NEBOJŠA ČOVIĆ: Kosovo crna rupa Evrope

Velika nezaposlenost, korupcija, nesigurnost ljudi u manjim sredinama i sve jači uticaj albanske mafije je svakodnevnica sa kojim se posle 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti susreću žitelji Kosova i Metohije. Gotovo nepostojeća privrede je razlog zašto najmanje 17 odsto građana živi u siromaštvu i što je svaki drugi čovek mlađi od 30 godina nezaposlen.

Uz to, politički su daleko od želje da postanu punopravni član Nato pakta i Ujedinjenih nacija i da otvore pristupne pregovore sa Evropskom unijom. A manje od polovine punopravnih članica UN nisu priznale lažnu državu Kosovo.

Možda poruka ispisana na zidu u Prištini blizu spomenika Bilu Klintonu, svedoči u kakvoj se poziciji nalazi tzv Kosovo. Neko je na zidu napisao da „i u Engleskoj droga dovodi do zavisnosti, samo na Kosovu do nezavisnosti”. Svima je jasno da brojne perionice automobila na Kosmetu su samo izgovor da se „prao” novac, ali i da se napravi što bolji štek da bi, na zapad mogla da se švercuje droga.

Pregovori sa Beogradom su „zaslugom” prištinskim privremenih organa su daleko od kraja: A premijer tzv Kosova Albin Kurti je jedno od velikih razočarenja albanskih glasača koji mu sve više okreću leđa jer je izneverio sva predizborna obećanja na osnovu koji je pre dve godine dobio parlamentarne izbore na Kosmetu. Sa Kosova odlaze mladi, medicinske sestre, lekari, u tolikom broju da čak postoji bojazan da će zdravstveni sistem ostati bez doktora u narednih pet godina.

Kada već ne zna kako da reši ekonomske i političke probleme, Kurti se okreće ekstremizmu koji podstiče preko pokrajinskim portala, ali i pravi virtuelnu realnost. Nasuprot jeziku brojki, zvaničnici Kosova govore da ekonomija Kosova brzo raste, da njegova demokratija jača, da ne postoji niko u EU ko manjinama daje više prava od Kosova.

Nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović kaže da se prava stvarnost na prostoru Kosmeta ne baš vešto prikriva. Navodi kršenje prava nealbanskih zajednica i zločini iz mržnje od 2008. do danas su eskalirali do stepena zbog kojeg bi se stideli evropski lideri iz nekih drugih vremena, kada je bilo više ličnog integriteta u politici.

„U ’nezavisno Kosovo’ se ušlo sa više od 40.000 nerešenih slučajeva uzurpirane i oštećene srpske imovine a taj broj se u etnički pristrasnom pravosudnom sistemu drastično povećao u poslednjih 15 godina. Povratak raseljenih više ne postoji ni na nivou statističke greške. Oni koji žele da se vrate u posed svoje imovine arbitrano se hapse za navodne ratne zločine na osnovu lažnih svedoka kako bi se odvratili od namere da svoju imovinu vrate. Srpska groblja se uništavaju, manastiri i ostali kulturni i verski spomenici su neprekidno izloženi napadima i vandalizmima, čak i ona prava srpske zajednice koje predviđa zakonodavni okvir privremenih organa samouprave na KiM se flagrantno svakodnevno krše. Uzmimo samo Dečane i vraćanje imovine kao primer”, kaže Čović za „Kosovo onlajn”.

Na temu ljudskih prava na Kosovu, Čović kaže da su podaci međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima faktički neupotrebljivi, jer su, smatra, deo propagandnog američkog narativa.

„Ako ste dovoljno naivni da poverujete njihovim izveštajima videćete da na tzv. Kosovu teče med i mleko za nealbanske zajdnice, da zločine iz mržnje možete da prebrojite na prste jedne ruke, i to na severu KiM, a da vladavina prava cveta više nego recimo u Švedskoj. U izveštajima OEBS-a za 2011. i 2012, na primer, prenose se izveštaji Kosovske policijske službe koji smišljeno ne klasifikuju etničku pripadnost žrtava kako ne bi postojali podaci o zločinima iz mržnje. Tako su i povodom ovogodišnjih napada na srpsku decu i policija i prištinski političari namerno izbegli da kažu da su napadnuta deca Srbi, a da su ih napali albanski ekstremisti. I pored ovih šibicarskih pristupa, OEBS je u periodu 2013-2019. registrovao 2.228 zločina iz mržnje usmerenih protiv kosmetskih Srba i njihove imovine, što znači 380 napada iz mržnje prema Srbima godišnje”, kaže Čović. Dodaje, da je prema statistici Kancelarije za KiM za period od 2021. do prvih meseci 2023. registrovano 297 napada na Srbe, ali ističe da nikoga ne sme da zavara nešto manji broj napada u ovom periodu u odnosu na 2013-2019. jer se radi o teškim incidentima sa ciljem da se dovrši proces etničkog čišćenja.

SKINI APLIKACIJU