MIŠA ĐURKOVIĆ: Srpska akademija nije uz svoj narod

Za razliku od nekih moćnih ljudi koji smatraju da im je dovoljno što je SANU potpuno nebitna i da nema nikakav uticaj, mislim da je SANU veoma važna i značajna za naš narod

Obraćanje koje se pojavilo u petak 2. decembra na ovim stranicama me je izuzetno prijatno iznenadilo. Meni „pretencioznom” i „nemoralnom” čije je pisanje „ispod svakog nivoa” „lišenom znanja o elementarnim činjenicama” odgovorila su čak trojica besmrtnika, dva potpredsednika SANU i njen generalni sekretar! Ovo ću da uramim i ostavim deci u nasleđe, pored slavske ikone i ličnog Orbanovog pisma…

Prenebregnuću svoje slobodno, nemoralno tumačenje da onaj o kome se radi opet nije smeo sam da se oglasi nego potura čak trojicu svojih najbližih saradnika, i shvatiću ovo kao nekakav, i u tom smislu hvale vredan pokušaj sadašnjeg vrha SANU da u jedno dosta značajno vreme izađe u susret zahtevima javnosti da se o njenoj ulozi i budućnosti otvori dijalog. Nekada bi ovo bio početak jedne šire debate i možda bismo mogli ovaj razgovor da prenesemo i na neku televiziju?

U odgovoru bih najpre krenuo od činjenica, moje „neobaveštenosti” i „podmetanja”. Uvažena gospoda kažu da nijedan skup o dženderizaciji nije održan u SANU. Evo zbornik „Srbija: rod, politike, stanovništvo”, izdavači SANU i IDN, 2019, sadrži izlaganja sa skupa koji je održan u SANU 2. oktobra 2019. Zatim „Rodna ravnopravnost: od jednakih prava do jednakih mogućnosti”, izdavač SANU, 2020, sadrži radove sa skupa održanog u SANU 27. septembra 2019. Dakle, nadam se da uvažena gospoda prosto ne znaju šta im se dešava u kući, jer ne mogu da poverujem da otvoreno i s namerom „ne govore istinu”.

U direktnoj vezi sa ovim je pitanje šta je SANU uradila sa odborom za demografiju, dobija li on ikakva sredstva, i kad ste poslednji put imali publikaciju koja se stvarno bavi pitanjem kako da obnovimo populaciju. Jedino što vidim je prvopomenuta publikacija gde i populacionu politiku pokušavate da „dženderišete”. A to upravo potvrđuje jasnu orijentaciju o kojoj sam u svom tekstu govorio. Iskreno, očekujem da uskoro počnete da zagovarate otvaranje Srbije za masovnu imigraciju kao rešenje za problem demografije.

Dakle, navod o dženderizaciji je demonstriran, a svoju jugoslovensku orijentaciju koju tragična istorija Rečnika „srpsko-hrvatskog jezika” pokazuje potvrdili ste sami. Što se tiče istaknutih „nacionalnih” intelektualaca, imena Emira Kusturice, Mila Lompara, Darka Tanaskovića i Slobodana Antonića vrlo jasno potvrđuju tezu, isto kao i jasno preusmeravanje Odeljenja društvenih nauka. Uzgred, da ne ispadne da me na ovo podstiče neki lični interes, pomenuću zbog čitalaca da nikad nisam bio kandidat niti imam takve pretenzije. Cena mog aktivizma nije mala, ali sam spreman da je platim.

Ja ucene i korupciju o kojoj pričate nisam nigde pominjao, no kad već pitate o mogućim načinima pritisaka na ljude, evo kao „konspirolog amater” da i to demonstriram. Nekome npr. treba da leči sebe ili pripadnike svoje porodice, nekome treba da se zaposli dete, nekome treba da se stavi na dodatni projekat, nekome se obeća da će ući njegov kadar ako svoj uticaj i glasove založi da uđu „naši ljudi” (fudbalski rečeno, tri za tri) itd. Dakle mehanizama za uticaj i lobiranje ima koliko god hoćete, kao i u svim drugim segmentima društva i politike. No, rezultat koji dobijamo je da imamo ovakvo vođstvo akademije i ovakvu naučnu, akademsku i kadrovsku politiku. I to zapravo jeste glavni predmet spora o čemu sam u tekstu i govorio.

Da sažmem. Za razliku od nekih moćnih ljudi koji smatraju da im je dovoljno što je SANU potpuno nebitna i da nema nikakav uticaj, mislim da je SANU potencijalno veoma važna i značajna za naš narod i da od nje ne treba dizati ruke. No, bojim se da je ovo jedan od poslednjih trenutaka kada nešto povodom tog pitanja može da se preduzme, ili će ona nastaviti da ide putem jugoslovenstva, dženderizacije i sve većeg odaljavanja od svog naroda i njegovog interesa. Ako gospodin Vladimir Kostić i njegov tim saradnika i dalje ostanu na njenom čelu, i zadrže dominaciju u ovoj instituciji i u narednom mandatu, mogu slobodno da se preimenuju u „Ne davimo SANU”, a mi kao narod da dignemo ruke od nje.

Uzgred, neka čitaoci obrate pažnju na termine, jezik i način na koji se uvažena gospoda besmrtnici obraćaju meni, i nek uporede sa načinom i jezikom kojim se ja obraćam njima. Druženje sa alkoholisanim kolumnistima tabloida ostavlja posledice… Ali to zaista nije nivo dostojan akademika.

I dozvolite za kraj da verifikujem bar malo te zlobe na koju ukazujete. Da li ovo pismo zapravo znači da gospodin Kostić ipak razmišlja o trećem mandatu? Ja se uzdam da on kao častan čovek neće pogaziti svoju reč…

SKINI APLIKACIJU