MUDA SRBINOVA DA SLAVITE I CELIVATE, ONA SU JURIŠALA ZA VAS: Čudesna kolumna Mihaila Medenice
Autor: Glas javnosti
Kolumna Mihaila Medenice
Vi što biste da mi krojite kapu- jebite se, bre!
Ja nosim glavu praotačku- poveliku, kvrgavu, tvrdu i tvrdoglavu- uzmem neba koliko mi treba i svijem u šajkaču!
Vi da mi uzmete meru, bitange!
Vekovi me premerili kolevkama i grobovima, tesan mi i život i smrt, znam za veće i bolje od toga, Srbin sam, bre!
Jebite se vi što biste da mi metrite korake koliko mi je dovoljno!
U mene opanci za broj veći od večnosti, budale!
U šta ste vi zagledani ja tamo već vekovima ranije stigao…
I svi moji tamo, nikog od vaših ne poznah, a po čemu bi ih i poznao kad ste od koprene sklepani!
Vi ćete moju zemlju- pusti bezemljaši?!
Pa, vi svojega nemate za jednu lopatu, za struk luka…
Da ga posejete prerodio bi vam preko međa tih vaših pustahija, a moju biste zemlju da preoravate…
Muda je Srbin oteglio do te zemlje mučene, vukao ih siroma po njoj, a i ta su muda kao i glave praotačke, ne zaboravite to!
U zavet ponesemo glave, srca prevelika za svake grudi i muda što tresnu o zemlju pa šljive popadaju, reke preplave, kuruzi se oberu, more…
Pisao sam već, al da ponovim: ta muda prosvetiteljska da slavite i celivate- dok ste vi slinili po rovovima i zavetrinama ona su jurišala za vas.
I vi biste moju zemlju?!
Tu gde me je Gospod posadio na stražu da je za praoce i potomke sačuvam!
Srbin je graničar, bre, čuvar neba na zemlji i zemlje na nebu, pa gde to mislite da ste pošli?
Suze su moji sejali, eeeej, bre!
Suze su sejali- žito je rađalo, a vi biste to da raskopate i razvrnete!
O kosti ćete se saplitati, o netruležne opanke neznanih mojih, što zriju i rađaju!
Sve moje za sve vaše, jel tako?!
Mihailo Medenica (Foto: Jutjub)
U nakurnjak da saberete što je zemlje vaše- mnogo bi bilo, a ja da se radujem što ćete mi Srbiju premetriti u grob?!
Bre, kamen gde bacim rodi manastir; gde su se majke isplakale za sinovima pukli izvori; gde dogledam vidim nerođene moje gde ih matere poviju u raspeća; eno mi se Vitlejem zapatio po njivama; evo mi i Gazimestan kako s praga zakoračim, a vi uprli…
Kuda, bre?!
Da budačite gde stražarim?
Gde mrtivama i nerođenima raport dajem!
Gde sam ovu veliku, kvrgavu, trvdu i trvdoglavu glavu već imenom namenio…
Kuš, bre, fukaro!
I tome „bre“ da se pokloniš!
Nadgovorilo je sve tvoje knjige i nauke dok te je moj mrtvi seljak pretrčavao u jurišima, tako preplašenog, slinavog i nemog!
Kuš, bre, fukaro!
Jer kad Srbin muda o zemlju otrese…
Mihailo Medenica/Dva u jedan
(Mišljenja i stavovi u kategoriji "LIČNI STAV" nisu nužno stavovi redakcije GLAS JAVNOSTI)
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
