato tiho podržavaju – ne ukrajinsku tragediju – već odlučnost i žrtvu ruskog naroda da se stvaranjem multipolarnog poretka svet zapravo vrati u uređeno stanje u kome se međunarodno pravo, teritorijalni integritet i suverenitet država bezuslovno poštuju, ma koliko da je neka zemlja mala a oni koji bi da stave šapu na njene resurse veliki.

Zato je ovaj govor istorijski. Jer je kao dugo željene kapi kiše pao na žednu zemlju svetskog poretka izmrcvarenog siledžijskim ponašanjem i dominacijom male grupe koju čine SAD i nekadašnje kolonijalne sile čije vreme ubrzano prolazi. Kao što vreme prolazi i za licemerje, dvostruke standarde, sponzorisane državne udare  i druga nezakonita mešanja u unutrašnja pitanja drugih zemalja. Suprotno narativu u koji iz petnih žila bezuspešno pokušavaju da ubede ostatak sveta, kolektivni zapad nije ni plemenit, ni dosledan, ni pravdoljubiv, kao što ni Rusija i Kina nisu zle sile koje ugrožavaju svetski poredak. Upravo je obrnuto.

Jedini izlaz

Doslednost u primeni međunarodnog prava je jedini izlaz iz ove situacije. I to je ono što želi 88 odsto svetske populacije. Ali to takođe znači da međunarodno pravo mora da se primeni i na sve nezakonite i nasilne akcije koje su SAD i njene saveznice preduzele prethodnih godina. Potreban je koreniti povratak osnovama međunarodnog prava, potreban je „great reset“, ali ne onaj o kome govori direktor Svetskog ekonomskog foruma, čiji je cilj da se kapital konsoliduje, a da 99 odsto svetskog stanovništva osiromaši dovoljno da bi mogli lakše da se kontrolišu.  I tu se nalazi još jedan skriveni motiv. Izlizana G7, sa svojih kolektivnih 12.5 procenata svetskog BDP-a, odavno ne predstavlja vodeće ekonomske sile u svetu. Zemlje BRIKS-a, na primer, imaju preko 40 odsto svetskog BDP-a.

Ukoliko do ovog velikog povratka na zdrave osnove (zasnovane na doslednom poštovanju međunarodnog prava) ne dođe, i ukoliko tih ocvalih 12 procenata sveta upotrebi svoje propagandne i siledžijske metode da u već uzurpiranim upravljačkim strukturama UN opet prekrši zakon i pravo i pokuša da, kao što najavljuje, izbaci Rusku Federaciju iz SBUN, u šta lično ne verujem da će uspeti, ova nekada krunska svetska organizacija će se raspasti i postaće i zvanično još jedna ispostava NATO- od drugim imenom. Tada će njenu ulogu preuzeti neke druge multilateralne organizacije, BRIKS, ŠOS, ili možda neki drugi ili novi globalni savez, ali to će samo produbiti podele u svetu i dovesti našu civilizaciju na korak bliže do samouništenja.

Tekst je prvi put objavljen u dnevnom izdanju lista Politika, 27. septembra 2022. 

SKINI APLIKACIJU