NAJBOLJI SRPSKI NOVINAR OPET BRILJIRA: Dogodine u Prizrenu, a večeras u kafani…Šta je potrebno, SRBINE, da se trgneš i progledaš?!
Autor: Glas javnosti/Dva u jedan/Mihailo Medenic
Dogodine u Prizrenu, a večeras u kafani…
Šta je potrebno, Srbine, da se trgneš i progledaš?!
Šta ti je dovoljno sveto da za to ustaneš i usklikneš?!
Jesi li se srodio, okumio, orodio s lancima, mučeniče..?
Lanci te preziru, otrgli bi se od tebe, utekli na slobodu ali ne daš… Postao si tamnica- tamnici, ponosni rob, tužbalica svakoj prkosnoj pesmi…
Postao si sve čega si se gadio, moj Srbine, pa se sada i toga gadiš.
Daleko ti je Kosovo i Metohija da za njega ustaneš.
Imaš ti svetije svetinje, važniji zavet, imaš za šta stotinu puta dnevno poginuti no jedanput živeti…
Daleko ti je Republika Srpska!
Neki Srbi odande negde, preko nekakve Drine, nit tvoja reka, nit tvoje planine, nit tvoja deca već djeca…
Ni Drim ni Drina valjani za espreso, bljutave, previše je leševa roda tvog strulilo u njima, kvari aromu…
Ustaćeš, kad ti otmu Kosovo i Metohiju, kad ne bude Republike Srpske, kad ne bude nikog da se seti i pomene Republiku Srpsku Krajinu…istaćeš za Rašku kad zlo dođe po nju..?
Nećeš, daleko je! Da je na listi u kladionici pa da odigraš na nju, ali…
Da je barem ima za dostavu pa da ko čovek poručiš trista grama sa svim prilozima, pa još zadeneš dostavljaču koji dinar preko ako te pogodi sa „Vidovdan“ dok ti se prilozi slivaju niz tetovaže Gračanice, Arhangela, vladike Nikolaja, Prizrena…
Dogodine u Prizrenu, al danas i sutra imam neku bleju, pa ako može da sačeka…
Nek ide i Raška kud odoše Kosovo i Metohija, Republika Srpska, srspka Crna Gora…kud ode i dostavljač a zakitio si ga i za „Hriste Bože- raspeti i sveti…“?!
Tako zakitiš i ikonu, da svi vide kad Srbin stavlja 2000 na sveca i na Čelzi jednako, ne žali i ne odvaja svetinje!
Samo da prođe tiket pa ćeš ustati za Vojvodinu, vakat je da se kaže: „Dosta, ne dam!“
Jbg, nije ni ta Vojvodina na dohvat ruke. Nije baš kao da je odmah do kafića pa da se dušmanu kletom namrštiš s ekipom iz separea, urlajući: „Srbijaaaaaa“ dok razbijaš punu flašu viskiju o praznu glavu.
Šta je do tebe učinio si: krst na retrovizoru, i to onoliki, najskulji; badnjak zadenut za brisače; moblini zvoni: „Sa Kosova zora sviće…“, ideš u teretanu da napraviš mesta među plećkama i za tetovažu Košara, pa šta više..?
Na protest, ulicu..? Kad?
„Pa, brateeee, gde da parkiram? A, jel moglo to negde između tri i pet, tad sam i onako u gradu? A, što da izlazim, kao da će to nešto da promeni..?“
Neće, Srbine, ništa promeniti neće jer šta će zadovoljnom robu sloboda?!
Šta će ti toliko Srbije, svetinje, srpstva, kad i pred kafićem jedva nađeš parking mesto?!
Eeeej, Drim, Ibar, Bistrica, Sitnica, Drina, Morave, Sava, Dunav, Kupa…tolke vode za kratki espreso, gluposti!
No, šta ćeš kad na posletku dođu po stolicu u kafiću, a doći će i po nju, ništa ti ostaviti neće, moj Srbine!
Hoćeš li tad konačno ustati i podviknuti: „Alo, to je moje, ne dam“, ili ćeš guzicu na trn? I na kocu se može sedeti, zar ne..?
Nek gori sve, samo nek se espreso ne hladi…
Kosovo je srce Srbije, al ako može na kućnu adresu i nek dostavljač požuri.
Dogodine u Prizrenu, al večeras u teretani, kladionici, kafani...
Treba na grudima mesta barem za još Samodrežu sa sve Lazarom i Milošem i resto ekipice sa Kneževe večere u separeu zavetnog splava.
Pa, neće valjda nejake ručice da okače onoliki krst na retrovizor?!
Niz bedra čitav Gorski vijenac, i to kineskim slovima, eeeej, pa ako to nije dovoljna žrtva za Srbiju, šta jeste?!
Ustaj, bre, Srbine moj! Srasto si na kolenima!
Ako tako i možeš na zemlji- pod nju ne možeš!
U lancima se ne vaskrsava…
Ne čuvamo da imamo za sutra, no za juče.
Uzalud sviće, ako nema gde da zađe!
Ne čekaj bolje dane, Srbine moj, no ih čuvaj da ti se ponove, ako se više išta razumemo, rode razrođeni..?
SKINI APLIKACIJU
.png)
