NE REFERENDUMU O RUDNIKU LITIJUMA: ZAŠTO NE, ZBOG ČEGA NE, I ZBOG KOGA NE!!!

„Ništavni su spomenici sjajni, spram junaštva tih heroja slavnih“ (Čokešina)

Istina je da je referendum najbolji način da se donose državne odluke koje pogađaju većinu stanovništva. Nakon njega je moguće mirne savesti doneti odluku. Međutim, u današnjoj Srbiji je on neprihvatljiv i nemoguć, piše prof. dr Duško Kuzović.

Za regularan referendum su potrebne (najmanje) politička, ekonomska i informativna sloboda. Sve ostalo je laž, prevara, i zloupotreba državne organizacije. Zašto?

Bez političke slobode nema mogućnosti da različita mišljenja ŽIVE u društvu i stvaraju tenziju iz koje se rađaju najbolja rešenja po narod i državu. Ne smatra se životom ako u društvu postoje razlike samo par meseci pred dan izjašnjavanja građana a ostatak vremena, i narod i društvo stenju pod pritiskom terora malobrojne grupe na vlasti.

Ekonomska sloboda je preduslov da građanin HLADNE GLAVE donosi odluku koja se tiče njega, njegove porodice i krvavo stečene države. Ekonomski rob, kao što gledamo već više decenija, svoj glas menja za litar ulja, 1000 dinara ili par kilograma brašna. Jasno je da je beda u koju je gurnuto stanivništvo Srbije projekat a ne samo posledica nesposobnih i nesavesnih političara.

Ako nema informativne slobode, ne postoji mogućnost da različiti stavovi STIGNU DO SVAKOG građanina. Tada građanin ima uslova da mirno i javno saopšti svoj stav plašeći se da će izgubiti posao ili biti premešten na lošije radno mesto.

Siguran sam da većina vas, koji čitate ovaj tekt, već vidi foto robot države u kojoj živimo – naše okupirane otadžbine Srbije: najsiromašnije država u Evropi, sa ubijenim političkim razlikama, sa lažnom opozicijom, sa izborima koji se kradu i nameštaju, sa učesnicima izobra koji se prave ludi na sve lopovluke izbora jer su unapred dogovorili svoj deo novčanog kolača, sa izborima u kojima se kupuju glasovi za manje od 10 eura, sa apsolutnom blokadom protoka informacija – svi ne govore istinu. Da li u takvim okolnostima može da se održi referendum o bilo kojoj temi? Naravno da NE!

Pa kako bi onda moglo da se odlučuje o pitanjima suvereniteta i državnosti kao što je pitanje rudnika litijuma gde se stranoj kompaniji daje pravo da utiče i upravlja sa više od 3% krvavo stečene državne teritorije?! Preciznije: bilo kojoj kompaniji, bilo kome pojedincu NE MOŽEMO DA DOZVOLIMO da odlučuje o tako velikom delu naše države!

Političko iskustvo koje imamo sa vladajućim režimom govori da bilo koji referendum nema garancije da će biti pošten niti u glasanju niti u prebrojavanju glasova.

Ne postoje minimalni preduslovi za referendum (politička, ekonomska, informativna sloboda). I najmanje izbore za mesnu zajednicu prate slike džipova sa batinašima koji primoravaju građane kako da glasaju – kako bi tek bilo za ovaj referenduom u kome se radi o stotinama milijardi zarade i milijardama provizije za korumpirane političare!?

Rudnik litijuma ne pogađa samo Loznicu već pogađa centralnu Srbiju, Vojvodinu, Republiku Srpsku i Slavoniju. Stoga o rudniku ne mogu odlučivati građani opštine Loznica već svi građani koje rudnik može da pogodi. Svaka druga varijanta je zloupotreba struke, morala, demokratije i referenduma!

Prema do sada poznatom projektu rudnika litijuma, stranoj kompaniji se daje da upravlja i utiče sa više od 3% državne teritorije. TEMA REFERENDUMA JE NEPRIHVATLjIVA – NIKAKO SE NE MOŽE ODLUČIVATI REFERENDUMOM O PITANjIMA DAVANjA DELA DRŽAVNE TERITORIJE bilo kome i bilo kada – ni za 0,3%, ni za 3%, niti za 15% državne teritorije!

Da pojednostavim: predloženi referendum kojim bi se građani Loznice izjasnili o bilo kom pitanju u vezi rudnika litijuma koji kompanija Rio Tinto puzeći realizuje u Zapadnoj Srbiji NIJE PRIHVATLjIV!

Bilo kakav referendum je još jedan napad krađe državnosti, imovine i zdravlja građana Srbije koje se zahteva iz inostranstva a realizuje preko domaćih saradnika. REFERENDUM TREBA ODBITI! NA SVE NAČINE! NA SVE NAČINE!

Građani su jasno rekli: nećemo da se selimo sa svojih imanja, HOĆEMO DA OSTANEMO NA SVOJIM OGNjIŠTIMA, da gradimo porodice i gajimo svoju decu i unuke na njoj. Hoćemo da naša pokolenja nastave da žive i privređuju na svojoj zemlji, onako kako su činili poslednjih 200 godina.

NE RUDNIKU! NEĆU DA NAPUSTIM OGNjIŠTE! govore građani čiji su očevi, dedovi i pradedovi poginuli za slobodu koju živimo danas, za imovinu kojom raspolažemo kao zajednica, i kojom barabe iz naših redova danas TRGUJU!

Svaki državni službenik koji zna činjenice (a dužan je da ih zna) a žuti je saučesnik u izdaji i pljački države koja mu je poverena na staranje. Svaki građanin Srbije koji postupa suprotno stavu apsolutne većine građana radi protiv države i naroda. Kad-tad ćemo ga suočiti sa kaznom za veleizdaju naše krvavo stečene domovine. njega i sve one koji se nadaju da će uživati u novcu stečenom izdajom države. Mana novca stečenog izdajom države je da moraš da budeš živ i zdrav da bi ga trošio!

Prof. dr Duško Kuzović dipl.ing.arh.

SKINI APLIKACIJU